Зашто се Трамп понаша као бизон у продавници порцелана?

ТРГОВИНСКИ РАТ У ГЛОБАЛНОМ СЕДЛУ

Пекинг са Кинеског зида промовише визију националног сна, отварања према свету и ширења свестрано корисне сарадње, са свим припадајућим манама таквог једног процеса, док је зид као такав, мексички или царински свеједно, једина визија Доналда Трампа

За „Печат“ из Пекинга Бранко М. Жујовић

У роману „Форест Гамп“ Винстона Грума, по ком је Роберт Земекис 1994. године снимио данас култни филм са Томом Хенксом у насловној улози, главни јунак 1971. одлази у Пекинг да игра стони тенис. У Вашингтону је на власти Ричард Никсон. Бела кућа је заглибљена у Вијетнамском рату и жели да искористи сукоб Кине са СССР-ом из 1969. године.

Никсонов саветник за националну безбедност и касније државни секретар Хенри Кисинџер промовише зато нову стратегију реалне политике. Он прибегава релаксацији односа са Истоком, напуштајући уско идеолошки приступ спољној политици. Циљ је јасан: осујећење могућности да се формира мегаисточни блок, економско раслојавање кинеског друштва и касније остварење снажног политичког утицаја на њега.

ДОНАЛД ТРАМП ИЛИ ДОНАЛД ДАК, ПИТАЊЕ ЈЕ САД Први сусрети кинеских и америчких стонотенисера 1971. године, у Нагоји и Пекингу, названи су пингпонг дипломатијом. Спољнополитичка иницијатива попуштања, представљена симболично у спортској тренерци, усмерила је односе Кине и САД ка сарадњи. Приближавање две земље крунисано је 1. јануара 1979. године заједничким саопштењем о успостављању дипломатских односа. Претходно је, у децембру 1978, НР Кина потписала уговор са „Кока-Колом“.

Сједињене Америчке Државе су признање Кине пренеле са Тајпеја (Тајван) на Пекинг, потврдивши да остају привржене постојању једне Кине. Политика реформе и отварања Кине према свету убачена је тиме у другу брзину.

Разлика између филма „Форест Гамп“ и данашње Америке је очигледна. Филм се продуцентима исплатио дванаестоструко, док су САД лане, 17. пут заредом за последњих 20 година, забележиле рекордан дефицит у трговини са Кином. Истини за вољу, од прошлог четвртка постоји и једна сличност. То су коефицијенти интелигенције главног јунака филма и креатора робусне политике изазивања трговинских ратова. Док Форест Гамп мањак интелигенције надокнађује новозаветном добротом, Доналд Трамп напушта тековине доктрине Хенрија Кисинџера и примењује приступ свог имењака Паје Патка из епизоде са веверицама, стављајући спољну политику своје земље у позицију бизона у продавници порцелана.

КАУБОЈСКИ ПУЦАЊ У ДЕФИЦИТ Средином прошле недеље, у речени четвртак, Бела кућа је објавила да ће повећати намете на увоз кинеских производа вредних око шездесет милијарди долара. Нове царине обухватиле су, поред осталог, кинески извоз соларних панела и веш-машина, производе од челика и алуминијума и штошта још. Трамп је одлуку донео на основу члана 301 Закона о трговини из 1974. године који га овлашћује да предузме мере, укључујући одмазду, ради, како се наводи, уклањања било ког акта, политике или праксе стране владе која крши споразум о међународној трговини или оптерећује и ограничава америчку трговину.

Започињући трговински рат са најзначајним спољнотрговинским партнером, поред Европске уније, Доналд Трамп је спровео у дело своја агресивна предизборна обећања. За та обећања добар део аналитичара веровао је да су само у функцији изборне кампање, те да ће остати у запећку објективних, дугорочних америчких економских интереса. Вера у разум је превладавала чак и када је Трамп, одмах по добијеним изборима, телефоном разговарао са Цај Инг-вен, председницом власти на острву Тајван, гурајући директно прст у око Пекингу. Многима је накратко лакнуло када су током Трампове посете Пекингу, новембра прошле године, потписани економски уговори са Кином вредни око 250 милијарди долара. Претходно су се, судећи према новинским извештајима, две земље сагласиле у погледу повећања америчког извоза гаса, говедине и других производа. Па ипак, стрпљење у Белој кући није превладало.

Питер Наваро и Вилбур Рос, водећи економски саветници у Трамповој кампањи, још су септембра 2016. године обећали да ће Трамп уклонити спољнотрговински дефицит који је тада износио око петсто милијарди долара. Наваро, данас директор Савета за националну трговину при Белој кући, тада је изјавио да ће за то администрацији новог председника бити потребно годину до две.

Проблем је што Бела кућа питање спољнотрговинског дефицита жели да реши са каубојским шеширом на глави. Своје крдо она жели да изједначи са кинеским тако што ће пуцати у грла на сточној пијаци, под изговором да јој конкуренти краду знање, уместо да подстиче властиту ефикасност.

Другим речима, потрошивши последње наративне императиве о слободној трговини, дакле о утакмици у коју је практично увела Кину, очигледно је потцењујући, Америка сада одустаје од наслеђа пингпонг дипломатије. Под изговором крађе интелектуалне својине, наводно вредне до 600 милиона долара, она прибегава старом добром протекционизму, уместо унутрашњим реформама извозног сектора. На тај начин Трамп је ставио Кинезе у позицију до јуче незамисливих бранилаца основних глобалних економских слобода који не беже од врло сложених питања власништва над интелектуалном својином, већ о њему желе да разговарају равноправно и договарају се, уместо да се сукобљавају.

ТЕХНИКА КИНЕСКОГ ОДГОВОРА Пекинг је одговорио већ сутрадан, уводећи царине од 15 одсто на 120 америчких производа, међу којима су челичне цеви, воће и вино у вредности од 977 милиона долара и царине од 25 посто на још осам робних категорија које обухватају свињетину и рециклирани алуминијум, укупне вредности од две милијарде долара. Иако су изјаве председника Си Ђинпинга о крвавој бици и одлучности Кине да се бори до краја у трговинском рату биле одсечне, Кина је знатно блажим одговором демонстрирала мир, снагу и намеру да не распирује сукоб. Бивши кинески министар финансија Лоу Ђивеј тим поводом је изјавио да су мере Пекинга релативно благе и да треба предузети строже кораке. Он је влади предложио да на царински нишан прво узме америчку соју, затим аутомобиле и на крају авионе.

Кинески вицепремијер Љу Хе у суботу је разговарао телефоном са Стивеном Мнучином, америчким министром финансија, што је био први контакт на високом нивоу од четвртка, а лист „Женмин жибао“ је објавио да би, у случају распламсавања трговинског рата, међу највећим губитницима биле америчке компаније „Епл“, „Боинг“, „Интел“, „Куалком“ и „Тексас инструментс“. Љу је том приликом поручио да је америчка истрага о наводним кршењима права на интелектуалну својину уперена против правила међународне трговине и да САД, Кина и остатак света од тога неће имати користи.

„Кина је спремна да брани своје националне интересе“, рекао је Љу Хе, додајући „да се нада да ће обе стране бити рационалне и напорно радити како би се одржала стабилност укупних трговинских односа Кине и САД“.

У исто време кинеска амбасада у Вашингтону саопштила је да Бела кућа не узима у обзир узајамно корисну природу кинеско-америчких трговинских односа и консензус који су две земље постигле у управљању разликама, кроз консултације.

Према подацима америчког министарства трговине, које је објавио „Њујорк тајмс“ 6. фебруара, укупан амерички спољнотрговински дефицит лане је порастао 12,1 одсто, достигавши 566 милијарди долара, од чега на трговину са Кином отпадају 375,2 милијарде.

Кинески подаци су, међутим, знатно другачији. Управа кинеских царина у петак је саопштила да је суфицит у трговини са САД лане износио 275,8 милијарди долара, стотинак милиона долара мање него што тврде Американци, уз раст од 8,6 одсто у односу на претходну годину. У кинеским медијима је објављено да тамошњи економисти са међународним трговинским организацијама раде на изради новог индекса који би објективније требало да приказује стање у спољнотрговинским односима.

Пекинг, наиме, тврди да САД имају далеко више користи од укупних односа са Кином, него што приказују. Кинески извори наводе да је, захваљујући кинеско-америчкој привредној сарадњи, у САД отворено укупно 2,6 милиона радних места.

Подаци извршне канцеларије америчког председника показују да је укупна вредност трговине са Кином, укључујући услуге, 2016. године износила 648 милијарди долара, од чега је на амерички извоз отпадало 169,5 милијарди. Према истом извору, спољнотрговински дефицит САД, када је извоз роба у питању, износио је 347 милијарди долара. Америка је, према истом извору, из Кине 2016. највише увозила електричне машине и опрему (129 милијарди), остале машине (97 милијарди), намештај и постељину (29 милијарди), играчке и спортску опрему (24 милијарде) и обућу (15 милијарди).

Стране директне инвестиције САД у Кини износиле су 92,5 милијарди. Американци су, опет према подацима извршне канцеларије америчког председника за 2016. годину, у Кини највише улагали у производњу, трговину на велико и небанкарске холдинг компаније. Кинески улагачи у САД су исте године инвестирали 27,5 милијарди долара, знатно мање од Американаца, највише у производњу и некретнине. Продаја услуга у Кини, од стране већинских власника из САД, износила је 55,2 милијарде долара у 2015. години, док је продаја услуга у САД фирми у кинеском власништву износила свега 5,7 милијарди долара.

ПОТЕНЦИЈАЛ КИНЕСКОГ ОДГОВОРА Трампова администрација разапета је између филозофије зида и интереса продубљења сарадње са Кином која обухвата даље поступно отварање и либерализацију, али и простор за раст. Трговинским конфликтом Бела кућа циља потенцијалне проблеме кинеске економије, али, како то истиче Скот Кенеди из Центра за стратешке и међународне студије, пренебрегава усредсређеност Пекинга на ризике.

„Кина поседује многе амортизере, попут високе стопе штедње, а њена економија има сјајну перспективу у многим секторима. Си Ђинпинг би вероватно могао да наметне значајна оптерећења државним предузећима, банкама и локалним самоуправама. Он је спремнији да искористи прилике више од било ког кинеског лидера након Мао Цедунга, али то не жели да уради под претњама САД“, каже Скот Кенеди.

Он сматра да Трампова администрација напросто није довољно припремљена за различите сценарије. Трговински рат не ствара губитнике само у иностранству, него и код куће. Као пример, Кенеди наводи неминован раст цена аутомобила и опреме за производњу, због повишених намета на увоз челика и алуминијума, што ће платити грађани, као и чињеницу да Американци напросто нису спремни за дужу трговинску борбу.

Као последњу, али не и најбезначајнију слабост САД, Кенеди наводи чињеницу да у трговински рат Америка иде практично сама, без савезника. Кина у перспективи релативно лако може да пронађе нове изворе сировина и преусмери извоз на друга тржишта.

Не треба овде заборавити чињеницу да Русија тренутно није међу десет највећих кинеских спољнотрговинских партнера. Резервоар раста у формату БРИКС-а, премда тренутно скрајнут, остаје велики резервни положај Пекинга у односу на Трампов зид.

Док се Вашингтон са тихоокеанским државама и Европском унијом игра жмурке, Кина је успела да постане највећи спољнотрговински партнер чак 16 азијских држава. Поменимо Трампово повлачење из Транспацифичког партнерства, па стидљив наговештај да жели ипак да приступи недавно успостављеном Свеобхватном транспацифичком партнерству, затим неуспело Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство и још доста тога.

Пекинг активно одржава иницијативе усмерене ка заједничком глобалном развоју, ослоњеном на заједничку корист и стабилност као најважнији предуслов. Те иницијативе се протежу од успостављања економског појаса дуж путева свиле и оснивања Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, у којој је окупио све глобалне играче осим САД и Јапана, до ширења сарадње са земљама југоисточне Азије (АСЕАН), инфраструктурних пројеката у Африци, Јужној Америци, у централној и источној Европи.

Према подацима које је јесенас изнео чувени аналитичар Џералд Селенте, број домаћинстава средње класе у САД драстично опада, док је у Кини, према његовим подацима, порастао са 5 одсто 2000. на 35 одсто 2017. године.

„Кина улаже у своју будућност, од високих технологија до нових електровозила, убрзава развој интернета, напредних и иновативних предузећа. Она улаже у луке и аеродроме, иницијативу о економској обнови путева свиле… Кина је на брзом путу да постане економски лидер – прва у свету. Никада нешто тако не можете да чујете од америчких политичара. Ту нема речи о растућим потребама за бољи живот, хармонију и напредак на пољу културе“, написао је Селенте.
Питање дефицита у трговини са Кином Велика Британија је, заједно са осталим европским силама и Јапаном, решавала опијумским ратовима, окупацијом Хонгконга и Макаа, узурпацијом приобаља, наметањем монструозних исплата у сребру на име „одштете“, продајом опијума и голим насиљем.

Мало људи зна да је политика отварања Кине према свету дефинисана управо у Вашингтону, 6. септембра 1899. године. Аутор документа названог „Отворена врата“ (Open Door Note) био је тадашњи државни секретар Џон Хеј. Документ је великим силама предлагао да Кина има равноправан статус и да остале велике силе, у сопственим сферама утицаја у Кини, дозволе кинеским властима равноправно убирање царинских и других прихода. Бела кућа је тада много боље разумевала Кину, него Трампова администрација данас.

Трампов трговински рат за дефицит сведочи да је, упркос замашној висини његовог чувеног торња, хоризонт који се са њега пружа у својој суштини провинцијалан, што је за Њујорк и свет новина на коју ће морати да се навикавају упоредо и на различите начине.

СВЕ БИ БИЛО ДРУГАЧИЈЕ ДА КОВАН НИЈЕ ПОГРЕШИО АУТОБУС

Током Светског првенства у Јапану 1971. године амерички репрезентативац Глен Кован је закаснио на аутобус америчке репрезентације или је, како се наводи, грешком ушао у аутобус који је превозио кинеске такмичаре.

Њему је у аутобусу пришао кинески шампион Џуанг Цедунг, поклонивши му свилену мараму. Кован му је узвратио сутрадан, поклонивши му мајицу са хипи симболом мира и натписом „Нека буде“ (Let it be). И било је, макар до прошлог четвртка.

ПОСЛЕ КИНЕ НАЈВЕЋИ ПАРТНЕР КАНАДА

Иза Кине, на листи највећих трговинских партнера САД су Канада (582,4 милијарде), Мексико (557 милијарди), Јапан (204,2 милијарде) и Немачка (171,2 милијарде).

КИНЕСКИ РАСТ

Према званичним кинеским подацима, укупан кинески извоз лане је повећан 10,8 одсто и износио је 15,33 билиона јуана. Кинески увоз је истовремено повећан за 18,7 одсто и износио је 12,46 билиона јуана. Европска унија, САД и земље АСЕАН-а највећи су спољнотрговински партнери Кине.

ГДЕ СУ САД НАЈРАЊИВИЈЕ?

Највећи маневарски простор Кини у могућем трговинском рату са САД отвара се у области трговине сојом, те увоза аутомобила, авиона, полупроводника и електронских компоненти, туризму и поседу америчких обвезница.

Кина је лане из САД увезла пољопривредне производе у вредности од 19,6 милијарди долара, од чега на соју отпада чак 63 одсто. Увођење повишених царина на увоз соје најтеже би погодио америчке фармере, нарочито на Средњем западу, који су на изборима већином подржали Трампа.

Вредност возила која су САД током прошле гоидне извезле у Кину превазилази десет милијарди долара. Од 2010. године „Џенерал моторс“ у Кини годишње прода више возила него у САД; прошле године у Кини су продали 3,9 милиона возила, што је близу 39 одсто укупне продаје ове компаније у свету, док је у САД продато три милиона. „Џенерал моторс“ очекује да ће до 2020. године повећати продају у Кини на пет милиона возила.

„Боинг“ је лане кинеским партнерима испоручио 202 авиона, 26 одсто продаје ове компаније у свету. „Боинг“ очекује да ће Кини до 2036. године бити потребно 7.240 нових авиона, у вредности од око 1,1 билион долара.

Извоз америчких полупроводника и електронских компоненти у Кину прошле године је имао вредност од 6,89 милијарди долара.

Број кинеских туриста у САД 2016. године је достигао три милиона, уз повећање од 15,4 одсто у односу на претходну годину. У САД планирају да до 2021. привуку 5,7 милиона туриста из Кине.

У децембру 2017. године у кинеском поседу биле су америчке обвезнице у вредности од 1,2 билиона долара. Кинеске куповине америчких хартија од вредности биле су значајне за снижавање каматних стопа у САД.