Секс, лажи и мобилни телефони

Славни амерички синеаста и филмски продуцент Стивен Содерберг је на овогодишњем Берлиналу представио свој нови филм „Луда“ („Unsane“) који је снимио камером мобилног телефона због чега је изазвао „револуционарну пометњу“ и на фестивалу и уопште у филмској продукцији. Сам аутор пак верује да је револуционарна промена најављена његовим делом већ узела толико маха да нико неће моћи, али ни желети, да је спутава

На овогодишњем Филмском фестивалу у Берлину славни амерички синеаста и један од најзапосленијих продуцената, оскаровац Стивен Содерберг био је у центру пажње медија, али и струке, па делом и публике, јер је на фестивалу представио своје ново дело, буџетски и продуцентски „малецки“ филм „Луда“ („Unsane“). Разлог што је овај трилер хорор, који се бави често у хорорима експлоатисаном идејом о здравој особи што је против своје воље смештена у лудницу, био без конкуренције дело о коме се највише говорило није његов квалитет нити било каква посебност у самом садржају или вредносном искораку. Филм је можда и на водеће место у историјском контексту нове ере у техничком развоју филмске продукције поставила, по мишљењима многих, чињеница да је у потпуности снимљен камером на мобилном телефону. „Луда“ је тако постала „ајфон филм“ пошто га је Содерберг снимио на најновијем моделу мобилног телефона овог произвођача. Није, наравно, битно што је реч баш о том телефону јер је за потребе Содерберговог остварења могао да послужи и неки други модел са сличном апликацијом за снимање филмова. Битно је да је Содерберг публици на Берлиналу представио филм чији је нижеразредни продукцијски ниво требало да произведе ефекат врхунске холивудске продукције, те да тим чином окрене нови лист у стварању филмова који би искомбиновао све могућности нових електронских камера уграђених у најновије „паметне телефоне“, али и да драстично смањи трошкове настанка остварења и спутавајуће прескупу логистику која неизоставно прати филмску продукцију дела не само врхунских аутора већ и далеко мање захтевних.

[restrict]

Саморекламерски скок у будућност

Скоро тридесет година од када је дебитовао као аутор дугометражног филма тада такође изузетно хваљеним и „револуционарним“ малим филмом који је постао гигантски велики, „Секс, лажи и видео-траке“, Содерберг је покушао да направи још један џиновски најпре технолошки, а онда и саморекламерски скок у будућност. Заправо, чак и да арогантно заузме позицију онога који је усмерио будућност филма у новом правцу. Када погледате „Луду!, међутим, тешко да ћете се осетити као, рецимо, када су својевремено филмски љубитељи први пут чули звук или видели омиљене јунаке у боји, или када су се запањили благодетима синемаскопа. Содербергов филм не нуди никакво ново технолошко задовољство гледаоцу. Далеко је и од „3Д револуције“ и од савршенства слике којом су прво очарани посетиоци ајмакс биоскопа, а онда и купци најновијих 4К телевизора. Не, његов филм је далеко ближи назадовању у визуелном смислу или напросто никаквом видљивом помаку. Али је револуционаран из гореспоменутих разлога који се тичу угла посматрања продукције. Снимање телефонима је истински револуционарни чин јер истовремено потпуно поништава препреке у конкуренцији када је реч о могућности да се сними филм. Нема прескупих студија, гломазног и толико логистички захтевног апаратуса који прати рад на било ком филму да их је немогуће и замислити без подршке неког студија и огромног новца. Потребан вам је само мобилни телефон, зар не? Наравно и екипа која ће пристати да ради по правилима и ценовнику такозване Б продукције или такозваног независног филма. С друге стране, на овај начин се далеко лакше и брже ради на локацијама које више не морају да буду драматично затваране за свет око вас, а ни прескупо плаћане бројним дозволама. Филм ће се мобилном телефоном стварати „из руке“, „у ходу“, вишеструко лакше и брже него до сада. Содерберг је свој снимио за само десет дана и то потпуно тајно иако се у њему појављују професионални, па и врло славни глумци и сарадници. И приликом рада све је далеко једноставније и брже. Како потенцира Содерберг, апликација за снимање мобилним телефоном је значајно олакшала технички део посла, омогућавала је бржи и једноставнији приступ и контролу снимљеном материјалу што је уз бројне друге погодности допринело целокупно бржем раду. Иако су актуелни телефони и даље на значајно слабијем техничком нивоу од филмских камера, њихов експресно брзи напредак омогући ће да телефонске камере буду убрзо и на том пољу потпуно професионално прихватљиве.

„Луда“ је Содербергов допринос отварању врата новим технологијама. Иако су пре њега неки аутори већ одшкринули врата новој технолошкој ери снимања филмова уз помоћ компјутера (руско-казахстански синеаста који ради у Холивуду Тимур Бекмамбетов је својим именом печатирао поступак снимања филмова уз помоћ компјутера назван „скринлајф“ јер се њихова радња дословно одвија искључиво на екранима компјутера и тако се и конзумира), па и мобилних телефона који су одавно у игри, али до Содерберга на чисто аматерском нивоу. Француски продуцент Бруно Смадја је још 2005. године основао Фестивал мобилних филмова, једноминутних остварења које је на мобилном телефону организаторима могао да сними и понуди било ко. Од тада је фестивал израстао у правог гиганта коме се достављају филмови из шездесетак земаља света и чији филмови бележе „он-лајн“ гледање од преко једанаест милиона конекција. Постоји и Фестивал филмова снимљених мобилним уређајима у тзв. нашем окружењу – „Плави зуб“. И он већ има замашну традицију и све бројније следбенике. Све су то, међутим, примери који су на аматерском или у најбољем случају полупрофесионалном нивоу. Рађени од анонимуса или почетника. Отуда се прикључење Содерберга овом тренду сматра револуционарним јер је он представник једног од најмоћнијих продуцентских језгара филмског стваралаштва како у Холивуду, тако и у најпрофесионалнијем делу онога што се подразумева под ауторским или независним филмом. Содерберг је још на минулом Фестивалу у Берлину изјавио да је његов филм можда тренутно запажен као револуционарно дело у смислу његовог настанка, али да ће све то врло брзо бити заборављено јер ће се скорим унапређењем перформанси камера мобилних телефона следећих генерација заправо створити техничко средство подједнако добро као камере којима се ради у филмској индустрији. Када се побољша учинак на, најпре, њиховим сензорима и објективима, уз све погодности дигиталних камера и обраде њима снимљеног материјала, створиће се камера која ће заиста суштински променити рад на филму. По Содерберговим речима тако нешто би требало да се деси већ током наредних неколико година. И тада гледаоцу заиста неће бити важно како је снимљен филм који гледа јер разлике и неће бити. Револуцију ће направити нови, бржи, лакши, јефтинији и укупно драстично ефикаснији систем рада приликом снимања филмова.

Учинак револуције

Ако се погледом у скору будућност покуша сагледавање учинка револуције коју предвиђа Содерберг, она ће се заиста најпре одразити у значајном побољшању услова и вредновања рада у техничком делу екипе. С друге стране, потпуно појефтињење производње филмова значајно ће отворити врата људима који би да се докажу као аутори. Да ли ће оваква технолошка револуција донети истинску предност у демократизацији односа унутар индустрије забаве остаје да се види. Засад су мобилни телефони средство наводне техничке револуције у филмској продукцији и ништа више. А како ће се самозвани творци филмова позиционирати у новој ауторско-технолошки поједностављеној номенклатури филмске продукције зависиће и од тога како ће на ову револуцију реаговати садашњи велики филмски студији. Да ли ће пригрлити таленат натуршчика с мобилним телефонима или ће их све оставити у неком аматерском запећку у коме су као помодни тренд и даље смештени безбедно далеко од великих, озбиљних и „правих“ аутора, још је сасвим неизвесно. Содерберг, међутим, сматра да је револуционарна промена у том смислу већ толико узела маха да нико неће моћи, али ни желети, да је спутава. Другим речима, сведоци смо појаве у историји технолошких иновација у индустрији филмске уметности која би могла да начини најдрастичније промене до сада. Односно, иако би филмови овековечени камерама мобилних телефона врло брзо требало да дају једнако квалитетан резултат као и они снимљени традиционалним камерама, све друго у филмској продукцији више никада неће бити исто. Биће брже и јефтиније. А то су две најпријатније речи у капиталистичкој индустријској производњи било чега. Па и филмова.            

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *