Почетна / Интервју / Сергеј Гаврилов: У чијим рукама је стабилност света?

Сергеј Гаврилов: У чијим рукама је стабилност света?

Хришћани су веровали да би управо Француска прва заштитила хришћане од исламских фундаменталиста. А они су се показали као заштитници џихадиста

Разговарала Наташа Јовановић

Покушај Америке да, као одговор на јачање кинеске економије и руске армије, за своје геополитичке циљеве инструментализује ЕУ, враћа свет на позиције много алармантније него што је то било у време Хладног рата. Не бих се задржавао на случају Скрипаљ, али он је на неки начин скопчан са свим што се тренутно дешава у Сирији, а Сирија је лакмус папир стабилности целог света – каже у разговору за „Печат“ Сергеј Гаврилов, председник Одбора Државне думе РФ за развој грађанског друштва, питање друштвених удружења и верских заједница, те координатор групе за заштиту хришћанских вредности.

Недавно сте били на састанку са председником Сирије Башаром ел Асадом и патријархом Антиохијске цркве у Сирији. Да ли се из Дамаска крај рата чини ближим или даљим?

Не, тамо се крај не назире, иако су сви предуслови испуњени да се Сирија врати мирном животу. И председник Сирије и патријарх су мишљења да би пошаст која долази од стране џихадиста и терористичких организација које делују на територији Сирије била одавно спречена да они нису уживали логистичку подршку и помоћ евроатлантских структура. Та чињеница је постала опште место не само за челнике у Сирији већ за све људе који реално сагледавају околности у којима се насилно продужава рат у овој земљи. Месец дана пре наводног тровања цивила у Гути хемијским отровима ми смо имали информације да се у овом делу Сирије спремају провокације иза којих стоји Запад. Руски специјалци су на терену код терориста пронашли канистере са хемијским супстанцама који су само потврдили те информације. Међутим, онда су наступиле њихове специјалне службе, и морам рећи крајње немаштовито оптужиле Сирију и Русију за тровање цивила. Ништа ново. И без икаквог доказа. Само оптужиле. Покренули су војну акцију а да нису имали доказе о постојању хемијских отрова или трагова хлора и без иједне потврде тровања. Није ли то иста матрица виђена још пред почетак Другог светског рата, па касније у Вијетнаму, Либији, Египту и диљем Блиског истока. Сиријска армија није користила хемијско оружје.

Запад је 14. априла покренуо војну акцију не чекајући резултате истраге. Шта се хтело постићи симулирањем почетка великог рата?

Када је реч о САД, несумњиво да иза свега, па и застрашивања целог света великим ратом, стоје геополитички интереси, борба за ресурсе, бојазан да би Сирија могла да буде транзитна земља за енергенте који би ишли ка Европи, покушај враћања на позицију лидера света и кажњавање Русије због инсистирања на свом православном, хришћанском идентитету. Када је пак реч о појединим европским државама које подржавају Вашингтон, исто можемо говорити о сплету интереса, али и покушају да пред наводном претњом светским ратом заташкају не тако мала гибања на унутрашњем плану, као што је, рецимо, брегзит у Британији. С друге стране, на фону сукоба између Русије и Америке многе земље су заузеле пасивну позицију, иако су видљиви саосећање и прећутна подршка Русији. Многе земље су у страху од војне интервенције Америке и Енглеске. То је опасна прича јер управо искуство Либије и Египта показују да неговање коректних односа са Вашингтоном није гаранција да се случај Гадафи неће поновити. Но сви притисци Запада на Русију, санкције, неосноване оптужбе и претње резултирале су оним што им никако није била намера – мобилизацијом руских патриотских снага, стварањем јединственог националног корпуса и кохеренцијом на духовном плану у РФ. Тиме САД и поједине земље ЕУ не могу бити задовољне.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *