Почетна / Документи / Учитавање могућег смисла – Куд одоше звиждуци возова…

Учитавање могућег смисла – Куд одоше звиждуци возова…

Врхунац славе и срећне симбиозе са људском судбином железница је проживљавала на прелазу из 19. у 20. век. Трка против времена са сто на сат испуњавала нас је поносним задовољством; ова, са двеста или триста километара, буди нелагоду и мучнину. Стигли смо на крај, освојили зуј непомичности

Гијом Аполинер (1880–1918) грозио се помисли да ће једног дана возови престати да га узбуђују. Прерана смрт му је ускратила то жалосно искуство. Песници треба сви да умру млади – објава је Божидара Ковачевића (1902–1990) из првих година после Великог рата. Ковачевић није пошао за примером Бранка, „ког ожалише сремски виногради“. Сретао сам га у Београду, са црном ташном набреклом од књига; посртао је, у поодмаклим осамдесетим, за сопственим животом. Његово завештање често је понављао један други Бранко, Миљковић, да му се, у фебруару 1961, повинује. У Београд је стигао нашом првом, нишком пругом, а у смрт оном другом, која је водила у западне делове Југославије.

Да. Са старењем слаби слух и за животодајну симфонију што је точкови вагона изводе по челичним диркама, рушећи земаљске и духовне преграде, хрлећи у безвременост и у бесконачност. Излаз из кућне скучености ја сам, у детињству и у младости, слутио у отегнутим звиждуцима локомотиве која је, као тамни џин, разбијала зазидани мрак. Композицију, у вишеструком значењу те речи, предводила је митска чаробница по имену Сирена (грчко Seiren, латинско Sirena). Био сам лака и захвална жртва древне опсенарке: њен је кликтај дотицао онострано, губио се у пространствима жуђене слободе. Праћена складним штектањем точкова, та мелодија је разбијала тескобу убогог постојања. Планета ме је звала у гостољубиви загрљај. Чинило ми се да тај зовни писак допире једино до мене, да га нико други не чује. Пред уснивање у великој соби трошне брдске куће у песми ноћног воза су се назирале све дивоте далеких и непознатих простора.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *