Између једнакости и стварности

Да ли савремена цивилизација и даље у себи носи позитивни потенцијал старозаветног и новозаветног наслеђа?

Руска, Грузијска, Пољска, Грчка, Антиохијска, Чешка, те представници других православних цркава окупили су се ове године у руском граду Калуга и на 24. међународној конференцији Фонда јединства православних народа из Москве покушали да одговоре на питање да ли без обзира на глобалне и несумњиво добро координиране нападе на хришћанске духовне и културне вредности, савремена цивилизација ипак и даље у себи носи позитивни потенцијал старозаветног и новозаветног наслеђа. Важан и тешко достижан одговор нагласио је у свом поздравном обраћању патријарх Грузијске православне цркве Илија Други, јер чак и земље које имају хришћанске темеље често у својој политици дејствују насилним методама, а не по принципима једнакости и праведности којима нас учи Спаситељ.

„Апостол нас подучава: Нема више Јудејца, ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човек у Христу Исусу (Галатима 3, 28). Овај дивни манифест, истакнут пре 2000 година, до дан-данас није могло у потпуности достићи Адамово потомство, као ни мудре речи Господње: Ко хоће међу вама да буде први, нека буде слуга свима (Марко 10, 44) или: Воли ближњег свога као самога себе (Матеј 22, 39), или позив првостепене важности: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим разумом својим (Матеј 22, 37).“

Патријарх грузијски сматра да би циљ једнакости и правде био достижан најважније је да у породици, тој „малој цркви“ и „малој држави“ буде постигнуто хришћанско васпитање будућег поколења како би то поколење касније могло изабрати правилне оријентире и правце деловања у својим друштвима.

ПЕРСПЕКТИВЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА Перспективе савременог света су крајње недефинисане, сложили су се учесници, те се чак ни водеће светске државе са њиховим лидерима не могу похвалити прецизном оценом, дубоком промишљеношћу својих стратешких циљева и јасним дневним редом у решавању актуелних задатака. Та недефинисаност по оцени др Валерија Алексејева, историчара, професора на Ломоносову, директора ФЈПН, произлази из перманентне нестабилности светског устројства које се базира на крајњој неправедности и неравноправности постојећих односа у друштвеним, социјалним, политичким и међународним односима. То целу планету, по његовој оцени, чини конфликтном и експлозивном, што нам показују и форуми у Давосу и Минхену.

„Нема потребе доказивати оно што је очигледно, да савремени свет преживљава сложену трансформацију у свим правцима свога развоја. Размотримо како су проблем неправедности и неравноправности тумачили свети оци хришћанства. Апостол Павле  каже: Јер не да другима буде олакшање, а вама невоља, него подједнако. У садашње време наш сувишак да буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак: да буде једнакост (у Другој посланици Коринћанима 8, 13–14). И на другим местима свети апостол указује на социјалну правду као на приоритет за хришћане, истовремено тражећи и одговорност: Ако неко неће да ради, нека не једе (2 Солуњанима, 3, 10). Кршење ових принципа доводи и до кршења хармоније. Иако се декларативно најважније светске институције попут Светске банке, асоцијације попут ЕУ, споразуми попут оног из Мастрихта залажу за уравнотеженост доходака у јединственој Европи, као и њеног претварања у бесконфликтни регион са једнаким правима, правилима и животним стандардима, није дошло ни до каквог суштинског изједначавања доходака становништва богатих и сиромашних земаља. Штавише, растућа разлика у дохоцима представља реалну претњу социјалној стабилности и политичком јединству земаља ЕУ. Глобална неравноправност постаје озбиљна претња која порађа неправедност и нестабилност и води у погубне сукобе.“

Алексејев је подсетио на недавно одржани форум у Давосу који није дао никакав основ за оптимизам, предвиђајући даљу стагнацију, раст незапослености, сиромаштва, раслојавања и продубљавања имовинске неједнакости, што ствара услове за социјалне напетости.

„И док се не тако давно говорило о пет хиљада богатих породица у Америци које владају том земљом, сада се ради о отприлике 500 таквих супербогатих породица које управљају глобалним процесима на планети. Убрзавање концентрације капитала у рукама критично мале групе људи не доводи до веће стабилности и предвидљивости.“

У савременом свету данас се ипак појављују и таласи здравих инстинката и интереса, упркос још увек моћном либерално-секуларном антиталасу.

ИЗОПАЧЕНОСТ СМИСЛА Подсећајући да закони које је човечанству дао Господ Исус Христос никада неће изгубити своју актуелност и животну важност, јер се само у следовању вољи Божијој огледа истинско добро како за појединца, тако и за државу, и свет у целини, митрополит калушки и боровски Климент је нагласио да у савременом информационом друштву не треба чекати да нас неко пита о Христу, него треба и речју и својим животом сведочити о вери у Њега.

„Данас у Русији, као и у другим земљама традиционалног хришћанства, акутно питање представља васпитавање омладине у духу Јеванђеља. У том смислу могу бити драгоцена искуства Грчке и православних заједница у Западној Европи, САД и Канади. Западни хришћански свет одавно је на прво место ставио благостање човека на земљи, базирајући све на задовољству, а одбацивши у други план заповести о љубави према Богу из Светог писма. И та изопаченост исконског смисла људског битисања изазива растуће несугласице у свим сферама живота. Међу најалармантнијим показатељима је криза породице, која се појачава у свим хришћанским земљама. У савременој Русији више од половине основаних породица се распадају, породица је и на Западу постала веома слаба. Све је више парова који одбијају да озаконе своју везу браком. Многи одрасли људи запостављају васпитање своје деце препуштајући их бризи престарелих родитеља или препуштају бригу о њима држави и друштвеним институцијама. Пад наталитета и рушење породице доводи до страдања човека, оскудице друштва, слабљења државе.“

Црква, отуда, рекао је митрополит калушки и боровски, предлаже, да се људима, друштву, школи и читавом систему васпитања врате јеванђељске вредности.

Форум је отворио и питање да ли западна елита инсистира на томе да је недостојно озбиљно рачунати на православље, те је православним земљама које су недавно ушле у ЕУ наменила положај трећеразредних држава. Ако тај понижавајући положај православних народа у Европи постаје норма, поставља се питање да ли је излишно говорити о постојању толерантности, мултикултуралности и владавине људских права у тој заједници?

О западној варијанти правде и једнакости којом се данас врши насиље над природом и богоуспостављеним поретком на земљи говорио је Мирко Марић, начелник Одељења за односе са Српском православном црквом у Републичком секретаријату за вјере Владе Републике Српске. Он је истакао да се проводећи ову сатанску замисао, светски моћници ни пред ким, и ни пред чим, не заустављају. „Стога се, с пуним правом, може рећи да су ови исти, који данас највише говоре о једнакости и правди као темељу стабилности у свијету, у ствари, његови највећи дестабилизатори. Но, насупрот теорији глобализма, или било којој другој нехришћанској теорији егалитаризма, које нису ништа друго већ велике обмане, лажи и подвале, налази се хришћанско, јеванђељско учење, као једини здрав темељ на коме је могуће међу људима и народима у свијету градити истински, а не лажни мир и стабилност.“

НОВИ ОБЛИК БУДУЋНОСТИ Борећи се за свој даљи опстанак, либерална елита данас, приметили су и остали учесници скупа, покушава да предложи свету неки привлачан „облик будућности“ који треба да смени претходни поредак. Међутим, сада у ту игру улазе и други актери. Током 2017. године Кина је први пут претекла САД у суми инвестиција и она се полако из „светске фабрике“ претвара у седиште производње нових идеја и смисла. Човечанство је на добитку од тог новог „облика будућности“ само ако се владајуће класе увере да идеје једнакости и праведности као темељи постојања људског друштва – немају алтернативу. Говорници су посебну пажњу посветили ситуацији у Мађарској и политичком лидеру Виктору Орбану који хришћанство сматра стубом европске цивилизације. Његов пут данас, указао је др Алексејев, полако почињу да следе и представници елите у Словачкој, Аустрији, Чешкој, Италији и другим земљама.

Владимир Путин, такође, представља чврстог заштитника хришћанских вредности и он је лидер земље у којој је православље државообразујућа сила. Отуда и тежња безбожног либерализма да Русију поново учини економски слабом, да је изолује путем санкција од осталог света представљајући је као опасан отров са којим не треба имати никаквог контакта.

„Као највећа држава на свету, Русија је и стуб православља, па непријатељи циљајући Русију – циљају у православље“, истакао је Алексејев.

Бавећи се темом хришћанске димензије појма једнакости, а у контексту новог биполоразима света који кроз однос према Косову дели земље на проамеричке и антиамеричке, директор српског одељења ФЈПН Наталија Коцев поставила је питање да ли је православна јавност упозната са чињеницом да се отимањем Косова и стварањем „Велике Албаније“ поништава православни идентитет на Балкану?

„Ризикујем да изађем из оквира теме, али морам да кажем да Србија трпи велике притиске. Трпи их делом и због тога што су Срби у очима Запада не без разлога виђени као балкански Руси. Последњих годину дана свакодневно слушамо од стране западних дипломата како је утицај Русије у овој земљи малигни, и како треба сузбити свако наше присуство. До те мере је Запад осетљив да му је чак преко сваке мере доброг укуса засметало и руско учешће у осликавању највећег православног храма у Европи, Храма Светог Саве. Наравно њима смета то што Срби никада неће пристати да се овде успостави атлантистички систем. Сада од Срба траже да се одрекну Косова. То би било исто као када би од Руса тражили да се одрекну Богородице Казањске. Може ли се тако нешто дати?“, навела је Наталија Коцев.

О односу западних сила према српском чиниоцу на Балкану присутне је упознао и др Будимир Алексић, посланик Скупштине Црне Горе. Алексић је изнео податке који недвосмислено говоре о томе како западне силе, земље НАТО-а и креатори савременог међународног поретка планирају и подстичу варварско стварање лажне државе косовских Албанаца. Сагледавајући ово питање у теолошком и у филозофском кључу, подсетио је на речи руског православног мислиоца и политичког филозофа Ивана Иљина да се праведност не обезбеђује општим правилима, већ да она захтева и праведне људе.

„Ако у земљи“, каже Иљин, „нема живог и праведног правног поретка, њој не могу помоћи никакви, па ни најсавршенији закони. Ту су потребна не ’правила’, већ тачна усмјереност душе – неопходна је воља за праведношћу. Ако ње нема, онда ће и најбољи закони, које је написао мудрац или геније, само прикривати отров извршене неправде.“

„НЕ“ СИЛНИЦИМА Исцрпан реферат на тему једнакости и правде у савременом свету изложила је др Катарина Самојлик из Украјине. Она је присутне подсетила на догађаје из 2004. и 2014. године који су наводно били повезани са одбраном демократије, праведности и равноправности.

„Шта смо као резултат добили? О каквој се праведности и стабилности може говорити ако је у земљи успостављено до сада непознато уређење – олигархат? Комплетно богатство Украјине концентрисано је у рукама стотинак најбогатијих људи. Они су чврсто срасли са влашћу, створили су моћан лоби у Врховној ради, влади, администрацији Председника. После куповине драгоцености и некретнина, на реду је земља. У Украјини са богатим природним ресурсима, царује сиромаштво. Око 60 одсто становништва је испод званичне црте сиромаштва.“

Катарина Самојлик је учеснике скупа упознала са ситуацијом у Украјини, паљењем Храма Преображења Господњег у Кијеву, покушајем рушења Десјатиног манастира, опсадом Кијевско-печерске лавре, пребијања свештеника, прекидима богослужења. „Преко сајта ’Миротворац’ украјински фашисти позивају на убиства православних свештеника УПЦ МП. И у таквим околностима УПЦ МП достојно испуњава своју мисију.“

Закључак међународне конференције одржане у Калуги је да је само на хришћанским вредностима могуће градити мир и стабилност, праведност и једнакост. Иако говорити о хришћанским категоријама једнакости и правде у свету у коме влада космополитска либерално-секуларна светска елита делује илузорно, анализе и закључци изнети на овом скупу показали су да је овај изазов сасвим достижан. И уједно понудили одговор на недавно у Бугарској постављено питање патријарха московског и све Русије Кирила – Да ли је Црква у стању да каже „не“ силницима овога света?            

ЗАДАТАК ПРАВОСЛАВЉА

Митрополит варшавски и све Пољске Сава поручио је да је тема конференције покренула веома важно питање засновано у Светом писму. „У књизи Јововој читамо: Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан (Јов 36, 3); Ти си утврдио моју праведност: суд и истину“ (Исаија 98,4). Задатак православља је постојано подсећање на те јеванђељске вредности, јер њихово присуство у животу друштва дефинише и ниво наше делатности и помаже стабилности у свету.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *