Почетна / Култура / Нажалост, далеко од Лоркиног театра

Нажалост, далеко од Лоркиног театра

ДОМ БЕРНАРДЕ АЛБЕ на Сцени Раша Плаовић

фото: Вићенцио Жакнић

Адаптација последње драме Федерика Гарсије Лорке коју је обавила драматург Вања Николић заснива се највише на радикалном скраћивању текста, тако да су изостављене бројне сцене те морамо рећи да је ова драма заправо осакаћена

Почећемо овај приказ питањем о сценографском решењу, које је за извођење последње драме Федерика Гарсије Лорке, свакако у договору с редитељком Аном Григоровић, овом приликом дала Марија Јевтић. Наиме, изгледа да је постао манир да се на Сцени Раша Плаовић простор за глумачку игру решава као степенаста површина – тако је било, колико се сећамо, на представама Код вечите славине Момчила Настасијевића и Надену Максима Горког. Овом приликом Дом Бернарде Албе представљен је у амбијенту који никако не личи на сеоску кућу у Андалузији са вечито затвореним и засторима прекривеним прозорима: то је монументални степенасти хол са широким подестима, који чине простор на неколико нивоа погодан за хорске концертне наступе, а не за живот пет Бернардиних кћери којима скоро војнички господари њихова мајка уз помоћ Понсије, главне кућне домаћице. На тим подестима одиграваће се сви призори драме – почев од разговорних сцена па до свађа, сукоба и међусобних девојачких туча. Сви подести прекривени су белим платном, које ће током представе поједине глумице подизати са тла и мотати га некад и око себе. Осим црних „тонет“ столица, које служе за седење и, како смо видели, каткад за међусобне туче или просто за нервозно бацање на простор са стране, другога намештаја нема. По том степеништу највише ће се кретати Светлана Бојковић, која игра Понсију – ходајући тамо-амо, она их је добро премерила!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *