Претпоставка руске кривице

Како су британски лекари имали спреман противотров и дали га Скрипаљима, јер би то значило да технологију производње отрова „Новичок“ познају не само Руси већ и Британци, и ко зна ко још?

Руске дипломате, протеране после антируске дипломатске офанзиве Вашингтона и Лондона, вратиле су се кући. Док се у западној јавности ствара утисак да је „цео свет“ против Москве, поглед на мапу указује да је реч готово искључиво о НАТО чланицама, мада и ту има изузетака. Другим речима, то су само Западна Европа, плус САД, Канада и Аустралија. Изван овог „света русофобије“ остали су читави континенти: Јужна Америка и Мексико, цела Азија и Африка. Чак се ни Јапан није придружио „коалицији вољних“ да објаве, засад само дипломатски, рат Русији. Ниједна држава арапског света, као ни Израел, не учествују у кажњавању Москве, за злочин у коме не постоји нити један доказ руске умешаности. Као што, још увек, није виђен доказ да се напад бојним отровом у енглеском граду Солсбери, где су страдали руски држављани Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија – уопште догодио. Осим ако државе Запада као доказ не узимају оптужујуће изјаве британске премијерке Терезе Меј и њеног шефа дипломатије Бориса Џонсона. Према речима украјинског председника Петра Порошенка, никакви докази њему нису били потребни када је одлучио да протера 13 руских дипломата! Ако за цео свет важи правна претпоставка невиности, онда се на Москву примењује „претпоставка кривице“, рекао је Порошенко и тиме објаснио темељно полазиште западне русофобије.

Наравно, Москва је радо прихватила бачену рукавицу и, без журбе, али рекло би се са посебним жаром, обрачунава се с Лондоном и другим државама које предњаче у оптужбама. Министарство иностраних послова РФ захтева од Лондона да објасни зашто је Русији одбијено право конзуларног приступа оцу и ћерки Скрипаљ, руским држављанима повређеним на британској територији. Москву посебно интересује и по ком основу Француска учествује у овој истрази. Осим 14 питања за Лондон, у истом контексту руска дипломатија поставља и 10 питања за званични Париз.

[restrict]

ОД ТАЈНЕ И МИСТЕРИЈЕ ДО – ЗАВЕРЕ Једно од главних питања, када је реч о наводном тровању бившег пуковника Главне обавештајне управе Министарства одбране РФ (ГРУ) и његове ћерке, јесте: „Зашто не постоје фотографије и видео-снимци који потврђују да су Сергеј и Јулија Скрипаљ живи и да се налазе у болници? “ Додуше, Лондон најављује могућност сусрета руских истражитеља са Јулијом Скрипаљ, која се наводно опоравља од напада бојним отровом „Новичок“, за који Британци тврде да је произведен у руским лабораторијама. Ова „добра воља“ Лондона је утолико чуднија, ако се зна да су Скрипаљи руски држављани и да је међународна обавеза Велике Британије да омогући надлежним органима Москве да се увери у њихово здравствено стање и пружи сву неопходну помоћ. Читав случај је, међутим, прекривен веома дебелим велом тајне и мистерије. Неко би рекао и – завере.

Наравно да и у овом случају не треба искључити ниједну могућност, па ни руску заверу против сопственог бившег, а садашњег британског агента, али је „пресумпција руске кривице“ – документовано сведочанство болесне русофобије. Утолико опасније, јер у њој учествује 37 земаља и две организације (НАТО и ЕУ). То ипак сведочи да је по страни остало чак 156 држава чланица Организације Уједињених нација, које не желе да их Лондон и Вашингтон – зарад својих интереса – увлаче у конфронтацију с Русијом која се неће добро завршити. Било би сувишно набрајати које су све земље, осим САД (60) и Британије (23) донеле одлуку колико руских дипломата ће протерати. Довољно је рећи да је Москва свима њима већ одговорила реципрочно, по хладноратовском методу „око за око, зуб за зуб“, протеравши при томе и додатних 50 сарадника британске амбасаде, како би била „постигнута једнакост“ у броју дипломатског особља две земље.

Ипак, ако се зна да је 156 чланица УН, укључујући и Србију, остало по страни од кажњавања Русије, онда се поставља питање – ко је, заправо, у изолацији? Да ли је то Москва, која са поменутих 37 земаља води рат санкцијама већ четири године, или је то Запад (Вашингтон и Лондон), који за своју иницијативу може да окупи једва петину чланица УН? Праве размере овог скандала, као и непријатне последице које могу да уследе – тек ће се видети. То ће, умногоме, зависити и од тога како ће Британци и Французи одговорити на укупно 24 питања која им је јавно поставила Москва у суботу, 31. марта, упутивши их преко својих амбасада у министарства спољних послова Велике Британије и Француске. Ова питања бацају много више светла на ове догађаје, апелујући на логику западне и светске јавности.

ПИТАЊА ЗА ЛОНДОН И ПАРИЗ Ево тих 14 питања за Лондон, у интегралном облику:

Питања руске стране за Велику Британију у вези „исфабрикованог против Русије ’случаја Скрипаљ’“:

1. Зашто је Русији забрањен конзуларни приступ двома руским држављанима, повређеним у Великој Британији?
2. Који конкретни противотрови и у ком облику су били дати повређенима? Како су се ови противотрови нашли код британских лекара на месту инцидента?
3. По ком основу је Француска укључена у техничку сарадњу у истрази инцидента у коме је повређено двоје руских држављана?
4. Да ли је Велика Британија обавестила Организацију за забрану хемијског оружја (ОЗХО) о укључивању Француске у истрагу инцидента у Солсберију?
5. Какву везу имају Француска и инцидент са двоје руских држављана на територији Велике Британије?
6. Које норме процесног законодавства Велике Британије допуштају да се страна држава укључује у унутарнационалну истрагу?
7. Који докази су предати Француској за проучавање и вођење сопствене истраге?
8. Да ли су француски стручњаци присуствовали при узимању биоматеријала од Сергеја и Јулије Скрипаљ?
9. Да ли су француски стручњаци обављали анализу биоматеријала Сергеја и Јулије Скрипаљ и у којим конкретно лабораторијама?
10. Да ли Велика Британија поседује материјале анализе коју је спровела Француска?
11. Да ли су резултати француске анализе предати Техничком секретаријату ОЗХО?
12. На основу којих индикатора (маркера) је утврђено наводно „руско порекло“ супстанце примењене у Солсберију?
13. Поседује ли Велика Британија контролне обрасце – еталоне бојне отровне супстанце, коју британски представници називају „Новичок“?
14. Да ли су у Великој Британији развијани узорци бојне отровне супстанце типа „Новичок“ (по британској терминологији), или аналогне њој?

Истовремено, руска дипломатија упутила је и 10 питања за француског министра спољних послова Жан-Ива ле Дриана, такође поводом „случаја Скрипаљ исфабрикованог против Русије“:

1. По ком основу је Француска укључена у техничку сарадњу у истрази коју Велика Британија спроводи о инциденту у Солсберију?
2. Да ли је Француска упућивала званично обавештење ОЗХО о укључивању у техничку сарадњу у истрази инцидента у Солсберију?
3. Које доказе је Велика Британија предала Француској у оквиру пружања техничке сарадње?
4. Да ли су француски стручњаци присуствовали приликом узимања биоматеријала од Сергеја и Јулије Скрипаљ?
5. Да ли су француски стручњаци спроводили анализу биоматеријала Сергеја и Јулије Скрипаљ, ако јесу, у којој лабораторији?
6. На основу којих индикатора су француски стручњаци извели закључак о примени бојне отровне супстанце „Новичок“ (по британској терминологији), или аналогне њој?
7. Каквим експертским знањима располаже Француска у области проучавања бојних отровних супстанци овог типа, или аналогних њој?
8. На основу којих индикатора (маркера) су француски стручњаци утврдили „руски карактер“ порекла супстанце примењене у Солсберију?
9. Поседује ли Француска контролне обрасце – еталоне бојне отровне супстанце „Новичок“ (по британској терминологији) или аналогне њој?
10. Да ли су у Француској развијани узорци бојне отровне супстанце овог типа или аналогни њој, ако јесу, са којим циљевима?

…А О ПРОТИВОТРОВУ ДА НЕ ГОВОРИМО Наравно, тешко да ће Британци и Французи детаљно одговорити на сва ова питања. Не само што би тиме открили своје „државне тајне“ већ пре свега зато што би одговори демистификовали оптужбе против Москве. Откриле би се и чудне везе и необјашњиве подударности, као и могући интереси Париза, Лондона, али и Вашингтона у целој овој добро испланираној акцији. Јер ма ко да иза свега стоји – Москва или Запад – све то није могло да се одигра на овај начин без темељног планирања.

Посебно је, наравно, занимљиво питање руске стране о томе – како су британски лекари имали спреман противотров на лицу места и убризгали га несрећним Скрипаљима у најкраћем року? И како су уопште могли да знају о ком тачно отрову се ради да би припремили противотров? То сведочи и о, за Британце најмање пријатној, чињеници: да би неко имао противотров, мора имати и сам отров, односно познавати до детаља цео технолошки ланац његове производње. А то може да указује да „Новичок“ нису поседовали само Руси (ако су га уопште имали) већ и Британци, можда и Французи и ко зна ко још. Што отвара читав низ веома, веома непријатних питања. Далеко непријатнијих од ових 24.           

[/restrict]