Мрачна мигрантска антиутопија

Мигранти су заузели Малме у Шведској, утеравши страх у кости чак и најхрабријима. Све је дошло и до страних телевизија, које за разлику од шведских, где се сматра политички некоректним било шта критички рећи о мигрантима, снимају документарне филмове

Банде миграната тероришу становништво, пљачкају, силују, разбијају, а полиција има чак и наређење да не залази у квартове где они живе. Тако изгледа „мрачна антиутопија“, што је Малме по свему судећи постао. У репортажи коју је за Први канал руске државне телевизије снимио Тимур Сиразијев, један од становника овог шведског града, са капом на глави да се не препозна, говори у камеру: „У мене су пуцали, а моју комшиницу од 64 године бандити су опљачкали. Све су ово урадили мигранти – Арапи.“ Према званичним подацима број убистава у Малмеу за последњу годину повећао се 50 пута. Само 2016. године извршено је 50 убистава и 80 покушаја убиства. Полиција, уколико нема убијених и теже рањених, пуцњаву и не бележи. Иако се много пуца, чак и по прозорима и зидовима стамбених зграда и кућа.

Због тога се створила „атмосфера страха“, при чему се сама држава нашла у позицији талаца миграната. То, наравно, није чудно јер је, према истраживању органа безбедности Шведске, од 2012. до 2016. године четири посто жена било силовано, пренела је руска агенција РИА Новости. Због тога се створио страх, а жене избегавају да се крећу саме или по квартовима где има миграната. Многе су се и преселиле у безбеднија места. Али небезбедних места у Шведској је све више. Полиција тренутно сугерише опрез у 60 квартова (на територији целе Шведске).

Чињеница је да у Малмеу има много миграната. Они долазе из Данске где је миграционо законодавство доста рестриктивније. Да би, на пример, добили папире за стални боравак у Данској, морају живети у овој земљи седам година, а у Шведској само три године. Због тога је шведски град, иначе повезан са данском престоницом мостом и тунелом испод мора, постао центар миграната. Од 300.00 становника 43 посто су мигранти.

Бројни су проблеми о којима се ћути. На пример, радници електродистрибуције су међу првим противницима миграната, јер више не могу да обављају свој посао, а многи власници мањих фирми једноставно их затварају и пресељавају се у безбедније градове.

[restrict]

НЕОПХОДНА ВОЈНА ИНТЕРВЕНЦИЈА Ове године се у Шведској одржавају избори и тема миграната ће бити једна од главних током кампање. Шведски политичари због тога не воле да страни медији пишу и говоре о овом проблему, сматрајући то „мешањем у шведске изборе“. Но изгледа да је то немогуће, јер чак и немачки медији („Билд“, на пример) анализира ситуацију у Малмеу и каже да је трећи по величини шведски град прожет насиљем, трговином наркотицима, трговином оружјем и муницијом, при чему се стално чује пуцњава. Неки квартови су преобраћени у тзв. но-го-зоне, куда не залази чак ни полиција. Представник за медије једне од шведских политичких партија Понтус Андерсон изјавио је „да је полиција изгубила контролу над Малмеом, а да би је повратила потребна је помоћ војске“. У ове квартове аутохтони Швеђани, наравно, одавно не залазе. Најопаснији делови Малмеа су Розенгор и Севед, где сваки други становник не ради, а становништво потиче са Блиског истока и из Африке.

Током протеклих деценија избеглице и мигранти били су добродошли због недостатка радне снаге, при чему нису нарушавали културни идентитет државе. Међутим, нови мигранти не желе да се асимилују и постану Швеђани, већ да живе на свој начин, што је посебно видљиво у Малмеу, незваничној престоници миграната. Управо у овом граду 43 посто становника су придошлице са Блиског истока, из Африке и Азије, што је изазвало велико незадовољство код Швеђана. Град се претворио у место са кафеима и ресторанима источњачке кухиње, док се у ваздуху осећају мириси ваниле, ђумбира, цимета, кебаба уз доминацију арапског језика. Раније су се на сваком углу града могли купити хамбургери или кобасице, а сада се продаје источњачка храна, опис је ситуације аутохтоног Швеђанина, који преносе бројни портали.

Према речима поменутог Швеђанина и сам је, као и бројни његови познаници, током доласка миграната 2015. године доносио храну, лекове, топлу одећу и играчке у центре, где су смештане избеглице. Но сада је постао критичан према овој популацији.

МИГРАНТСКИ РАЈ Шведска се иначе поносила својом великодушношћу када су у питању странци. Све је почело за време Другог светског рата. Шведска је била неутрална држава и није доживела страхоте рата, а очувала је привредни потенцијал. Краљевство је имало велике поруџбине из света за своју робу, али није било довољно радне снаге, због чега су поједноставили тзв. миграционо законодавство. У Шведску су похрлили Норвежани, Литванци, Летонци, Естонци, дански Јевреји… Затим су се појавили Иранци (који су се спасавали од прогона шаха Пахлавија), Чилеанци, који су бежали од диктатора Пиночеа. Потом су дошли Еритрејци, Сомалијци и Курди.

Шведска у то време приступа изградњи социјалдемократске државе, а прихватање миграната постало је део шведске културе, део идентитета, симбол преданости моралним начелима. Државни систем је предвиђао значајну социјалну помоћ или олакшице, не само аутохтоним Швеђанима већ и избеглицама и мигрантима: бесплатан стан, бесплатно лечење, квалитетно образовање, породиљско боловање, чак и примања ако се остане без посла. Једноставно речено, сасвим праведан систем.

Крајем 90-их година 20. века Шведска је примала 40.000 миграната, али се то променило 1992. године, због рата у Југославији, када се 700.000 људи нашло на Западу Европе. Прва се одазвала Шведска, уз ограничења права. Избеглице су могле добити само стан и боравак. Остало су морали да обезбеде сами. Према америчком листу „Форин полиси“, Швеђани су се бојали људи из Југославије. Сматрали су да ће своје ратове пренети у Шведску, те су се одједном појавили на улицама неонацисти који су марширали и показивали бес према политици пријема избеглица из Југославије, а наступила је и блага економска криза.

Али страх је био безразложан. Југословени су се брзо, попут других, интегрисали у шведско друштво, а уз то су попунили празна радна места. Културни идентитет Краљевине Шведске није страдао, констатовала је Лиза Пелинг из Аналитичког центра „Арена груп“, који се бави проблемима избеглица.

У то време Швеђани су се поносили успешним интегрисањем муслимана из Босне и Херцеговине и постали су уверени да формирани систем неће бити срушен ни приликом најновијег доласка миграната са Блиског истока и Африке.

НОВИ СОЈ Када се 2015. године распламсала миграциона криза, већина их се усмерила ка Шведској и Немачкој. Немачка, још увек са комплексом кривице за Други светски рат, беспоговорно је отворила врата и пружила руку помоћи. Немачка је толико учинила за мигранте да подвиг мање Шведске није могао бити примећен, иако је на број становника примила највише миграната. Но нови мигранти су се умногоме разликовали од свих претходних. Мигранти су се понашали одбојно, седели су у предграђима и нису желели контакт са домаћинима. Прљали су простор на коме су се налазили, као и улице, али и чинили криминална дела. У неким местима Шведске, наводи „Дојче веле“, њихов удео у структури становништва конкретних градова достигао је 80 посто. Да шок буде већи, придошлице није било могуће запослити. Наиме, у Шведској преовладавају послови што захтевају високе квалификације, које мигранти нису имали. Осим тога опирали су се да уче шведски језик.

Тако је стрпљењу Швеђана дошао крај. Истраживања јавног мњења показују да 41 посто испитаника сматра да држава прима превише миграната, док је само годину раније тако мислило 29 посто. Истовремено, политичари и медији су се уздржавали да било шта лоше кажу о мигрантима бојећи се расизма и ксенофобије. Међутим, обични грађани су сами почели да траже промене миграционих правила и закона, посебно јер мигранти нису хтели да раде, чак и кад стекну квалификацију, тј. прођу курсеве обуке. На мигранте Шведска годишње издваја четири милијарде долара, при чему новац није главни проблем. Наиме, Шведска има 10 милиона становника, а годишње прима више од 100.000 миграната, што ће пре или касније довести до економских проблема.

Проблем са мигрантима довео је до изразите поделе у шведском друштву. Наиме, чињенице да мигранти тргују наркотицима и шире наркоманију и криминал (зарађујући милионе) узнемирила је добро васпитане Швеђане, при чему у јавности нико не сме да искаже свој став (због политичке коректности), пише амерички лист „Форин полиси“. Према речима Ивар Арпи, коментатора шведског листа „Свенска дагбладет“, и блага критика миграната и миграционе политике доводи до губитка пријатеља, при чему се деле и породице. „Прошле године моја баба замало није умрла од глади у болници, а мигранти добијају све бесплатно и храну и медицинску помоћ. Сматрам да држава пре свега треба да мисли о свом народу, а ако шта преостане да помаже друге“, поделио је размишљање за поменути шведски лист гранични полицајац. Код жена љутњу изазива закон по коме мигранткиње са децом млађом од седам година могу да рачунају на вишегодишње плаћено боловање. Саме Швеђанке немају овакво право. Оне могу да добију 450 дана одмора после порођаја.

Следећа болна тачка је криминал. У Шведској је усвојено правило да се приликом писања или извештавања о криминалним делатностима не саопштава етничка припадност починилаца недела, како би се избегло повезивање са мигрантима. Но, све врсте криминалних активности расту, а посебно оне повезане са сексуалним насиљем. Управо у јануару ове године младој Швеђанки су мигранти флашом разбили главу, када је одбила мигранта у ноћном клубу у центру Малмеа. Софија Јохансен, стара 19 година, током плеса је осетила туђе руке између ногу због чега је ударила мушкарца (мигранта) који је то урадио. После тога је добила ударац песницом у лице. Међутим, није хтела да шири конфликт и пошла је ка излазу, али ју је мигрант сустигао и флашом јој разбио главу. Током 2017. године у Шведској су се десила бројна силовања Швеђанки, при чему су једној девојци спалили полни орган.

Умножавају се и конфликти на расној и међунационалној основи. Забележени су напади на мигранте, као и паљења зграда где су смештени. Такође, бројне су и туче, при чему мигранти користе и хладно оружје. Због свега полиција је предузела додатне мере, али се испоставило да Шведска нема довољно полицајаца за „покривање“ оваквих проблема. Због тога је полиција почела да „бира“ објекте и простор који штити.

Очигледно стари методи интеграције избеглица и миграната не функционишу. Но, Шведска још трага за обрасцем решавања мигрантског проблема.

[/restrict]