КАКО СЕ КАЛИ МУЗИЧАР

„Укоричена“ српска педагогија сценских уметности

Занимљива истраживања о нашим музичким коренима, али и о другим важним темама везаним за српску музику и традицију објављена су у двојезичној књизи Увод у српску педагогију сценских уметности (Критички осврти)

Педагошки форум сценских уметности настао је пре двадесет година као платформа за размену искустава оних који обликују уметнике. До тада се њихов глас није чуо, осим ако су о својим професорима и њиховом утицају говорили сами активни музичари. Педагошки форум се од тада развио у научни скуп музичких извођача, али и педагога, музиколога, психолога, свих оних који учествују у дуготрајном и мукотрпном процесу рађања уметника. Сваке године Форум је имао пратеће активности, концерте, представе, приказе књига, часописа и уџбеника, а после сваког скупа, који се бави одређеном темом, штампан је Зборник. Последњи, двадесети Форум бавио се актуелним темама, од нових приступа српској музици, преко психолошких профила и идентитета музичара, музике као средства обликовања националног и колективног идентитета, традиције као облика поимања музике.
Уз велику подршку Факултета музичке уметности у Београду, штампају се књиге сажетака, од којих су крајем 2017. енглеско Удружење за едукацију, музику и психологију (SEMPRE) и Међународни музички истраживачки центар (iMerc) са седиштем у Лондону објавили двојезичну књигу Увод у српску педагогију сценских уметности (Критички осврти). Уредници издања су проф. др Евангелос Химонидис и композиторка Вера Миланковић, редовни професор на Факултету музичке уметности и оснивач Педагошког форума сценских уметности, а промоција је била у Лондону фебруара 2018. године.
У књизи, чију насловну страну краси репродукција фреске са плесачима кола из манастира Лесново, налазе се изабрани сажеци који документују ширину и дубину истраживања и резултата који су презентовани током двадесет година Форума. Од теме првог форума, Особености наставе солфеђа на Факултету музичке уметности, преко Песма као основно средство комуникације, настављају се теме Певање: основно средство тумачења музике, Естетска, психофизичка и когнитивна припрема за извођење, Покрет у музичко-сценским уметностима, Од рецепције до интерпретације, Игра у педагогији сценских уметности, Социолошки аспект педагогије и извођаштва итд. Сажеци су груписани према областима (педагогија почетног музичког образовања, историја музичке педагогије, музиколингвистика, музичка педагогија у пракси, извођаштво, педагогија клавира, психологија музике, српска народна традиција у педагогији, социологија музичке педагогије и специјална едукација) од којих је свака веома важна у формирању музичког ствараоца, извођача, али и слушаоца и публике.
Музичари којима су намењени резултати истраживања могу пронаћи област која их професионално дотиче, према својим посебним интересима. Занимљива су истраживања о нашим музичким коренима (Метрички обрасци у српској народној песми, Тропари: могуће транскрипције за извођење, О црквеном певању „на глас“ као најстаријој методи преношења музичке традиције), психологији музике (Психофизичка напетост извођача, Музика као терапија, Опажање музике код музичара и немузичара, Музика и покрет: уметност или лек, Когнитивно-емоционални аспекти извођачке треме), из области музиколингвистике и социологије музичке педагогије (Бирократија у музици, Како образовати музичку публику). Област музике са својим етичким, естетским и емотивним законитостима немогуће је уредити и укалупити према правилима бирократског система, јер тада губи своју моћ и сврху.
Ова занимљива и корисна књига, као екстракт вековних знања и искустава, али и резултата великог рада на сакупљању релевантних текстова, подсетник је да иза сваког уметника и његовог успеха на сцени и код публике, стоји војска невидљивих стручњака без којих је пут ка врху немогућ.