Печат недеље / Изборна мишоловка

Како ће гласати Београђани 4. марта?

Још једна мучна предизборна кампања, за београдске локалне изборе који ће бити одржани у недељу 4. марта, коначно се приближила свом заслуженом и нимало преурањеном крају.

СИР И ОБЕЋАЊА „Бесплатан сир постоји само у мишоловци“, прокоментарисао је на једном од изборних скупова своје листе „Зато што волимо Београд!“ Александар Вучић, сумирајући тим речима понуду опозиционих странака, с тим што томе треба додати да су слатка, а можда подједнако нереална обећања, од изградње метроа надаље, стигла и од кандидата актуелне власти. Уосталом, као и уочи сваких избора, што би могло да наведе на закључак да обећања не одлучују онолико колико уверљивост оних који их изговарају. Сви обећавају оно што не могу да учине, разлика је у томе ко звучи уверљивије и чијим обећањима више желимо да поверујемо.

Осим по нереалним обећањима, кампања за најважније овогодишње изборе у Србији није се од свих претходних разликовала ни по количини прљавих удараца који су размењивани немилосрдно. Била је чак можда и прљавија од многих претходних зато што је ратовао свако против свакога; актуелна власт против свих осталих и обрнуто, али и сви остали између себе, а нарочито ако циљају на сличан профил бирача. Жестоки ударци размењивани су и међу грађанистима и међу патриотама, а предњачили су Саша Радуловић и Александар Шапић с једне, односно Бошко Обрадовић и Војислав Шешељ с друге стране. Беспоштедна је била борба за сваки глас.

Власт је пак, осим што је без зазора употребила сва медијска средства која јој стоје на располагању, колико год је могла користила и свој најснажнији адут, председника Србије и Српске напредне странке Александра Вучића. И тиме је на известан начин потврдила опозиционе оцене да ово ипак нису обични локални избори.

АНКЕТЕ Какав резултат можемо да очекујемо у недељу?

Пре свега, нема назнака да је опозицији успело да мобилише бројне нове гласаче, односно не очекује се да ће излазност бити знатно другачија него што је била, рецимо, на прошлогодишњим председничким изборима када је на територији града Београда гласало 56,52 одсто уписаних бирача. А то значи да је могућност некаквих велеобрта сведена на мању од минималне.

Истраживања јавног мњења потврђују овај закључак.

Једно од последњих спроведених показало је да само четири листе сигурно прелазе цензус – Српске напредне странке, Драгана Ђиласа (и Саше Јанковића и Вука Јеремића), председника општине Нови Београд Александра Шапића и Социјалистичке партије Србије. Према овом истраживању, СНС и сарадници добијају 43,1 одсто гласова, Ђилас и остали 13,9 одсто, Шапић је на 7,6 одсто а СПС на 6,7 одсто. Испод цензуса, али са шансом да то ипак промени, остаје Демократска странка Драгана Шутановца (са Зораном Живковићем и Борисом Тадићем) која је на свега 4,8 одсто, а мање од магичних пет одсто имају и Српска радикална странка Војислава Шешеља с 4,4 одсто, толико се даје и Белом Прелетачевићу (12,64 одсто гласова добио је он прошле године на територији Београда), коалиција „Доста је било“ и „Двери“ је на 4,3 одсто, а „Не да(ви)мо Беогад“, то јест жута паткица има три одсто гласова.

На друштвеним мрежама могу се наћи и подаци опозиционих активиста и њихових интерних анкета, које дају више-мање исту слику малтене у десети део процента, с тим што Демократска странка има 5,5 одсто док су сви остали и даље испод цензуса.

Овакав распоред гласова значио би да ће доста гласова завршити испод цензуса, то јест да ће са освојених нешто више од 40 одсто гласова листа Српске напредне странке самостално имати натполовичну већину одборничких мандата, а са одборницима Социјалистичке партије Србије и комотну скупштинску већину.

Најзад, ако је судити по кладионицама, највеће шансе да се докопају градоначелничке фотеље имају актуелна председница општине Савски венац Ирена Вујовић, Горан Весић који обавља функцију градског менаџера, и садашњи градоначелник Синиша Мали, док је на четвртом месту први на СНС-овој листи, др Зоран Радојичић.