Почетна / Свет / Мировна окупација

Мировна окупација

Русија је свесна да потезима Кијева диригује неко трећи, поручује да ће бранити Донбас свим средствима и да у случају агресије више неће бити половичних корака, већ ће цех платити украјинска „државност“

Прошле суботе у Украјини је ступио на снагу такозвани закон о реинтеграцији Донбаса. У њему се Русија назива земљом агресором, док су територије изван контроле Кијева означене као „привремено окупиране“. Закон допушта украјинском председнику Петру Порошенку да употреби оружане снаге за „одбрану суверенитета Украјине“. Руско Министарство иностраних послова оценило је да усвајање закона сведочи о томе да су украјинске власти усмерене на војно решење сукоба на југоистоку земље. У Москви наглашавају да је председник Порошенко тиме дао одрешене руке „партији рата“, што може имати опасне последице – пре свега за Украјину и њену државност.

ПРЕЦРТАНИ МИНСКИ СПОРАЗУМИ „Потписивањем закона Петар Порошенко је фактички прецртао Минске споразуме. Нема ни говора о директном дијалогу са властима непризнатих република, деескалацији сукоба и тражењу мирног политичког решења овог питања. Напротив, документ ствара услове за насилно освајање територија које Кијев не контролише – Доњецке и Луганске области и легализује употребу украјинске војске против цивилног становништва“, саопштио је руски МИП. Подсетимо, украјинска скупштина Врховна рада усвојила је контроверзни закон 18. јануара, а Порошенко га је потписао 20. фебруара. Истовремено, украјински председник је наложио министру одбране Степану Потораку да до 1. априла припреми предлог „промене формата борбене операције у Донбасу“…

Москва подсећа да је Порошенко учествовао у изради споразума из Минска и да је стално понављао своју посвећеност постигнутим договорима, а да им је сада потезом пера потписао пресуду. На Смољенском тргу указују да је закон ступио на снагу – у данима када се навршавају четири године од државног преврата у Кијеву, који су извели украјински националисти. „Практична примена овог закона прети ризиком озбиљне ескалације ситуације на југоистоку Украјине. Надамо се да су њени западни покровитељи свесни тога и да ће умети да искористе свој утицај на Кијев, како би спречили да се оствари сценарио који би био погибељан по украјинску државност и бременит непредвидивим последицама по европску стабилност и безбедност“, навели су из средишта руске дипломатије.

Овим саопштењима Москва жели да пошаље бар две поруке. Најпре, Русија је потпуно свесна да Кијев није самосталан играч на међународној сцени и да његовим потезима диригује неко трећи. Иако нико није посебно именован, из читавог контекста лако се да закључити да је реч о Сједињеним Америчким Државама. Друга порука, много озбиљнија, гласи – Москва ће бранити Донбас свим средствима и у случају агресије Кијева више неће бити половичних корака, већ ће цех платити украјинска „државност“, за коју руски експерти већ годинама тврде да је само фиктивна, јер власти ове државе не раде у интересу сопственог народа, него искључиво моћних иностраних кругова. У супротном, зар би у Кијеву дозволили да их нахушкају на сукоб с братском Русијом, којој Украјина дугује и своје постојање? Да ли би било која „народна власт“ допустила да хиљаде њених грађана гину у конфликту који се могао и морао избећи, док остатак украјинског народа једва крпи крај са крајем?

Вероватно је у праву Антон Морозов, члан Комитета за међународне послове Државне думе, када каже да су кијевске власти овим законом прошле „тачку без повратка“, свесне да ће, ако почну да испуњавају одредбе споразума из Минска – којим се даје аутономија Донбасу и амнестија његовим лидерима – то означити њихов крај. Зато су кренули путем директног рушења ових споразума, покушавајући да легализују грађански рат, односно употребу оружаних снага против цивилног становништва Донбаса. Свакако да је то политика која одговара милитантним екстремистима у Украјини, али још више онима на Западу који би желели да стоје по страни док ломе Русију туђим рукама. Како за телевизију „Раша тудеј“ тврди директор руског Института мировних иницијатива и конфликтологије Денис Денисов, ратна дејства нису у потпуности обустављена ни пре усвајања овог закона, па се то не може очекивати ни у будућности. „Сада је Украјина почела потпуно отворено да прима оружје из земаља чланица НАТО-а, првенствено из САД. Из овога логично произлази да што држава и зона сукоба буду више милитаризоване, то ће конфликт имати интензивнији карактер“, напомиње Денисов, али указује да је тренутак ескалације тешко предвидети, јер непријатељство може још деценијама да постоји у фази средњег интензитета.

 

СУМОРНА ПЕРСПЕКТИВА ЗА ЕВРОПУ Међутим, први заменик председника Одбора међународне послове Савета Федерације Владимир Џабаров отворено говори о могућим катастрофалним последицама овог закона за Европу. „Може настати веома суморна перспектива за читаву Европу. Реинтеграција Донбаса, у облику у каквом је усвојен овај закон, предвиђа оружано заузимање региона Украјине и тај рат може почети у сваком тренутку. Ми видимо да се украјинска армија спремила, техника је довучена, али се надам да ће се огласити и гаранти такозваног Нормандијског формата – Немачка и Француска. Русија неће оставити на цедилу нашу браћу која живе у самопроглашеним народним републикама Доњецкој и Луганској. Ако Кијев напусти Минске споразуме, решење проблема може бити веома тешко, а последице катастрофалне за Европу“, истакао је сенатор Џабаров, указујући да се ратна авантура Порошенка на југоистоку може завршити веома лоше по њега и његов режим.

У исто време портпаролка Стејт департмента Хедер Ен Науерт поново је позвала Русију да прихвати распоређивање мировних снага УН у Донбасу. Како оцењују у Москви, ради се о предлогу који су договориле америчка и украјинска страна, без узимања у обзир аргумената из Москве. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров истакао је још раније да идеје које заједничким снагама промовишу Украјина и њени западни партнери више личе на покушаје да се створи „спољна управа“ у региону и да би таква структура укинула потребу за дијалогом између Кијева, Доњецка и Луганска. Науертова је позвала Москву да пристане на увођење мировне мисије УН у Донбас, али није прецизирала под којим условима би то требало да се одвија. Према ранијим најавама америчко-украјинске варијанте, „плави шлемови“ треба да буду распоређени не само на линији разграничења, како предлаже руски председник Владимир Путин, већ и дуж руске границе.

Према речима Науертове, одлука о мировњацима треба да буде што пре донета, наводно због неспособности Русије да утиче на сукоб. „Русија је више пута показала да може да заустави насиље ако то жели. САД поново позивају Русију да нареди својим марионетским војскама да поштују прекид ватре, повуче своје снаге и тешку технику са истока Украјине и пристане на мировну мисију УН“, изјавила је портпаролка Стејт департмента. У Москви, међутим, ове позиве оцењују као покушај да Кијев не изврши договорено у Минску, а пре свега да не пристане на аутономију Донбаса и одржавање слободних избора на којима би учествовали и садашњи лидери самопроглашених република – већ да се цео југоисток врати под капу Украјине без испуњења ових обавеза. За ту сврху Американци планирају да ангажују чак 20.000 војника и 4.000 полицајаца.

 

ПРОВОЦИРАЊЕ МОСКВЕ И ПРЕВИД ЗАПАДА „За Запад, улога мировњака изгледа управо овако. Желе да у потпуности окупирају Донбас снагама УН. При томе, планирано је, по мом мишљењу, превише војника. А после тога намеравају једноставно да обнове суверенитет Украјине на овој територији. Ако потом не буду одржани ни избори како је договорено, западни политичари једноставно ће слегнути раменима“, појаснио је члан Савета председника Русије за међунационалне односе Богдан Безпалко и подсетио да инострани партнери Украјине инсистирају на увођењу мировњака и пре него што је Кијев испунио бар једну од својих обавеза.

Русија се у начелу не противи распоређивању мировних снага у Донбасу, али је председник Путин нагласио да оне могу да се налазе само на линији разграничења сукобљених страна и у функцији обезбеђења посматрача ОЕБС-а. У складу са овим принципима, Русија је 12. септембра 2017. упутила свој предлог резолуције Савету безбедности, али Вашингтон није желео да о њему расправља, док су реакције из Европе биле углавном опрезне и позитивне. У Русији подсећају да би украјински конфликт већ одавно био решен да је Кијев испунио свој део обавеза из Минска. Поруке које стижу из Кијева и Вашингтона нису усмерене ка постизању трајног мира у Украјини, већ ка провоцирању Русије да реагује силом у Донбасу, или бар да у очима светског јавног мњења буде означена као реметилачки фактор. И, у оба ова сценарија, да према Москви буду додатно пооштрени притисци и санкције. Једино што у исцртавању ових сценарија губе из вида да крајњи резултат заиста може бити – нестанак Украјине као државе.            

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *