Почетна / Свет / Европа пред зидом

Европа пред зидом

Нуклеарни споразум с Ираном – бити или не бити за ЕУ

Одлука америчког председника Доналда Трампа да своју земљу једнострано повуче из нуклеарног споразума с Ираном довела је европске државе у до сада најтежу позицију. Тешка је одлука коју, по свему судећи, морају да донесу – остати амерички „партнер“ или коначно кренути својим путем

Председник Европског савета Доналд Туск био је неочекивано искрен, отворен и директан када се прошле недеље обратио шефу Европске комисије Жан-Клоду Јункеру: „Рекли сте да је проблем с Ираном, у прошлости, а можда и данас и у будућности, непредвидљивост. Ја мислим да је прави геополитички проблем не када имате непредвидљивог супарника него да је проблем када вам је непредвидљив најближи пријатељ. Ово није шала, ово је суштина нашег данашњег проблема с друге стране Атлантика.“

Доиста, Туск тешко да је могао сажетије и јасније описати ситуацију у којој се ЕУ нашла због неразумне америчке одлуке. Могао је, међутим, да искористи и бољу реч од „непредвидљивости“. Трампов потез је био више него предвидљив. О повлачењу из нуклеарног споразума говорио је и током своје предизборне кампање, а и у бројним приликама од како је ушао у Белу кућу. И Туск је овога сигурно свестан, али као добар дипломата није желео да у односу на свог „партнера“ употреби термине који више одговарају америчкој политици од „непредвидљивости“. Ми немамо овакве стеге, па ћемо рећи да се ради о превртљивости, лицемерству, бесрамности и себичној подлости. Прва три набројана термина односе се на чињеницу да је Вашингтон користећи се (по ко зна који пут) лажним аргументима погазио реч дату потписивањем међународног споразума чије су одредбе беспрекорно поштовали остали потписници (Велика Британија, Француска, Русија, Кина, Немачка и ЕУ). Себична подлост се односи на мотиве за овај чин. Ради се о крајње злокобној жељи да се испуне интереси одређених лобија, пре свега америчког војноиндустријског, израелског и саудијског, који сваки из својих разлога желе уништење Ирана, без обзира на легитимне интересе држава које Вашингтон стално назива „савезницима“, „пријатељима“, „партнерима“, а према којима се у пракси понаша као према презреним вазалима. То су у првом реду државе окупљене у Европској унији.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *