Смрт и криза владе

Убиство словачког новинара Јана Кучијака (27) узбуркало је и домаћу и светску јавност

Политичка ситуација у Словачкој постала је веома заоштрена после убиства новинара-истраживача Јана Кучијака и његове веренице Мартине Кушнирове 25. фебруара у Великој Мачи, 60 километара источно од Братиславе.

ПРОТЕСТИ ЗБОГ УБИСТВА Десетине хиљада Словака у Братислави и још 47 градова широм Словачке и 17 градова у свету изашли су на улице да гласно захтевају да се нађу кривци за убиство Кучијака и Кушнирове, а да корумпирани политичари о којима је писао напусте функције.

Док су протести 2. марта били организовани као одавање поште убијеном младом новинару и његовој вереници, 9. марта одржани су под називом „За пристојну Словачку“ уз два захтева – да се поведе међународна истрага овог двоструког убиства, и да се обаве темељне измене у влади, укључујући могућност њене оставке.

[restrict]

СЕРИЈА ОСТАВКИ И премијер Роберт Фицо кренуо је у акцију. Словачкој полицији у расветљавању злочина од 10. марта помажу амерички Федерални истражни биро (ФБИ) и британски Скотланд јард, док је други захтев демонстраната домино ефектом покренуо „коцкице“ и у Фицовој странци, Смер-Социјалдемократија, већинском партнеру у тројној владајућој коалицији у Словачкој, у којој су још Словачка национална странка и Мост-Хид, странка мађарске мањине.

Марек Мандарич (дуго година један од најближих сарадника премијера) дао је оставку на функцију министра културе, отишао је и шеф Фицовог кабинета Роман Шипош, са положаја су повучени и државна саветница председника владе Марија Трошкова, као и државни секретар Националног безбедносног савета Словачке Вилијам Јасањ… Демонстранти су императивно захтевали да оставку поднесе и Роберт Калињак, министар унутрашњих послова (који је ту функцију до овог случаја врло успешно обављао у све три досадашње Фицове владе). Калињак, међутим, то испрва није хтео, али када је на коалиционом договору 11. марта мањи партнер у влади, странка Мост-Хид најавила напуштање коалиције уколико Калињак и даље буде у влади, он је поднео оставку и на место министра унутрашњих послова и на положај потпредседника словачке владе…

ПРЕДСЕДНИК И СОРОШ Огласио се и председник Андреј Киска. Он је подвукао да је стање врло озбиљно и да је потребно или да се влада темељно реконструише, или ће се догађаји неминовно кретати ка – превременим изборима. Рекао је да је већ разговарао и са премијером Фицом и са шефом парламента Андрејом Данком о могућим решавањима ових проблема, али нису се сложили, па је спреман на консултације са свим парламентарним странкама (први разговор обавио је већ 12. марта са руководством опозиционе странке „Породица смо“)… Јавна реакција Роберта Фица била је жестока: оптужио је председника Словачке да дестабилизује државу и да са опозицијом намерава да изведе државни удар. Уз то, премијер сумња на могућу заверу споља. Конкретно, Киска се у септембру прошле године у Њујорку срео с милијардером Џорџом Сорошем. „Нека господин председник каже о чему су говорили, јер је то особа врло сумњивог имена, тај човек је Сорош“ , подвукао је Фицо.

Киска је био крајем лета 2017. године у Њујорку на Генералној скупштини ОУН, а Сорош је хтео сусрет с њим јер је информисан о једном успешном словачком регионалном пројекту у решавању проблема са интеграцијом Рома пошто његово „Отворено друштво“ у Средњој Европи интензивно учествује у решавању ромског питања. Званичних критика (па ни Фицове) тог сусрета није било, али је актуелни премијер сусрет оценио као „глупост“, што је значило да не верује ни Киски, ни Сорошу и да је убеђен да су већ тада припремали дестабилизацију Словачке…         

 

Ндрангета у Словачкој

Убијени Јан Кучијак (Мартина Кушнирова му је била и сарадница) словио је за наду истраживачког новинарства у Словачкој. Његов последњи (недовршени) текст, после убиства, у знак солидарности – објавили су сви словачки медији.

Текст говори о дугогодишњем деловању у Словачкој људи блиских познатој калабријској мафији Ндрангета. Било је то као фитиљ у атмосфери незадовољства у земљи. Аутор је у чланку објавио да је двоје људи, пословно повезаних са сумњивим Италијанима, било запослено у врховима словачке владе.

Обелодањене чињенице говоре и о томе да је словачка полиција на свој захтев од италијанских колега у 2013. години добила конкретне извештаје и податке о људима из кругова мафије оптужених у Италији, а који су живели и радили у Словачкој пуних 14 година, и штитили су се добрим контактима у деловима словачких политичких кругова…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *