ГДЕ СУ ПАЛИ ТОМАХАВЦИ?

БОМБАРДОВАЊЕ СИРИЈЕ

Ракетни напади трочлане западне коалиције на Сирију поново су нас довели у ситуацију да о истом догађају слушамо два потпуно различита наратива о томе шта се заправо збило и који је ефекат операције. Док Американци говоре о беспрекорно спроведеној акцији чији су сви циљеви испуњени, руска и сиријска страна тврде да су агресори доживели фијаско. Ко је заиста победио у педесетоминутном рату?

Ватрени заговарачи евроатлантског курса међу домаћим аналитичарима једва су дочекали изостанак жестоког руског одговора на америчко-француско-британску агресију у Сирији да би нам доказали како Срби не треба да се уздају ни у какву помоћ или заштиту Русије, јер је она потпуно немоћна спрам америчке силе. Једна од перјаница ове екипе, професор на београдском Факултету безбедности др Дарко Трифуновић (који мисли да је Аустрија чланица НАТО-а – емисија „Ћирилица“ 1. децембар 2015) тако тврди да је муњевитом акцијом у Сирији доказано „где је Русији место“. „Није смело да се деси да иједан грађанин Сирије страда, јер кад ви штитите некога, зна се како се та држава штити – ви штитите грађане те државе, па тек онда територију. Да ли је територија Сирије заштићена, није“, рекао је овај стручњак не обазирући се на једну од ретких чињеница око којих се у случају напада слажу и Вашингтон, и Москва, и Дамаск, а то је да у нападу нико, ни цивил, ни војник, није смртно страдао. Чврсто се придржавајући за амерички наратив, овај стручњак је додао да су све ракете погодиле циљ.

[restrict]

АМЕРИЧКА СТРАНА ПРИЧЕ Одмах по окончању ракетног напада, председник САД је у свом маниру прогласио победу на Твитеру. „Ноћашњи удар је савршено изведен. Хвала Француској и Уједињеном Краљевству на мудрости и снази њихових одличних војски. Нисмо могли да очекујемо бољи резултат. Мисија је испуњена“, написао је он. Прецизније податке добили смо нешто касније од Пентагона. „Снаге Сједињених Држава јуче су, под командом председника Трампа, извршиле прецизне нападе на циљеве режима (сиријског председника Башара) Асада повезане са употребом хемијског оружја у Сирији. Нападе смо извели како бисмо осакатили способност Сирије да убудуће користи хемијско оружје“, саопштено је у Пентагону уз оцену да су напади „пажљиво изведени и детаљно планирани како би се умањила могућа колатерална штета“ те да су „предузете све мере опреза како би било погођено само оно што је гађано, а успешно је погођена свака мета“. Те „све мете“ су, како су изјавили, у ствари три циља – научноистраживачки центар Барзех у близини престонице Дамаск, и бункер и складиште хемијског оружја Хим Шиншар. „На прву мету, научноистраживачки центар Барзех, испалили смо 76 ракета од којих 57 томахавка и 19 ракета ваздух-земља JASSM (AGM-158)“, рекао је генерал-потпуковник Кенет Мекензи и похвалио се како су три зграде овог центра уништене иако се налазе у Дамаску, једном од градова са „најгушћом ПВО у свету“. Друге две мете, бункер и складиште хемијског оружја Хим Шиншар, који су једно од другог удаљени око седам километара и налазе се у провинцији Хомс, погођени су са седам британских „сторм шедоу“ ракета, односно 22 ракете – девет томахавка и 13 британских и француских „сторм шедоуа“. Током напада, који је изведен из више праваца и који је својом масовношћу преплавио сиријску одбрану, „ниједан авион или ракета нису успешно нападнути од стране сиријске ПВО, и немамо индиција да су коришћени руски обрамбени системи“, додао је Мекензи. Прецизирао је да је сиријска одбрана испалила више од 40 ракета земља-ваздух, али да је већина њих лансирана тек пошто је напад завршен и да је Асадов режим оваквим насумичним одговором „угрозио безбедност сопствених грађана“. „Све у свему, у овој моћној демонстрацији савезничког јединства испалили смо 105 ракета на три мете. То ће значајно умањити способност сиријског режима у будућности да развија и користи хемијско оружје“, рекао је Мекензи.

РУСКА ВЕРЗИЈА С друге стране, Министарство одбране Русије саопштило је (брифинг је одржан пре оног у Пентагону) да је мета напада био читав низ сиријских војних аеродрома и индустријских и истраживачких постројења. „Према доступним подацима, испаљене су 103 крстареће ракете, укључујући и томахавк ракете испаљене са мора и из ваздуха (…) Сиријски ПВО, који се углавном састоји од совјетских система, успешно је одбио ваздушне и поморске ударе. Укупно је пресретнута 71 крстарећа ракета, а употребљени су системи С-125, С-200, ’бук’, ’квадрат’ и ’оса’“, рекао је шеф Одељења за главне операције руског генералштаба, генерал-пуковник Сергеј Рудској (међу коришћене одбрамбене системе у каснијем брифингу руског министарства укључен је и систем „панцир“). „Овим је доказана висока ефикасност сиријског оружја и професионалних способности сиријских војника које су обучавали руски стручњаци“, додао је он, напомињући да је у протеклих 18 месеци Русија помогла да се у потпуности обнове сиријски одбрамбени системи и обезбеди њихов даљи развој.

Према руским подацима на центар Барзех (и постројења у оближњој Џарамани) није испаљено 76, него 30 ракета, од чега је седам оборено. Остале мете биле су међународни аеродром у Дамаску (испаљене четири ракете су оборене), аеродром Думаир (оборено свих 12 ракета), аеродром Блаи (оборено свих 18 ракета), ваздухопловна база Шајрат (оборено свих 12 ракета), напуштени аеродром Мазех (оборено пет од девет испаљених ракета) и аеродром Хомс (оборено 13 од 16). Наглашено је да ниједна ракета испаљена на Сирију није ушла у зону одговорности руске ПВО.

Подаци руске стране више се уклапају у информације које су објавили не само независни извори него и жестоки Асадови противници. Дени Маки, независни новинар који се налази у Дамаску, у ноћи напада јавио је, што сведочећи из прве руке, што позивајући се на разне изворе, да је нападнуто десетак локација. Од овога још занимљивији је извештај опскурне Сиријске опсерваторије за људска права, антиасадовске организације са седиштем у Лондону, која је јавила да је трочлана коалиција напала научноистраживачке центре Џамрани и Барзех, војне базе Мазех, Думаир, као и регионе Хомс, Каламун и друге. Опсерваторија је, такође, известила да је оборен велики број коалиционих ракета. „Сиријска опсерваторија за људска права успела је да региструје да су режимске снаге пресреле десетине ракета испаљених на њихове положаје и војне базе на сиријској територији. Укрштањем информација добијених од више извора потврдили смо да број оборених ракета премашује 65“, навела је ова организација.

Да су снаге САД, Британије и Француске намеравале да нападну више од три циља у Сирији указује и извештај „Си-Ен-Би-Сија“ од 12. априла (два дана пре напада) где се, позивајући се на анонимни извор, наводи да Пентагон планира да нападне осам мета, укључујући „два аеродрома, истраживачки центар и складиште хемијског оружја“.

Логички, вероватније су ове верзије догађаја од оне коју је јавности сервирао Пентагон. Ако ни због чега другог, онда због тога што би испаљивање чак 76 ракета на један истраживачки центар, двоспратно здање грађено по цивилним, а не војним стандардима без икаквих значајнијих ојачања, представљало потпуно сумануто и беспотребно расипање ресурса. По њиховој логици, за уништење ове грађевине било је потребно чак 34 тоне експлозива (пошто бојева глава једног томахавка има 450 килограма). Поређења ради, управо нешто више од 34 тоне експлозива бачено је током читавог Другог светског рата на Келн, чијих је 95 посто било потпуно уништено. Исти је случај и са преостале две декларисане мете. Пре ће бити да су амерички генерали оборене ракете накнадно „преусмерили“ на циљеве које су успели да погоде како би прикрили сопствену бруку.

ПОТПУНА КАТАСТРОФА ЗА ВАШИНГТОН Гора од тога што им је, по свему судећи, оборено око 70 посто ракета по Американце и њихове савезнике је чињеница да је то учињено противваздушним системима који датирају још из седамдесетих година прошлог века. Једино су „панцир“, који је по руским подацима заслужан за обарање 23 ракете (успешност 92 посто), и „бук“ (24 оборене ракете уз успешност од 82 одсто) новији системи који се производе од 2008. Ово указује да су руски и сиријски стручњаци успели да „пронађу кључ“ за успешно обарање америчких крстарећих ракета и помоћу релативно старих и јефтиних одбрамбених система, а проценат успешности овим средствима подигли су за десетак процената, с обзиром на то да је он приликом прошлогодишњег напада на базу Шајрат, када је од 59 ракета оборено 36, износио око 60 посто. Озбиљно питање за америчке стратеге које се сада поставља јесте шта би било да су Руси укључили далеко софистицираније одбрамбене системе размештене око њихових база у Латакији. Такође, неопходна је промена тактике при нападу на једну земљу, јер су се Американци до сада ослањали на први масовни удар крстарећим ракетама по противваздушним системима после којег би у далеко безбеднијим околностима уследили удари авијације. У Сирији је доказано да ово више не пролази.

Напад на Сирију потенцијално представља значајан губитак и на стратешком нивоу, за САД, али у много већој мери за Израел, јер би Русија лако сада могла да ревидира своју одлуку од пре неколико година када је, услед молби западних партнера, одбила да Асаду испоручи моћни противваздушни систем С-300. „С обзиром на недавни инцидент (напад крстарећим ракетама), Русија верује да је могућа ревизија одлуке (о испоруци овог С-300), не само у вези са Сиријом, него и другим земљама“, рекао је Рудској. Овим би се дефинитивно ставила тачка на честе израелске ударе по сиријској територији.

Греше стручњаци који верују да чињеница да Русија показује уздржаност и да у случају овог напада није узвратила подједнаком дозом агресије значи да је слаба. Бркање уздржаности и разумности са слабошћу и неспособношћу је озбиљна грешка која може имати катастрофалне последице. Ову грешку чини и већ поменути др Трифуновић који мисли да Русија „није смела“ да употреби С-400 стациониран у Сирији. Прво, није Русија та која би требало да га се плаши, а друго није га употребила јер за тим, очигледно, није било потребе, а надајмо се да неће ни бити. Све ово нам указује да је из најновијег „двобоја“ Русија, а не Америка, изашла као победник, иако није испалила ниједну ракету. Победа је вероватно управо у томе.        

[/restrict]    

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *