Поново Орбан

На парламентарним изборима у Мађарској, одржаним у недељу 8. априла, владајући Фидес–КДНП поново је освојио двотрећинску већину у парламенту

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Иако су, у намери да онемогуће Виктора Орбана да поново добије премијерски мандат (трећи заредом, а четврти од 1998. године!), у изборну кампању у Мађарској биле укључене бројне западне медијске куће (за које је Будимпешта тврдила да су под директним утицајем америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша), потом ОЛАФ (Европска канцеларија за борбу против проневере средстава ЕУ), као и Одбор Уједињених нација за људска права чији је потпредседник Јува Шани (два дана пред изборе!) жестоко критиковао премијера Виктора Орбана „због непоштовања људских права у Мађарској“ – Орбанов Фидес–КДНП је по трећи пут заредом обезбедио двотрећинску већину у парламенту.

ИЗБОРНЕ БРОЈКЕ На парламентарним изборима 8. априла, наиме, десно-конзервативни Фидес у савезу са Хришћанско-демократском народном странком (КДНП) освојио је двотрећинску већину и у парламенту ће имати 133 посланика (од 199), или 66,83 одсто у укупном броју посланика. За победничку коалицију гласало је 2.448.175 бирача, то јест 48,84 одсто. На другом месту је десно-радикални Јобик са 26 парламентарних мандата (за њега је гласало 19,71 одсто бирача, или њих 988.158). Треће место заузимају социјалисти (МСП) заједно са „Дијалогом за Мађарску“ са 20 посланичких места (за њих је гласало 12,24 одсто бирача, добили су 574.918 гласова). Партија „Политика може бити другачија“ (ЛМП) четврта је са 6,82 посто поверења бирачког тела и 320.491 гласом, док је пета странка (од 23 које су учествовале на изборима) која је прешла цензус (5,52 одсто) Демократска коалиција (ДК) некадашњег либералног премијера Ференца Ђурчања – освојила је девет мандата (за њу је гласало 259.329 гласача).

[restrict]

„Победили смо! Велика излазност бирача распршила је све сумње у ту победу. Осигурали смо историјски тријумф и створили могућност да заштитимо Мађарску. Она још увек није тамо где жели да буде, али иде својим изабраним путем. Ићи ћемо тим путем чврсто заједно“, рекао је у ноћи победе својим одушевљеним присталицама Виктор Орбан, уједно захваливши бирачима на новом поверењу, посебно гласачима Мађарима који живе изван Мађарске што су, како је рекао, помогли да се „заштити њихова света матица“.

КРИВИЦА АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ Убедљива изборна победа Орбану даје неограничене законодавне могућности да до краја спроведе трансформацију Мађарске у оно што он сам назива „илибералном демократијом“.

И док многи „модел“ Орбанове Мађарске сматрају демократски легитимисаном владавином једне партије, удомљене негде између демократије „са грешком“ и владавине једног Алијева или Ердогана, други пак за његов тријумфални поход у властитој држави, који улази у другу деценију, оптужују корпус конзервативних партија у Европском парламенту који годинама Орбану аплаудира док он, тобоже, разграђује демократију и владавину права у Мађарској. Прст су директно упрли у Ангелу Меркел као главног кривца. Зашто? Зато што сматрају да су немачкој Демохришћанској унији (ЦДУ), као највећој групи у породици Европских народних странака (ЕПП) у Бриселу – потребни гласови европских посланика Фидеса, јер не жели да ризикује да изгуби већину. Укратко, Европска народна странка штити Орбана из сопственог интереса! Тиме и све (врло) млаке критике за његове поступке делују усиљено, као да су изречене тек „реда ради“.

ОПОЗИЦИОНЕ РУШЕВИНЕ Али ту је и неизбежно питање – зашто опозиција у Мађарској готово пуну деценију не може да се консолидује? Бројни су разлози због којих је она и даље у политичким „рушевинама“. Орбан је једном приликом изјавио да су у политици, као и у спорту, за успех најважније две ствари – слаб противник и мало среће! „Ниједан ривал није слаб, ти треба да га учиниш немоћним. Тактички арсенал је разноврстан“, подвукао је лидер Фидеса.

И код ових, трећи пут заредом изгубљених избора, опозиција у највећем делу сноси кривицу сама. С једне стране, у Мађарској је на снази изборни систем (Фидес га је увео другим доласком на власт 2000. године) за који многи аналитичари тврде да је „слободан, али није фер“. Он преферира велике странке (а то је у овом тренутку само Фидес–КДНП!), јер од 199 посланика у парламенту, 106 директних кандидата бива изабрано по једнокружном већинском принципу. Против Фидеса, једине велике странке у Мађарској, која поред тога још има и изразито стабилну и дисциплиновану гласачку базу, нема друге шансе осим да се наступи са заједничким кандидатом. То се у многим изборним окрузима у Мађарској није догодило, па су тако кандидати Фидеса побеђивали и тамо где су опозициони кандидати укупно имали више гласова… Конкретно, у Будимпешти је опозиција могла да победи у 18 изборних квартова (од 22 колико их престоница има), а на крају се то догодило само у дванаест квартова. Могло је, дакле, барем да се спречи да Орбан освоји нову двотрећинску већину, односно да се избегне овакав, најлошији резултат опозиције…

Истовремено, ови избори су, на јединствен начин у посткомунистичкој историји Мађарске, представљали и референдум о Орбановој миграционој политици. Виктор Орбан је о том питању предизборну кампању на екстреман начин заоштрио, тако што је себе представио као једину гаранцију против пропасти мађарске државе и нације због неконтролисаних миграција и усељавања… Не само да опозиција томе скоро да није имала шта да супротстави него – она то није ни желела! У Мађарској влада надстраначки политички консензус по коме је усељавање страних култура – непожељно. Због тога је највећи број бирача радије гласао за предвидљиви оригинал власти, него за – конфузну копију опозиције.           

Оставке опозиционих лидера

Лидери три (од четири) опозиционе странке које су прешле цензус, одмах по објављивању првих резултата (и доживљеног изборног дебакла) поднели су неопозиве оставке на челне функције у својим партијама.

Први је оставку поднео председник Јобика Вона Габор. „Циљ Јобика – победа на изборима и промена Орбанове владе није постигнут. Фидес је победио. Победио је поново! Желели смо да овако висока излазност донесе другачији резултат, али су бирачи одлучили да он остане исти као и пре четири године“, с великом дозом резигнације и кратко је рекао новинарима.

Оставку је дао и Ђула Молнар, председник Социјалистичке партије Мађарске (МСП), која је на изборима наступила у коалицији са странком „Дијалог за Мађарску“. Лидер социјалиста одлуку о оставци образложио је у једној реченици – „МСП је спознао вољу мађарских бирача, председник странке најодговорнији је за исход избора, оставка је морални чин“.

Трећу оставку, на функцију копредседника странке ЛМП, поднео је и Акош Хадхази. Хадхази је, међутим, изјавио да неће вратити посланички мандат.

Први пут једна мањина прешла цензус

С обзиром на врло висок изборни „праг“ који је десно-конзервативни Фидес 2014. године увео припадницима 13 националних мањина у Мађарској (примењен и 8. априла ове године), уз посебну регистрацију бирача за листе народности (с којом се губи право гласања на државним партијским и посланичким листама) – пре четири године ниједна од мањина није успела да пређе цензус. Свака од њих, међутим, уместо пуноправног посланика у парламенту – добила је парламентарног портпарола без права гласа.

Међутим, ове годи-не, први пут, једна ма-њина успела је да по пропорционалном систему освоји пуноправни посла-нички мандат. Листа Државне самоуправе Немаца добила је 25.660 гласова својих сународника у Мађарској и стигла до 0,48 процената (од освојених 0,5 до 1 одсто добија се мандат), тиме и до свог парламентарца који има право да одлучује у велелепном скупштинском здању на Кошутовом тргу у Будимпешти.

Листа Самоуправе Срба у Мађарској освојила је 281 глас (или 0,01 одсто, и била седмопласирана од тринаест мањина), што је било далеко од броја потребног за улазак њеног представника у пуноправно чланство парламента. Срби у Мађарској ће, дакле, и овог пута добити само портпарола…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *