Ко нам намењује судбину носорога

ЉУДСКА ПРАВА И НАТАЛИТЕТ

Најава Александра Вучића о мерама за побољшање наталитета у Србији је нешто сасвим нормално, што се спроводи у готово свим државама Запада на које наши прогресивци мисле да би требало да се угледамо. Зашто су онда сви одједном скочили као опарени када је председник предузео први корак у борби против беле куге?

Свет је ових дана обишла тужна вест – умро је последњи мужјак северног белог носорога и сада је ова врста, коју данас чине још само две женке, осуђена на изумирање. Ето, шаренило света постало је сиромашније за једну боју, фауна чију лепоту и богатство чини њена разноликост постала је за један корак униформнија. Сви смо на губитку и око овога, претпостављамо, нема расправе. Осим себичних паразита који само мисле о свом профиту и за њега су спремни да жртвују све, а посебно друге, нико на свету не може бити равнодушан према чињеници да бројне врсте нашег биљног и животињског света нестају. У борбу против овога укључени су сви. Уједињене нације, државе, међународне организације, невладине организације… Не верујемо да би нестанком белог носорога биле задовољне ни организације попут Жена у црном или Аутономног женског центра, иако се ради о мушком белом примерку ове врсте који је вероватно био хетеросексуалац, а бели хетеросексуални мушкарац, када је реч о људском роду, највећи је непријатељ човечанства, сматрају припадници глобалног екстремно либералног феминистичког блока у који се убрајају и две поменуте организације. Због тога не треба да чуди што су управо оне предводнице свеопште другосрбијанске хистерије изазване предлогом председника Србије Александра Вучића да се предузму одређене мере да би се покушало спречавање изумирања једне читаве нације, српске, без икакве дискриминације осталих народа који живе у Републици Србији.

 

РАСИСТИЧКЕ И НАЦИОНАЛИСТИЧКЕ МЕРЕ У саопштењу групе невладиних организација поводом Вучићеве изјаве да ће од јула почети исплата државне помоћи мајкама за свако дете рођено од 1. јануара ове године и то у износу од 100.000 динара за прво дете, 10.000 динара месечно за друго дете, до навршене друге године, 12.000 динара месечно за треће дете до навршене десете године и помоћ у укупном износу од 18.000 евра за десет година за четврто дете, наводи се да су најављене мере „понижавајуће, јер деградирају жене и своди их на машине за рађање ради репродукције нације и јефтине радне снаге“, а оцењују се и као „расистичке и националистичке“.

„Нећемо да рађамо за државу, нацију, цркву, армију ни партију. Осим тога, из Вучићеве изјаве, али и изјава које су претходиле, као и срамотне кампање, може се видети да је позив на рађање упућен женама српске националности, које су хетеросексуалне, док су остале искључене, а забринутост због демографског пада је повезана са депопулацијом само унутар српског народа“, наводи се у саопштењу 10 невладиних организација међу којима се, поред Жена у црном и Аутономног женског центра, налази и Организација за лезбејска људска права – Лабрис, за коју би човек помислио да, због састава свог чланства, и нема баш неке везе са демографском и популационом политиком. Из овог пасуса произлази неколико питања. Да ли су оне свесне да људи који се одлуче да имају децу то углавном раде због себе, а не због онога што су оне побројале? Из којих се то претходних изјава и какве срамотне кампање „види“ да је позив упућен искључиво женама српске националности? Да ли оне верују да у Србији постоје некакви расни закони који би онемогућили припадницама (а можда и припадницима) неких других националности да добију помоћ? Да ли је држава, односно Вучић жене које нису хетеросексуалне искључила из групе којој је ова помоћ намењена, или су, можда, то учиниле оне саме? Да ли би при захтеву за додељивање помоћи биле упитане да ли су хетеросексуалке и да ли су дете, односно децу, направиле с другом женом? И, на крају, поставља се питање ко ће, ако не председник Србије, бринути о наталитету српског народа? Доналд Трамп? Владимир Путин? Ангела Меркел? Бакир Изетбеговић?

У саопштењу се као доказ расистичког, националистичког и репресивног карактера најављених Вучићевих мера наводи чињеница да се „државна помоћ зауставља на четвртом детету, што искључује подршку многим ромским породицама“. А шта ћемо са многим српским породицама које имају више од четворо деце? Оне су испод радара боркиња за људска права концентрисаних искључиво на Роме. Као што видимо, једини који овде говоре о некаквом национализму и расизму су они који тврде да се против тога боре. Нико други није помињао националност, укључујући ту и Вучића који је у изјави говорио искључиво о „држави Србији“ и „народу“ Србије који, поред Срба, чине и сви остали грађани ове земље и који су у свим правима, укључујући и репродуктивна, равноправни са етничким Србима. Не постоји нити један правни основ по којем би држава ову помоћ могла ускратити некоме само зато што је Ром, Бошњак, Мађар, Хрват, или… Нема га. А ако Вучић упозорава припаднике свог народа на опасност од нестанка, то не може да угрожава никога, осим оних који мрзе српски народ, било да потичу из њега или неке друге нације. За разлику од Жена у црном и других активисткиња, ово су препознале и Мајке Прешева, Бујановца и Медвеђе које су, како је јавила агенција „Прешева јоне“, а пренео београдски лист „Данас“, поздравиле ову одлуку и додале да само у Прешеву тренутно има око стотину мајки које чекају четврто дете.

Осим национализма и расизма, наше активисткиње су у Вучићевој најави виделе и мизогинију, „јер председник предлаже друштву и посебно медијима да створе климу у којој ће жене које роде троје и четворо деце ’бити поштоване и омиљене, а не избациване из друштва, зато што немају довољно времена за скупе проводе, ташнице и ципеле’“. Шта је овде мизогино? Рекло би се да је управо супротно и да Вучић позива на веће поштовање мајки, па самим тим и жена. Пошто се из саопштења ово не види јасно, објашњење нам је гостујући на једној телевизији дала представница Жена у црном Мина Дамјановић. „Популационе политике су поприлично мизогине, враћају жену у кућну сферу праве професију мајке. Нећемо морати ништа друго да радимо, као да ми не желимо ништа друго да радимо. Овакве политике потпуно деградирају жену и своде је на репродуктивну функцију“, рекла је она. И сама је лепо приметила – жене неће морати ништа друго да раде, али им то неће бити забрањено. Зар није лепо да једна мајка не мора сваког дана на посао (у рудник, по могућству) него може у потпуности да се посвети свом потомству, да време проводи с децом? Заправо је она овде увредила мајке, па самим тим и жене, а не Вучић, јер она оваквом изјавом деградира „посао“ мајке и своди га на нешто небитно и недостојно.

Занимљиво је и да се ове организације нису раније баш много бавиле демографијом и популационом политиком, те се нису са истим оваквим жаром бациле на Вучића и онда када је држава, због мера штедње, смањивала социјална давања породиљама и мајкама. Макар ми нисмо успели да уђемо у траг тако нечему. Изузетак је Аутономни женски центар, који је крајем 2016. критиковао Нови закон о финансијској подршци породици са децом исправно указујући на то да се њиме дискриминишу мајке без сталног запослења, јер остају ускраћене за помоћ. Рекло би се да би држава требало свим мајкама током трудноће и у постпорођајном периоду да помаже и надамо се да ће одговорни у скорој будућности и то учинити. Врло је дискутабилно, међутим, што Аутономни женски центар истовремено „посебно забрињавајућом“ сматра чињеницу да се примање дечјег додатка „условљава дететовим редовним похађањем школе (за децу школског узраста), што потврђује постојање системске дискриминације деце која живе у биолошким породицама“. Не, није грешка. Не треба условљавати децу да иду у школу, кажу исти они који тврде да најављене мере за циљ имају стварање „јефтине радне снаге“. (Што никако није циљ крупног капитала оличеног пре свега у Џорџу Сорошу и браћи Рокфелер који су међу главним финансијерима ових и сличних организација.)

ШТА ОНИ ЖЕЛЕ? Мере које је Вучић најавио свакако нису довољне и треба да уследи још много других да би се ситуација поправила. Потребно је много труда и рада на свим нивоима овог друштва. То је, међутим, могуће и треба се угледати на политику коју је у Русији водио Владимир Путин. „Путинова Русија“ је једини пример у досадашњој историји који доказује да је могуће негативном наталитету вратити позитивну вредност. Утешно је што је Вучић рекао да је финансијска подршка мајкама тек прва од мера које намерава да предузме и надајмо се да ће овом послу бити подједнако посвећен колико је то био и Путин.

Али то није баш оно што Жене у црном и други очекују од њега. Не желе они српског Путина, јер и оног руског мрзе с невиђеним жаром. Они желе нешто друго. У истој емисији у којој је наступила Мина Дамјановић, мане Вучићевих мера објаснила нам је представница Аутономног женског центра Сања Павловић. Рекла је да је много боља била стратегија из 2008. године и то образложила: „Стратегија из 2008. је била добро средство, средство које није подразумевало рестрикције на абортус и није подразумевало овако велике цифре као што су најављене. Један од првих њених циљева јесте економско оснаживање.“ Добра стратегија за популациону политику и борбу против беле куге је нешто што не подразумева рестрикције на абортус и што не омогућава значајнију помоћ? Како то, побогу? Из њених изјава види се да је потпуно небитно да ли ће Срба бити на овој планети или не, и да ли ће с њима нестати и њихова култура, традиција, идентитет, све оно што наш лепи свет чини шаренијим и богатијим. „Колико је то питање нестајања грађана Србије. Из феминистичке перспективе увек је питање националности тих грађана који нестају. Не мислим да ромских породица нестаје“, рекла је она. И ту се у потпуности њено мишљење подудара са интересима поменутог крупног капитала, Сороша, Рокфелера и других. Није битно који људи живе на неком простору него је битно да неки људи живе. Није битно какви су њихов идентитет, култура, традиција него да су јефтина радна снага која ће остваривати профит инвеститорима. Она оваквим мишљењем не одаје никакво поштовање нити према Ромима, нити према Мађарима, Албанцима, нити према било којим другим грађанима Србије. Сви су они исти и потпуно безвредни, јер могу увек бити замењени неким другим. Ако се тако гледа на ствар, ако не постоје никакве разлике, нема ни било какве вредности, јер вредност проистиче из разлике. Када човек нема вредност, онда је само јефтина радна снага коју у сваком тренутку може да замени неко други. Питање је само ко ће бити тај други. У првом моменту, Србе на овим просторима можда замене Роми или Албанци, али ни то није решење на дужи рок, пошто и код њих наталитет посустаје. Онда наступају мигранти које нам естаблишмент натура подмећући нам некакву идеју „утопијског алтруизма“ што већ увелико ради на Западу. Свакако да је лепо бити издашне и милосрдне душе и помагати људима у невољи, али захтевати од некога да се одрекне сопственог идентитета и сопственог бића зарад других, да се отворе границе и да се сви изједначе као „грађани света“ је више и од алтруизма, то прелази у аутодеструкцију. Да ли Жене у црном и њихови истомишљеници верују да би у старости исту пажњу могли добити од туђе деце као што би добили од своје? Како онда могу мислити да би у старости исту пажњу и негу могли добити од државе која више не би била српска, него ромска, албанска или избегличка? Онај ко то мисли и ко то помаже из некаквог милосрђа не може бити ништа друго до утопијски алтруиста.

Ако је то све тако, онда није никаква штета што више нема северних белих носорога. Њих ће лако заменити неки други носорози, а кад и они нестану, ту ће бити жирафе, зебре или крокодили. Каква је разлика између њих? Никаква.       

 

2 коментара

  1. Sta ima cudno u ponasanju i delovanju zena u crnom i drugih NVO.Oni su svoja prava lica i uloge pokazali u ovih skoro 30.godina.Cim oni napadaju znaci da je ideja dobra za nas.Naravno ona nije dobra za nase neprijatelje a njihove menbtore.Oni su placeni da otvoreno rade na nasu stetu.Mozda postoje i oni koji to rade iz ubedjenja.No za takve nema leka posto su sve devijacije i bolesti danas proglasenim naj visim nivoom zdravlja.Vidim neke politicare kako apeluju na medije, da rade u interesu zemlje i ne izlaze sa laznim izjavama,a oni formirani i placeni da seju defetizam po Srbiji.To im jedini zadatak i za to placeniu od nasih neprijatelja.I sve je to nekakva “”demokratija”” a mi kao da smo pali sneba i samo se iscudjavamo.

  2. Unutrašnji dijalog.r.j.

    Ko nam nameće sudbinu nosoroga / Ljudska prava i natalitet:

    Razne NVO organizacije za ljudska prava, žene u crnom… izražavaju protest za podsticaj radjanja protiv bele kuge, totalno neopravdano (političko slepilo). Da je vodjena adekvatna demografska politika 5-6 decenija unazad ne bi u srpskom narodu vladala bela kuga, KiM oteto od ekspanzije enormnog separatističkog nataliteta, sa pretnjom da će u izvesnom vremenu postati manjina u svojoj državi.

    Iz navedenih razloga su pokrenute mere za stimulaciju radjanja protiv bele kuge. Formiran je Demografski Savet koji je uz angažovanje državniih službenika doneo predlog Plana za finansijski podsticaj radjanja i drugih mera. Zašto nije i narod uključen u debati o populacionoj politici, prvenstveno Srbi sa Juga, Raške-Sandžaka, Kosova, Vojvodine… da se usaglase stavovi sa politikom centralnih vlasti u Beogradu?

    Moj komentar i predlog Plana o populacionoj politici juče nije objavljen. Zašto, kada se zasniva na potpuno ramnopravnoj osnovi svih nacionalnosti i manjina. Mora da se čuju svi predlozi na toj osnovi i da se donesu adekvatna rešenja. Populaciona politika iz vremena 60-70-80-tih god u Srbiji (sa Kosovom) je i dovela do bele kuge: FINANSIJSKA PODRŠKA PREMA BROJU DECE – A NE PO BRAČNOM PARU? Nije Srbija jednonacionalna država kao što je na primer Slovenija (koja nema nikakvih političkih, separatističkih, demografskih… problema (naravno da može da podstiče natalitet zbog potencijalne opasnosti od spoljnjeg ekspanzionističkog faktora). Da ponovim skraćeno moj komentar-pradlog od juče:

    POLAZNA OSNOVA protiv bele kuge treba da bude:
    — Finansijska podrška PO BRAČNOM PARU – A NE PO BROJU DECE (kroz dečji dodatak, bez obzira na nacionalnost i veru – da svaki bračni par dobije isti fiksni mesečni novčani iznos (odredjen za prosečan-održiv natalitet, na primer: 10.000 din pod uslovom da ima decu (nije bitno koliko dece)?! TO JE POTPUNA RAMNOPRAVNOST I JEDNAKVOST. Ako neko podstiče natalitet zbog separatističkih ciljeva i ideologije kao što je vodio propagandu predsednik Albanije Enver Hodža 60-70-tih… god, citiram: … Najmanje petoro dece u porodici – ko ima manje taj je neprijatelj Albanije i Kosova, – neka sam finansira svoj natalitet, – zašto je Srbija učestvovala u tome???
    — SRBI – SRPSKI NAROD (koji je pogodjen belom kugom) – da formira DEMOGRAFSKI FOND protiv bele, u organizaciji sa SPC, Dijasporom, i dobrovoljnim prilozima gradjana (siromašni oslobodjeni) – da finansijskim sredstvima popravi svoju demografsku poziciju i smanji-iskoreni belu kugu???
    Nastavak… (večeras)…, Molim objavite bez cenzure, nije fer da me opet cenzurišete?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *