Почетна / Србија / Шницла, несаница и замрзнути конфликт

Шницла, несаница и замрзнути конфликт

Да ли се то Александар Вучић заложио за повратак косовског питања тамо где му је и место, у Савет безбедности Уједињених нација?

Иако њима није изречено ништа што већ нисмо знали или макар основано сумњали, два су важна признања с далекосежним последицама ових дана стигла из Приштине.

КОСОВО У УН Најпре се Рамуш Харадинај, премијер наше отете земље која се представља као независна Република Косово, похвалио да му република заправо није независна него јој политику, спољну то јест, формулишу Сједињене Америчке Државе – „Када је спољна политика у питању, ми смо део клуба земаља који предводи Америка. Нама то није проблем да признамо, немамо ни времена да се бавимо проблемима у свету“ – да би затим, или некако у исто време, свеједно, његов вицепремијер Енвер Хоџај признао да тако независно Косово, у својој текућој метаморфози из државолике творевине у међународно признату државу, не може да мрдне ни макац без одобрења Србије.

Говорећи, наиме, о уласку Косова у Уједињене нације, он је рекао: „Не верујемо да ће тај процес бити лак, пошто то потпуно зависи од Србије.“ И потпуно је у праву, јер, истакли смо то већ много пута, све што су могли да нам учине, они су – Запад и њихови приштински помагачи – већ учинили једностраним проглашењем независности Косова, а даље све зависи од нас и наше воље – или њеног одсуства – да тај њихов противправни поступак легализујемо… Што ће рећи да је, иако му то свакако није била намера, Енвер Хоџај признао реалност, а реалност је да Србија (још) није изгубила своје Косово и Метохију. Јер да јесте, не би даља судбина Косова потпуно – да, потпуно, то су Хоџајеве речи – зависила од Србије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *