Излог књиге

Светлана Миловановић
СУДБИНА НАЈМЛАЂЕГ СРПСКОГ КАПЛАРА
Ауторско издање

Иако историју посматрамо као „след догађаја око којих смо се напокон договорили“ (Наполеон Бонапарта), књига Светлане Миловановић на директан и индиректан начин проблемски поставља „коначност“ историјских догађаја. На првом месту због тога што дечак у војничкој униформи поред неке шумадијске тарабе, на донедавно заборављеној слици из Великог рата, није дете које се игра рата већ симбол рата који прича о Момчилу Гаврићу (1906–1993), најмлађем војнику Првог светског рата. Покушавајући да осветли један живот прекинут у одрастању и настављен у војничким врлинама и патњама, Светлана Миловановић је, у овој необичној историографској приповести, покренула низ питања која се и те како тичу актуелног времена и кључних питања савремене цивилизације.

Кармен Доминго
ГАЛА–ДАЛИ
„Лагуна“, Београд

Ово је прича о Гали Дали, која је у Европу стигла из царске Русије, а био ју је глас да једино она уме да извуче оно најбоље из мушкараца са којима је у вези. Та жена је одувек имала мушкарце – много њих, различитих, у исто време, разних година и порекла, пријатеље својих пријатеља, као и непријатеља, сликаре, писце, мушкарце који су хтели да постану глумци, племиће и пучане, богате и сиромашне – пред својим ногама. Жена која је знала да мора бити удата да би очувала свој економски статус, била она верна или неверна свом супругу. Ово је роман о жени која је најпре била муза и супруга Пола Елијара, чувеног надреалистичког песника који ју је обожавао. Кад га је оставила, никад није био у стању да се уистину одвоји од ње.

Постала је љубав живота Салвадора Далија, деценију млађег од ње, једина жена која је најбриљантнијег уметничког генија спасла лудила и преране смрти. Дали и Гала су јунаци једне од најособенијих и најдуговечнијих љубавних прича у историји. Ово је прича о њиховој олујној вези.        

Ирвинг Стоун
ГРЧКО БЛАГО
„Вулкан издаваштво“, Београд

У Грчкој светлост није нешто што долази споља, што се посматра. Она цури кроз поре човековог тела и ума, док не постане сјајна снага која пулсира у људској тврђави. Грчко сунце пробија се кроз сваки отвор и пламти у грудима, као да куца још једно срце, шаљући кроз вене топлу крв живота. Египћани обожавају сунце, а у Грцима сунце борави.

Иако није имао лако детињство, Хајнрих Шлиман је од најраније младости био несвакидашње предузимљив, неуморног авантуристичког духа. Пропутовао је пола света, обогатио се трговином и научио многе језике, никад не престајући да сања о томе да ће једног дана пронаћи остатке легендарне Троје, сведочанство да тај свет неустрашивих хероја није само плод маште највећег епског песника свих времена. Још док је био дечак, свим срцем је веровао да је Агамемнон заиста повео рат због лепе Јелене и да су се Хектор и Ахил борили под зидинама града који је заувек нестао у пламену. Вођен магијом Хомерових стихова, Шлиман је почетком 1868. године дошао у Грчку и започео низ успешних ископавања. У том величанственом подухвату није био усамљен: уз њега је била Софија, његова љубав и подршка, одана жена која је заједно с њим живела његов сан.       

Ђорђе Д. Сибиновић
НИЗВОДНО
„Агора“, Зрењанин

Блиска прошлост на подручју некадашње Југославије обележена ломовима, артикулисањем друштвено-идеолошких противставова, као и наглим резовима у међуљудским односима и положају појединца у борби за сопствени опстанак, на један сасвим савремен и провокативан начин поново је оживљена у књизи Низводно, романескној породичној хроници која у вртлогу времена, кроз више генерација, прати судбине три породице – Церовића, Грујића и Мандића.

Живот Стевана Церовића обележава мучно трагање за коренима, за утемељењем и суштином у једном конфузном времену и простору између сопствених хтења и верности наслеђеној и стеченој идеологији. Испреплетане судбине чланова породица Церовић, Грујић и Мандић, нехармонични породични односи и идеолошки противставови који остављају трајне последице на судбине свих јунака ове приче, обликују замршену слагалицу живота која, не случајно, подсећа на савремене Корене Добрице Ћосића и Проклету авлију Иве Андрића.

Роман Низводно тако постаје још једно аутентично преиспитивање чињеница историје, али истовремено и фундаменталних онтолошких, егзистенцијалних и најинтимнијих људских драма које су у великој мери условљене управо суровом руком прошлости. У овој књизи наративни пасажи усмеравају се на 20. век у целости – од Првог и Другог светског рата, ка утемељењу комунизма, самоуправног социјализма, до студентских демонстрација1968. и свих предстојећих догађаја, па све до 1993. године, до смрти једне од јунакиња романа којом се и ова комплексна прича завршава.               

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *