Посета обавијена велом тајне

Ким Џонг Ун у Кини

Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун посетио је Пекинг, што је прва његова посета некој страној држави још од када је 2011. године преузео власт. Ово је такође први Кимов сусрет са неким од председника страних држава

Прошлог понедељка водеће западне новинске агенције објавиле су, доста опрезно и криптично, да је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун у посети Пекингу. „Блумберг“ је пренео наводе троје неименованих сведока да је Ким, у председничком возу, прешао севернокорејско-кинеску границу и да се налази у Пекингу. Неки сат пре тога јапански медији су објавили да су „неки“ високопозиционирани севернокорејски званичници пристигли у Пекинг.

Много тога у вези са овом посетом засад је у домену спекулација. Посета је описивана као незванична иако је Ким Кину посетио са својом супругом и уз државне почасти које му је указао кинески председник Си Ђинпинг. На уприличеном банкету говорила су обојица лидера. Севернокорејски медији су прилично немушти у вези са садржајем посете. Државна „Корејска централна новинска агенција“ је две досадашње дипломатске посете – јужнокорејских делегата Пјонгјангу и севернокорејског лидера Пекингу – пропратила уз доста помпе, али уз мало релевантних информација о разговорима. Кинеска новинска агенција „Синхуа“ била је нешто опсежнија и пренела је два Кимова навода који могу бити релевантни за даљи развој дипломатских активности.

Према овом кинеском извору Ким је рекао да „је наша стална позиција посвећеност денуклеаризацији полуострва, у складу са вољом покојног председника Ким Ил Сунга и покојног генералног секретара Ким Џонг Ила“. У другој изјави рекао је: „Питање денуклеаризације Корејског полуострва може бити разрешено ако Јужна Кореја и САД одговоре добром вољом на наше напоре, створе атмосферу мира и стабилности уз предузимање прогресивних и синхронизованих мера за остварење мира.“

[restrict]

Дипломатски контекст Кимова посета Пекингу пре свега се мора посматрати у контексту све интензивније дипломатске активности у коју је Пјонгјанг укључен. У свом новогодишњем обраћању Ким је говорио о заокруживању севернокорејског нуклеарног програма и вољности његове земље да учествује на зимским олимпијским играма у јужнокорејском граду Пјонгченгу.

Ким није био у Јужној Кореји, али јесте известан број севернокорејских званичника. Јужнокорејски председник Мун Јае Ин искористио је прилику да направи дипломатски продор. Убрзо по размени куртоазних речи уследила је и значајна посета јужнокорејских званичника Пјонгјангу.

Ова посета одиграла се почетком марта. Пјонгјанг су посетили саветник за националну безбедност јужнокорејског председника Чунг Еуи Јонг и директор јужнокорејске обавештајне службе Сух Хун. Чунг је по повратку саопштио репортерима у Сеулу да је Ким био прилично флексибилан и да није имао никаквих посебних предуслова пре планираних сусрета о којима се разговарало током посете – са јужнокорејским председником крајем априла и са америчким председником Доналдом Трампом током маја.

На ову вест Трамп је реаговао „умереним оптимизмом“, како је писао „Њујорк тајмс“. Он је на Твитеру објавио да „свет гледа и чека! Можда је реч о раној нади, али САД су спремне да жестоко загазе у било ком правцу!“ Да је Ким спреман да се састане са Доналдом Трампом америчког председника су обавестили јужнокорејски званичници који су одмах по повратку из Пјонгјанга отпутовали у Вашингтон.

Није изненађујуће да је у време када се припремају два значајна међудржавна сусрета Ким посетио земљу која је најважнији севернокорејски спољнополитички партнер. Трговина са Кином обухвата 90 одсто севернокорејске спољнотрговинске размене. Анкин Панда, уредник „Дипломата“, интернет-портала посвећеног далекоисточној политици, подсетио је да су севернокорејско-кинеске везе дубоке и разгранате. Њихов Уговор о пријатељству из 1961. године укључује и клаузулу о узајамној одбрани у случају да било коју од ове две државе нападне нека трећа сила. У прошлости, ратни напор кинеске армије имао је значајног удела у консолидовању севернокорејских позиција у Корејском рату.

Међутим, и поред свих ових неупитних веза, Панда је отворио питање зашто је посета организована баш сада? Он тумачи ову посету као важан показатељ да се односи између Кине и Северне Кореје крећу узлазном путањом. Током кинеског XIX партијског конгреса Северна Кореја се уздржала од нуклеарних и ракетних проба иако је раније знала да озлојеђује Пекинг током важних међународних и политичких догађаја.

Ако је јужнокорејска дипломатска иницијатива можда сугерисала да Кина остаје на периферији међународних односа на североистоку Азије, Кимов долазак у Пекинг развејао је ову илузију. Си Ђинпинг се после важног унутрашњополитичког успеха, и укидања двомандатног ограничења председничке функције, реафирмисао и на међународној сцени. Не заборавите да је Кина ту и да је њена реч веома значајна у свим важним збивањима на Корејском полуострву – могла би се сажети имплицитна порука овог сусрета са кинеске стране. Кимова порука је такође значајна – нисмо сами.

Према речима Јун Суна, директора Кинеског програма у Стимсон центру, Кимова посета Пекингу не мора да „учини амерички позицију тежом“, али је свакако чини „компликованијом“.

Наиме, Ким може да игра на карту све већих америчко-кинеских напетости. Сличан спољнополитички маневар изводио је његов деда Кил Ил Сунг, који се окористио о доктринарне супротности између Кине и Совјетског Савеза да би од обе државе добио економску помоћ и безбедносне гаранције.

С друге стране, Кина је способна да ублажи режим међународних економских санкција наметнутих Пјонгјангу. Није нужно да било шта званично уради – сасвим је довољно да олабави контролу кријумчарске делатности на севернокорејско-кинеској граници.

Кинеско-амерички односи су се знатно закомпликовали пошто је Трампова администрација увела ограничавајуће трговинске мере. Додуше, оне засада имају више симболички него реалан економски значај, но кинеске контрамере указују да постоји могућност да две земље упадну у спиралу мера и контрамера које би водиле некаквом трговинском рату. Једна од могућности је да Кина искористи свој утицај у Пјонгјангу као адут током трговинских преговора са Вашингтоном.

Кључна реч: денуклеаризација Су Ми Тери, некадашњи аналитичар ЦИА за Кореју а сада виши сарадник у Центру за стратешке и међународне студије, изјавио је за „Атлантик“ како је важно запазити да Ким није говорио о уклањању нуклеарног оружја из Северне Кореје већ о „денуклеаризацији Корејског полуострва као целине“. На први поглед ова изјава може да звучи необично, с обзиром на то да Јужна Кореја не располаже нуклеарним оружјем. Међутим, како Тери објашњава, оваква формулација смешта Кимове изјаве у уобичајен севернокорејски приступ „денуклеаризацији“ – постоји спремност да се ограничи нуклеарни програм, али уз мере које би обезбедиле безбедност севернокорејског режима: потписивање мировног споразума којим би се окончао Корејски рат; повлачење америчких снага из Јужне Кореје и на крају раскидање јужнокорејско-америчког савезништва.

Према Теријевом тумачењу спомињање „денуклеаризације целог полуострва“, „синхронизованих мера“ и „атмосфере мира“ сугерише да се очекују приличне концесије од САД и Јужне Кореје, које су мало вероватне.

Ни америчка страна није до краја јасна који су њени циљеви на Корејском полуострву. Трамп је у већини својих досадашњих изјава инсистирао да је његов циљ онемогућавање севернокорејског режима да стекне способност да нападне копно Сједињених Држава. Међутим, у америчкој администрацији постоје и другачија гледишта. Два недавна наименовања у њеном врху заступају тврђа гледишта у вези са Северном Корејом.

Свега неколико дана пре него што је именован за новог саветника за националну безбедност, Џон Болтон је изјавио да ако Ким није спреман да напусти свој комплетни нуклеарни програм, Трамп треба сместа да прекине преговоре и озбиљно размотри прибегавање војној сили како би наметнуо ово решење.

Болтон, који дуго заговара ратну опцију против Пјонгјанга, износио је раније и предлоге како треба дипломатским путем приволети Кину да делује у правцу изазивања „контролисаног колапса“ севернокорејског режима. Кимова посета јасно указује да Кина није вољна да учини овако нешто. Она начелно није против денуклеаризације полуострва, али тако што би опстао постојећи, савезнички режим у Пјонгјангу, уз слабљење америчких позиција на североистоку Азије. Тиме би се можда и Сеул окренуо ка Пекингу или би барем заузео неутралну позицију између Кине и САД.

Мајк Помпео, новопостављени шеф Стејт департмента, такође се убраја у јастребове америчке спољне политике. Донедавни шеф ЦИА и раније конгресмен из Канзаса изјављивао је како циљ САД треба да буде „потпуна, проверљива и неповратна“ денуклеаризација Северне Кореје.

Трамп и Ким су до сада превалили приличан пут од размене претњи до најављеног самита. Потврда Кимовог учешћа на овом сусрету је засад најопипљивији резултат пекиншке посете. Но та посета је подсетила све да, како год се ситуација буде развијала, Пекинг неће стајати по страни.

[/restrict]