Почетна / Друштво / НЕ У НАТО

НЕ У НАТО

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – 19 година од агресије на СРЈ

Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала Србије и ове године организовали су конференцију поводом годишњице НАТО агресије на СР Југославију на којој је оцењено да је овим задат најозбиљнији ударац европском и светском систему безбедности од којег се Европа и свет нису опоравили до данас

На Конференцији је истакнуто да говорити о НАТО агресији данас значи говорити о грубом кршењу међународних закона, Повеље ОУН, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија и Париске повеље. Заобилажењем Савета безбедности НАТО је направио преседан који ће касније користи за глобализацију интервенционизма и дестабилизацију других делова света (Авганистан, Ирак, Либија, Мали, Сирија). НАТО је на свом самиту априла 1999. године у Вашингтону, обележавајући јубиларну 50. годишњицу оснивања, и формално напустио свој одбрамбени карактер усвојивши офанзивну стратегију експанзије на Исток коју следи и данас у посве другачијем глобалном распореду снага.

Учесници су нагласили да извор опасности по мир данас лежи превасходно у томе што се носиоци политике доминације не мире са новим односом моћи који се успоставља мултиполарношћу. Центри моћи из периода униполарног поретка и даље сматрају да привилегије које су стекли у деценијама беспоговорне доминације могу одбранити војном силом, односно нуклеарним оружјем. У тој великој заблуди лежи извор несагледивих опасности по савремено човечанство. Западни центри моћи се тешко прилагођавају новим реалностима мултиполарног света. Једини начин да се спаси мир, да се свет врати стабилности и развоју јесте прихватање принципа равноправности, партнерства и међусобног уважавања.

ОПРАВДАВАЊЕ ЗЛОЧИНА И 19 година после агресије водеће чланице НАТО-а покушавају да оправдају тај злочин против мира и човечности, да одговорност пребаце на жртву. У том циљу настоје да принуде Србију да учествује у исцртавању нових међународних граница и стварању још једне државице на делу српске државне територије коју они зову „Република Косово“. Истакнуто је да наметнути рокови и решење по мери њихових геополитичких циљева не могу довести до мирног и одрживог решења већ искључиво воде гомилању конфликтног потенцијала на Балкану. Имајући у виду покушаје појединих НВО да скрену пажњу са одговорности НАТО-а, наглашено је да се НАТО и водеће земље чланице ничим не могу ослободити одговорности, нити се та одговорност може умањити јер је агресија изведена под лажним изговором, без одобрења Савета безбедности, кршењем основних норми међународног права, па чак и самог оснивачког акта НАТО-а.

Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић је указао да је агресија од оружаног напада у међувремену попримила друге облике, али да су циљеви остали исти: отимање Косова и Метохије од Србије, исцртавање нових међународних граница, стварање нове албанске државе на делу државне територије Србије и ново цепање српског народа на део јужно од те границе који постаје још једна национална мањина и на део северно од те границе. Од Србије се притисцима и претњама настоји изнудити да сарађује у том геополитичком пројекту, тако што се неће супротставити пријему те илегалне творевине у Уједињене нације и што ће са њом потписати „свеобухватни правно обавезујућу документ“. Агресија се наставља и тако што се Београду саопштава да „нико нема права вета на стварање оружаних снага Косова“, без обзира што је територија Покрајине Косово и Метохија и даље под мандатом УН. Двогодишњи рок за „испоруку“ резултата који је Србији недавно поставила Европска комисија, САД су, по свему судећи, скратиле на годину дана демонстрирајући тако незадовољство темпом „испорука“, али и неефикасношћу ЕУ.

На односу Европе, а пре свега, Немачке и Велике Британије, као и САД, према начину решавања питања статуса српске покрајине Косово и Метохија показаће се да ли је Европа на путу стабилизације и развоја или је безнадежно на колосеку даљег продубљивања нестабилности, слично стању 1938. када је наивно веровала да Судете жртвује ради мира, а добила је рат. Подвучено је да једино уравнотежено решење уз поштовање Резолуције СБ УН 1244, суверенитета и територијалног интегритета Србије гарантују одрживост мира и стабилности на Балкану и у Европи.

ЕУ НЕ ТРЕБА ВЕРОВАТИ НА РЕЧ Србија треба да преговара о статусу Косова и Метохије, али на основу основних принципа Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а, Париске Повеље, Женевских конвенција и свог устава, а не на брисаном простору. Указано је да формат преговора у Бриселу није дао очекиване резултате јер више од пет година ниједна обавеза према Србији није извршена  док је Србија све своје обавезе испунила. То је довољан разлог да се размисли чему би водило настављање у истом формату, са истим односом ЕУ и са истим за Србију поражавајућим резултатима у будућности. Досадашња попустљивост Србије схваћена је не као њена снага већ као њена слабост и зато нема краја захтевима на штету Србије. Шта вреде уравнотежени споразуми, ако су уопште такви, ако се из њих, како досадашња пракса недвосмислено показује, спроводи само оно што је на штету интереса Србије!? У светлости досадашњих искустава, била би фатална самообмана да се икоме из ЕУ више верује на реч, или на гаранције да ће убудуће бити другачије, да ће бити „статусно неутрални“. Србија треба отворено да каже да више нема поверења у „статусну неутралност“ ЕУ. И када би се извршио договор о оснивању ЗСО и то у свим одредбама које су потписане, ЗСО не може бити замена за решавање суштинског и даље отвореног питања а то је статус Косова и Метохије у складу са Резолуцијом СБ УН 1244. Зато, Србија треба да учини све што је потребно да се разматрање питања статуса врати тамо где је статус оквирно утврђен као широка аутономија у оквиру Србије, а то је – у Савет безбедности УН. Ко то одбија, није за правно засноване међународне односе, није за мирно и одрживо решење, већ за гомилање конфликтног потенцијала. Не може се на питању статуса Косова и Метохије вршити најгрубље кршење и ревизија међународног правног поретка, а истовремено кривце за некакву „ревизију“ истог тражити на сасвим другим странама по систему – „држ’те лопова“. То време је на заласку. Дупли стандарди и ординарне манипулације све теже пролазе.  

Мораторијум на вежбе с НАТО-ом

Учесници Конференције усвојили су два апела: први садржи иницијативу државним органима да се поводом 20. годишњице агресије, 2019. прогласи годином мораторијума на војне вежбе Србије са НАТО-ом како би се и на тај начин одала почаст палим браниоцима отаџбине и цивилним жртвама агресије; други садржи позив свим мирољубивим организацијама, покретима и појединцима широм света да се ангажују за заустављање забрињавајућег раста напетости и неповерења у глобалним односима, за прекид трке у наоружавању и ширења страних војних база, да се интензивирају дијалог, партнерство и равноправност као основе односа како међу великим силама, тако и међу свим државама и народима и да се, на тај начин, отклони опасност од глобалне конфронтације и претња од светског пожара катастрофалних размера.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *