Ти опасни Руси

Опасни су Руси јер живописаше куполу Храма Светог Саве у Београду најлепшим мозаиком славног Мухина. А Срби су ваљда с ума сишавши, кад воле и поштују оне који им граде и помажу

Стиже, очекивано, и март месец. Весник пролећа. За многе у свету месец радости, али за  Србе мучан подсетник. Марта 1999. злочиначка НАТО аждаја, предвођена Сједињеним Америчким Државама, напала је, ничим изазвана, ондашњу СР Југославију. Напад на Југославију био је злочиначки удар на Србе и Србију.

ГЕНОЦИД У КОНТИНУИТЕТУ Све што су имали од отрова и радиоактивних бомби сручили су на села и градове у Србији. Затровали реке, њиве и ливаде. Шуме су се сушиле од баченог отрова. Број оболелих жена, деце, мушкараца од рака повећао се до у Срба незапамћених цифри. Над Србима је извршен најгори геноцид: Геноцид у континуитету! Последице њиховог злочиначког наума сносиће генерације Срба које нису биле ни зачете кад су НАТО убице отров по Србији просипале. Кроз стотину година јављаће се болести које ће тадашњи мудросери – ако их Господ на време не казни – приписивати лошој исхрани и нездравим навикама нас, њихових предака.

Зато је важно свакодневно писати и не дати да се злочин заборави. Заборављање злочина опасније је од самог злочина. Знам да се плаћеним подгузним мувама и стипендистима НАТО злочинаца не допада подсећање на злочине и последице злочина које је НАТО над Србима учинио. Они би да се злочин заборави или бар да се ми Срби окривимо за  „хуманитарну“ НАТО агресију, јер смо „криви“ што су нас НАТО зликовци убијали. НАТО стипендисти би желели да нас убеде како је НАТО једино решење за безбедност Срба и Србије. Веровати да ће о вама бринути разбојник који вас је убијао, тровао, спаљивао, може само малоумна особа или особа за то плаћена. Што би рекао Пера, мој школски друг из Чачка: Ко уђе у НАТО најебо је бато! Власт у Србији би са њима на јесен да „вежба“ по Шумадији. Ваљда НАТО жели да докрајчи данас оно што му није пошло за руком пре деветнаест година.

НАТО стипендисти воле да трубе како се међу Србима шири руски утицај и ето велике опасности, не само за безбедност Србије већ и безбедност евроунијата. Кад Руси дођу у Србију, биће, по речима НАТО лажова, Лондон и Берлин у опасности. Они кажу да су опасност за Србе Руси, а не НАТО стрводери.

 

НАТЕГНУТЕ ЛАЖИ Опасни су Руси јер живописаше куполу Храма Светог Саве у Београду најлепшим мозаиком славног Мухина. Опасни су Руси јер су скакали у Саву и ронили по њој пре неку годину спасавајући људе код Обреновца које је подивљала река носила. Опасни су Руси јер граде железничке пруге и обнављају уништено. Стварно су опасни, а Срби ваљда с ума сишавши кад воле и поштују оне који граде и помажу им, уместо да се диве онима који су рушили, разарали и тровали. Не знам које су школе изучиле НАТО улизице, али они мисле да су те школе најбоље, те многи од њих сматрају себе генијалним вођама. Међутим, у Србији никог неће убедити у своје натегнуте лажи о руској опасности. Мораће да смисле нешто ново иначе ће их газде отпустити као бескорисне.

Чачански зет Живорад Жика Стојковић волео је да наврати у Чачак. Кол’ко да обиђе тазбину и шурака Тому. Жика је био човек угледан, те су многи волели да слушају његове приче. Понешто је и он сам бележио у своје дневнике. Много година касније објављен је, поред преписке, посвета, и избор из његових дневника (Радован Поповић: Живорад Жика Стојковић 1922–1998 – Споменица, Београд, 2003). Под датумом 27. јун 1950. године пише следеће: „Разговарам са Матом Милошевићем – причамо узгред о свему, о аранжираном социјализму нашем. Кажем му да то све нас погађа, јер револуцију чине неозбиљном. Народ социјализам често сматра неозбиљном ствари, и то опасно неозбиљном. Неозбиљно је зато што надувено, хвалисаво и неистинито говори о себи… Мата: Чуо сам пословицу: Тешко оном народу који има генијалне вође…“

Почивши Лујо Радовановић из села Вича у Драгачеву био је домаћин у великој задружној кући. Седамдесет и друге године прошлог века у породичној задрузи живело је сложно тридесет и шесторо чељади. Гости су радо дочекивани. Домаћински послужени. Домаћин Лујо је више волео да слуша госте, поготову ако би дошли из великог града или издалека. Да чује новости. Кад би госте саслушао, прозборио би и он неку. Многе сам његове изговорене мисли забележио. Ево једне: Не ваља кад власт умисли да је паметнија од народа!

Идуће 2019. биће 800 година како је рукописано Законоправило Светога Саве. Ваљало би да се држава Србија тога сети.

Мислимо на Радована, Ратка и капетана Драгана. Помозимо нашој браћи и сестрама који опстају на Косову и Метохији. Јунаци су то. 

 

6 коментара

  1. Дмитрий

    СПАСИБО, БРАТЬЯ!

    13
  2. Простите нас, сербы.
    Мы сами были слабые и не сумели вас спасти.
    Нельзя нам быть слабыми. Это наша вина.

  3. василий

    помните только русские помогут!

  4. Алексей

    Простите нас, сербы за то, что не помогли в 1999 году.
    Не защитили… Россия была тогда еще слабой…
    Можно вспомнить еще 1000 причин и объяснений…
    Но все равно будет очень-очень стыдно…
    Простите…

  5. Владимир

    Драгомир Антонић – Спасибо! Правда – матка! Дай Бог Вам!

  6. Русский и серб самые опасные люди на свете. Братцы, скоро мы вернёмся, держитесь)

    5
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *