Почетна / Култура / ЗЛИ ДУСИ: ЛИБЕРАЛНО ОЧИНСТВО НИХИЛИЗМА

ЗЛИ ДУСИ: ЛИБЕРАЛНО ОЧИНСТВО НИХИЛИЗМА

Због чега су велики писци „златног доба“ руске класике наши савременици, и шта нам – када се вратимо век и по уназад – говоре њихова неслагања, „усијана“ у времену великих политичких превирања, узаврелих страсти и оштрих страначких супротстављености. У неколико наставака које објављујемо, Печатови аутори откривају како су моћ и утицај либералне идеје и грађанске идеологије дубоко поделиле руске ствараоце – у прошлости једнако као и данас!

Основна теза Злих духа је да фанатична опседнутост идејом води истом исходу као када ђаво (или ђаволи) уђе у човека: пропасти, лудилу, смрти – његовој сопственој или других људи, некада читавог мноштва. Тако се миран провинцијски градић, пошто се у њему нађу на окупу некакви мутни ликови, међусобно различити али привучени магичном привлачношћу нихилисте Ставрогина и предвођени бескрупулозним Петром Верховенским, преко ноћи претвара у поприште трагичних збивања

Идеологија младог нараштаја којој се Достојевски супротставио у Злим дусима није почивала на неком кохерентном систему или визији већ је представљала галиматијас социјалистичких, комунистичких и анархистичких идеја чији су заједнички именитељ иморализам, атеизам и нихилизам. Између ових појмова писац није правио велику разлику – познато је, на пример, да атеистички морал није признавао, односно да је свет без Бога за њега био свет у којем никаквих етичких скрупула за човека више не би било. Ипак, своју непосредну идеолошку мету он је именовао нихилизмом, можда и зато што се тај термин први пут појавио баш у Тургењевљевом најзначајнијем роману Очеви и деца (1862). Но док се нихилизам тамо углавном сводио на Базаровљев материјализам, на његову искључиву веру у науку и цинично оспоравање ауторитета демонстрирано у салонским расправама, код Достојевског све поприма далеко озбиљније размере. На једном месту у његовом роману Тургењев се чак директно апострофира, а за Базарова се каже да је „фиктивно лице, (…) некаква нејасна мешавина (Гогољевог) Ноздрјова и Бајрона“. У Злим дусима нихилисти више нису били неделатни, књишки идеолози, а још нису били непоколебљиви хероји, какве ћемо сретати код Чернишевског или Островског. За њега су то били „мали и ништавни људи“, какви се увек појављују „у мутном времену колебања или прелаза“. Застрашен оним што види око себе, а још више оним што слути, Достојевски посеже за још тежом квалификацијом: „Ја говорим баш о талогу. У сваком прелазном времену се јавља тај талог, људи не само без икаквог циља, већ и без икаквог мисаоног обележја; људи који собом, и свом снагом, изражавају само немир и нестрпљење“, каже Антониј Лаврентјевич Г-в, персонализовани приповедач Злих духа.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *