МЕЛОДИЈЕ О СРЕЋИ

Издавачка кућа Добра књига не­дав­но је об­ја­вила но­ви ком­пакт-диск пијанисте Ми­ро­слава Цу­па­ре Мо­је суд­бин­ско пу­то­ва­ње (My De­stiny’s Jo­ur­ney), чиме се наставља серија дискова у којима се аутор ослања на великане класичне музике и џеза, али и Горана Бреговића

Mирослав Цупара убраја се у ред људи ренесансног карактера који су свој таленат раширили на више музичких усмерења – врсни је пијаниста, маштовити импровизатор, поуздан корепетитор, композитор и још много тога што шири музички кругови мање знају. Као сваки нестандардни и неукалупљени пијаниста, Цупара се тешко уклапа у етаблиране оквире нашег пијанизма. Зато се он публици обраћа преко својих композиција које су не­ка вр­ста соп­стве­ног емо­тив­ног пра­жње­ња са ја­сним фи­ло­зоф­ским раз­ми­шља­њем о сми­слу жи­во­тa.
Овим аутор­ским ра­дом он за­хва­љује свим осо­ба­ма ко­је су у његовом му­зич­ком живо­ту оста­ви­ле ду­бок траг, па тако све ну­ме­ре на ди­ску има­ју тач­ну адре­су и од­но­се се на не­ког његовог хе­ро­ја. У девет ауторских композиција, у којима је композитор, пијаниста и аранжер, Цупара се и овај пут позива на тра­ди­ци­ју аме­рич­ке кла­си­ке 20. ве­ка – џе­з Грапелија, Гарнера или Тејтума, у фузији или кросоверу, увек остајући сасвим свој. Као непоправљиви романтик, он се служи једноставним мелодијама које кроз његов пијанизам и аранжмане добијају сасвим неочекиване форме, обогаћене електронским и семплованим моделима.
Диск отва­ра нумера The song of my heart са романтичном темом у виолончелу и флаути, а по­том сле­ди пу­те­ше­стви­је по Цупарином бур­ном му­зич­ком жи­во­ту кроз раз­личи­те хар­мон­ске бо­је, ва­ле­ре и рит­мо­ве. Две композиције, Beautiful Smiljka’s day са прекрасном суптилном темом у клавиру, и боса нова Two of us (на шта је урађен духовит спот, једини који прати диск) примљене су на први програм Канадског радија и ушлe у њихову фонотеку. Иза богате фантазије у посвети деди, Three roses for my grandfather, следи Bata’s waltz (џезирани валцер), Lili’s smile (разиграни омаж легендарном Грапелију), А letter for dr Krešo (раскошне џез импровизације у које сасвим невино уводи јужноамерички ритам), I need someone (такође латино, дискретно асоцирање на лења кубанска лета)… Последњи и најкраћи став представља ап­со­лут­ну изјаву, директно изнесену као раз­ре­ше­ње: Yes, I am happy! – одговарајући емотивно на Цупарину сталну дилему која мучи сваког расног музичара, да ли жи­вот про­ла­зи уза­луд и чему све то. Последњи акорд је дисонантан, септима без разрешења, па просудите сами. Сведени и елегантни графички дизајн сведочи о комплетном ауторству овог несвакидашњег диска музике за опуштање, уживање, али и размишљање.
Без жеље да се буде духовит, иако звучи као актуелна изјава поводом стања у уметничкој музици код нас, промоција диска је заказана за 1. април у свечаној сали Музичке школе „Станковић“, а свесрдно је помажу и радују јој се чланови Удружења музичких уметника Србије и Цупарини музички хероји.

Један коментар

  1. I ako zivim u Kanadi, volim da slusam Cuparnu muziku. Cak sam i jedan njegov album nabavio. On je veoma mlad, afirmativan pijanista. Da zivi ovde, punio bi sve dvorane. Mislim da se u Srbiji malo manje slusa taj muzicki pravac. Vise puta sam ga cuo i na nasem radiju ovde, voditeljka izgovara Majlosiv Cuper.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *