Почетна / Регион / (Без)дан Европе

(Без)дан Европе

Дуго очекивани разговори о реформи ЕУ су се разводнили а њена политика, и унутрашња и спољна, дезоријентисана је и маргинализована

За „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић Мекина

Уочи 14. годишњице тзв. „првог и последњег великог уласка у ЕУ“, политичари и медији су са скепсом сумирали резултате тог „подвига“ кроз призму чињенице да су се и француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел крајем априла смењивали у Вашингтону, али су се кући вратили празних шака по питању свега што су покушали да испослују за ЕУ.

ЗАБОРАВЉЕНИ ОПТИМИЗАМ Пре 14 година било је сасвим другачије – тада је 1. мај у безмало половини држава садашње Европске уније слављен помпезно, еуфорично, надахнуто; све је прштало од ватромета и фанфара, низали су се говорници, шампањац је текао у потоцима… Ништа од тога није било у част Празника рада, већ због „великог проширења“ јер је тог дана део Уније постало 10 нових чланица, махом држава из некадашњег Источног блока, од Пољске, преко три балтичке државе, Чешке и Словачке, до Мађарске. Плус Словенија, Кипар и Малта. Те „придошлице“ су 2004. ушле у састав до тада петнаесточлане Уније.

„Било је то време за весеље и оптимизам, а данас је ЕУ још већа, али много мање оптимистична“, суморно је најавила годишњицу коментаторка државне словеначке телевизије четири дана раније, уз уздах јер „Британци наредног пролећа напуштају ЕУ“. Суморну слику, пре деценију и по бајковите а данас све отужније ЕУ, употпунила је напоменом да „на врата Уније ипак куцају балканске државе и Турска“. А хоће ли ући? Нема бојазни, јер је „председник Европске комисије Жан-Клод Јункер потврдио да проширења неће бити док не буду решени сви спорови између (балканских) држава“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *