Више од пропагандног рата

У источном Медитерану преплићу се геополитички интереси и борба за ресурсе САД, Русије и Кине, а Сирија треба да буде транзитна земља према Европи за енергенте из различитих праваца, око чега се води рат

Грађански рат и криза у Сирији, после седам година током којих је убијено више од 500.000 људи, а преко 12 милиона интерно их је расељено или су емигрирали у иностранство – добија нови, досад могуће најопаснији заплет. Западни центри моћи по сваку цену желе да докажу Москви да речи председника Обаме из 2015. године, о томе да ће се Русија у Сирији „заглибити“ као некад Совјетски Савез у Авганистану, нису биле само празна претња. Много тога заиста подсећа на догађаје од пре три и више деценије. И сада, као и тада, имамо и хладни рат, и санкције Запада против Русије, и трку у наоружању, и вештачки смањене цене енергената, и џихадисте који ратују против Москве. Једино нисмо имали „заглибљену Москву“ – имајући у виду да је руски председник Владимир Путин до сада вешто водио игру у Сирији, не допуштајући да кризни талас преплави највећу државу света и уништи њене финансије, борбени морал армије и значајно утиче на погоршање животног стандарда грађана.

[restrict]

МЕДИЈСКА ХАРАНГА Међутим, и у Сирији, и у Авганистану исти је легални војни ангажман Русије, имајући у виду да је у оба случаја Москва војно интервенисала у овим земљама на позив званичних државних органа. За разлику од Запада, чије је учешће у овим сукобима обавијено мрачним тајнама специјалних служби и усмерено на подривање држава и обарање непослушних режима. Стручњаци упозоравају на још један важан моменат: ако су у Авганистану 1980-их година, за обрачун са СССР-ом Американци створили муџахедине (Ал Каиду), онда су 30 година касније у Сирији својим дејствима направили џихадисте (Исламску државу), за рушење Русије и њених савезника. Ипак, готово сви западни медији упорно одбијају да уоче ове опасне чињенице, али зато радо учествују у пропагандној харанги на Русију и Сирију, а посебно када је реч о наводној употреби хемијског оружја против сиријских цивила.

Ове оптужбе служе да још више закомпликују ситуацију на терену, да би се Сирија распарчала и да се не би никад стабилизовала под покровитељством Русије. А Москва коначно „заглибила“ на Блиском истоку, као што су обећали Американци. Претећа војна интервенција САД и њихових савезника на тлу Сирије и Блиског истока, само је доказ да неће одустати од свог циља – јер добро знају колико је ово подручје пресудно важно за опстанак западне (америчке) доминације и униполарног света. Овонедељно ступање на дужност Џона Болтона, новог саветника за националну безбедност председника САД Доналда Трампа, праћено моменталним пооштравањем санкција против Русије, сведочи да ће америчка политика према Москви бити још непријатељскија. Рат ће се водити до самог краја.

Седмог априла западни медији објавили су о нападу хемијским оружјем у сиријском граду Дума у источној Гути, подручју надомак престонице Дамаска које су снаге председника Башара Асада претходних недеља готово у потпуности очистиле од џихадиста. И управо тада, када је војни циљ Дамаска скоро извршен, Асад чини невероватни напад хемијским оружјем – његове жртве нису противнички војници, већ углавном жене и деца. То је сценарио у који би свако разуман тешко поверовао. Руски експерти који су одмах изашли на лице места, у анализама узорака у Думи, нису пронашли никакве трагове отровних супстанци. Тако се показало да се извештајима наводних хуманитараца из „Белих шлемова“, сваки пут умешаних у пропагандне акције против Асада и Путина (највише приликом ослобађања Алепа), ни овог пута не сме слепо веровати – чак и ако се оставе по страни чињенице о њиховом финансирању са Запада. Напросто, они су много пута ухваћени у фабриковању података у циљу антиасадовске пропаганде…

Истог дана, 7. априла, влада у Дамаску оценила је извештаје о хемијском нападу као лажне, а државна новинска агенција САНА назвала је догађаје у Думи инсценираним, и као организаторе провокације означила организацију „Џејш ел Ислам“, иза које стоји Саудијска Арабија. Управо ова џихадистичка група је последњих месеци држала Думу и одатле нападала у правцу Дамаска, због чега је сиријска влада морала хитно да реагује, како безбедност престонице више не би била угрожавана. Само дан раније, 6. априла, шеф руског центра за помирење зараћених страна у Сирији Јуриј Јевтушенков изјавио је да припадници илегалних оружаних формација припремају провокације на југу Сирије, укључујући примену отровних средстава на бази хлора. „Бојовници планирају да снимају видео-камерама последице наводне примене хемијске муниције, ради њиховог објављивања у јавности и оптуживања владиних снага за ликвидацију цивила, а такође и за оправдање сопствених активности у правцу прекида режима обуставе ватре“, истакао је Јевтушенков. Дан касније ове снимке светска јавност заиста је имала прилике да гледа, као наводни напад у Думи.

„ВАРКА ТЕЛОМ“ АДМИНИСТРАЦИЈЕ САД Према оцени руског МИП-а, циљ ових акција је да се заштите терористи и радикална опозиција, који не пристају на политичко решење сиријске кризе, а да се истовремено испровоцира интервенција Запада, а пре свих Американаца, на Асада. Не треба заборавити да је председник Доналд Трамп само неколико дана раније најавио наводно „веома брзо“ повлачење америчких снага из Сирије – и том приликом обзнанио да Вашингтон у овој земљи има чак 2.000 специјалаца, о чему домаћа и светска јавност нису знали. После „хемијског напада“ у Думи, јасно је, ни о каквом повлачењу нема говора. Није искључено да је то била само „варка телом“ америчке администрације: ето, они би хтели да се повуку, али сада не могу, после „бруталног напада Асада на жене и децу“.

На овај начин домаћа јавност и порески обвезници много лакше ће прогутати још један рат „у име демократије и људских права“. Посебно је занимљиво да би тај рат могао да поведе Трамп, чија се предизборна кампања базирала на оштрој критици Барака Обаме и његових војних операција „од којих Американци нису имали никакве користи“. Исто као што је и Обама на власт дошао критикујући ратове Џорџа Буша „који су нанели штету САД“. А сви они заједно, критикујући једни друге пре избора, потом налазе стотине оправдања – за само „још један“ праведни рат. И америчка јавност, готово ћутке, све то гута. И плаћа, док државни дуг незаустављиво расте. „Много погинулих, укључујући жене и децу, у бесмисленом хемијском нападу у Сирији. Регион зверства је у потпуности опкољен од стране сиријске армије, што га чини апсолутно неприступачним за спољни свет. Председник Путин, Русија и Иран су одговорни за подршку животиње Асада. Мораће да плате високу цену“, саопштио је Трамп.

Али зашто је Сирија тако важна да би се велике силе толико ломиле око ње – ризикујући не само нови хладни рат, који је већ почео, већ и могући сукоб много ширих размера?

Део одговора ових дана дао је немачки портал „Deutschen Wirtschafts Nachrichten“ (DWN), који често оптужују да шири „теорије завере“. Чак и ако је то тачно, ове „завере“ се углавном поклапају са анализама такозваних озбиљних медија. DWN пише да се у источном Медитерану, у чијем је средишту Сирија, преплићу геополитички интереси и борба за ресурсе великих светских држава, укључујући САД, Русију и Кину. Портал подсећа да су у овом делу Медитерана последњих година откривене велике залихе нафте и гаса, око којих се боре Израел, Турска, Кипар, Либан и Иран. Сирија у овој ситуацији треба да одигра улогу „енергетског хаба“, јер би ресурси требало да се транспортују за Европу преко њене територије. Али због грађанског рата то сада није могуће и зато је пресудно важно како ће изгледати послератна Сирија и ко ће контролисати њену територију.

ЉУТИ БОЈ СУПРОТСТАВЉЕНИХ ИНТЕРЕСА Иран већ годинама, у сарадњи са Асадом, планира изградњу цевовода за транспорт гаса за Европу преко Сирије, где је кључна тачка за транзит управо Алеп, око кога се водила вишемесечна оружана – и пропагандистичка – борба. Портал DWN подсећа да је Русија прошле године склопила договор са Дамаском, о ексклузивном праву експлоатације ових ресурса у Сирији, за шта је Москва спремна да одвоји између 35 и 40 милијарди долара за послератну обнову сиријских капацитета. Немачки медиј указује и на сукоб Турске и Кипра, који би требало да преузме улогу водећег произвођача гаса и његовог транзита, чиме би цевоводи заобилазили турско копно, и пролазили кроз кипарске територијалне воде – ка Грчкој и Италији.

Кипарски и ирански планови штете и интересима Израела, који полаже велике наде у новооткривено гасно поље „Левијатан“ у својим територијалним водама. Кључна улога у свим овим замислима припада Русији, која се директно умешала у сиријски сукоб да би заштитила Асада – и своје виталне интересе. Јер Вашингтон је главни покровитељ свих алтернативних планова гасовода са Блиског истока, како би избацио Москву са енергетског тржишта Европе. Према замислима, када Европа више не буде зависила од руског гаса, биће много спремнија да се активно укључи у борбу против Москве. При томе се не мисли само на пропагандни рат…           

[/restrict]