Почетна / Интервју / Радослав Лале Павловић – Србији не дају да се уздигне

Радослав Лале Павловић – Србији не дају да се уздигне

Да ли понашање наше елитне дипломатске администрације даје повода за закључак – да „због одржавања хармонизација бивше Југославије ништа српско не сме да одскаче, па ако Хрвати немају јак културни центар у Паризу, не смеју да га имају ни Срби“, и како се такав став одражава на рад Културно-информативног центра (КИЦ) Србије у Паризу, за „Печат“ објашњава директор ове јединствене српске институције у Француској

Годинама појединци покушавају, и успевају, да успоставе везе са француским институцијама и угледним људима, да радом и утицајем подигну репутацију Србије, али то траје само колико и њихов лични однос и ангажовање. Нажалост, Културно-информативни центар (КИЦ) Србије у Паризу за последњих двадесет година није капитализовао те односе, није их неговао и упорно их оставља ван система. Као да некоме смета да се на државном нивоу обнове и изграде стабилни и квалитетни односи између институција Србије и Француске, што је основна улога јавне и културне дипломатије. У прилог тој тврдњи иде и чињеница да је министар саветник Радослав Лале Павловић, директор КИЦ-а од септембра 2017, у Париз дошао управо са том намером, и да од почетка свог ангажовања доживљава опструкцију и провокације које су протеклих дана замало кулминирале физичким сукобом, и изазвале одговарајућу медијску пажњу у Србији.

„Ако ме питате шта очекујем, могу једино да кажем да у свим овим догађајима нема разлога за оптимизам. Очекујем да ових дана у Париз дође неко из Министарства спољних послова (МСП) ко ће причу завршити мојим ’повлачењем’, од чега не страхујем, али се бојим да ће то бити и последњи дани КИЦ-а,  јединствене такве наше институције у свету. Зато ову причу морам да поделим са људима у Србији који имају поноса, који знају ко су и одакле су, који поседују информације и знања о вредностима у култури. И да спасем душу. Али и свој живот, јер један инфаркт сам већ преживео“, рекао је на почетку разговора за „Печат“ Радослав Павловић.

 Какво сте стање у КИЦ-у затекли кад сте пре осам месеци у Париз дошли са озбиљним амбицијама и културним програмом?

Мој „радни“ сусрет са Паризом није био обећавајући. Зграда КИЦ-а налази се на фантастичној локацији, преко пута Бобура, али стање у коме сам је затекао и атмосфера која је у њој владала изазивали су у мени осећање да сам се нашао над бунаром дубоким 300 метара, затрпаним костима и лишћем и разним непотребним и одбаченим стварима. Сличну нелагоду жена и ја смо имали и при уласку у стан који нам је додељен на коришћење, а који је био невероватно запуштен, неокречен и испуњен стварима старим најмање 30 година, што смо забележили на фотографијама. Ту није могло да се станује, па смо били приморани да изнајмимо мали стан на одређено време, купимо кинески душек на надувавање и ту пребивамо док стан није окречен, расходоване ствари избачене, и док не прођемо цео административни процес који нам дозвољава да изаберемо намештај код Икее, што Централа најпре треба да одобри.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *