Почетна / Друштво / Ускрс и српски бесмртници

Ускрс и српски бесмртници

О вери у васкрсење као основи српске историје

У програмском тексту „Ускрс и српски бесмртници“ Свети Јустин Ћелијски је указао да је васкрсење Христа, Бога који је постао човек и прошао кроз смрт, кључна појава светске историје, јер је њиме доказано да нико од нас није пролазни црв кога свако може газити и уништити него бесмртно и вечно биће чија је отаџбина на небесима. Род људски је, по оцу Јустину, заједница бесмртних. Зато је и поглед Светог Саве на сопствени народ и све људе био васкршњи поглед – Немањин син је знао да му је сваки човек бесмртни брат. Из вере у васкрсење, каже отац Јустин, извирао је и наш народни морал, који је мајка Јевросима сажела у речима: „Боље ти је изгубити главу, / него своју огрешити душу.“ Јер си бесмртан, и бесмртно одговоран за своје поступке. Срби су пак своју тешку историју доживљавали као гробну таму робовања, чезнући за васкрсом слободе и правде.

Формулу историјског постојања Срба дао је деветнаестогодишњи Свети ђакон Авакум кога су, са игуманом Пајсијем, Турци набили на колац на Стамбол капији у Београду после Хаџи Проданове буне 1814. Он је, кад су му нудили да спасе живот преласком у веру окупатора, рекао: „Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти.“ А то, по оцу Јустину, значи: „Србин се радује смрти, јер је Христов, а Христос је победио смрт и праведницима осигурао бесмртност и живот вечни (…) Авакумовски србизам је мерило истинског, величанственог и узвишеног србизма: Србин је тиме Србин што је Христов, јер као такав осећа да је бесмртан и вечан и у овом и у оном свету.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *