Почетна / Интервју / БОРИС БУЛАТОВИЋ – ПРОЦЕС КОЈИ ТРАЈЕ: СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ КАО ЈОЗЕФ К. (1. део)

БОРИС БУЛАТОВИЋ – ПРОЦЕС КОЈИ ТРАЈЕ: СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ КАО ЈОЗЕФ К. (1. део)

Фотографије Весна Антонић 

Као што неоимперијални тоталитаризам инструментализује идеологију људских права, тако и идеолошки импрегнирани вид академске ’књижевне’ критике симулира позицију антиколонијалне критике, сагледавајући српску књижевност као морално инфериорну књижевност колонизатора. Да није реч о било каквом претеривању могуће је, на пример, уверити се увидом у критичарске опсервације Мајкла Селса, Ендруа Баруха Вахтела, Сабрине Рамет или Александера Гринавалта

Наш саговорник Борис Булатовић (1981), доктор књижевних наука, који је у Новом Саду уз Филозофски факултет упоредо завршио и Факултет техничких наука, редовни је члан Америчког удружења за развој славистичких студија, Британског удружења за славистичке и источноевропске студије, председник Научног удружења за развој српских студија и главни уредник часописа Serbian Studies Research. Боравио је на стручним усавршавањима у Грацу, Бечу, Инзбруку, Ла Валети, Прагу, Братислави, Сегедину, Гетингену итд. Учествовао је на међународним конференцијама од Њу Орлеанса, Хонгконга, преко Кембриџа, до Великог Трнова. Повод за разговор је његова студија Оклеветана књижевност, која се бави покушајима да се српска литература прогласи за кључни извор нашег „антиевропејства“ и „национализма“: од Његоша, преко Андрића, до Милорада Павића. Ови покушаји нису спровођени само код нас, него и у свету.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *