Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Милутин А. Поповић
ЗАТВОРЕНИЦЕ
„Лагуна“, Београд

Албум Женског одељења Пожаревачког казненог завода са статистиком, објављен 1898, прва је публикација такве врсте у српској култури. Књига садржи предговор Милутина А. Поповића, тридесет пет прича о затвореницама, илустрације и фотографије. Сведочанства ових „опасних жена“ осветљавају једну мало познату, табуизовану сферу о патњама, али и злочинима у другој половини 19. века.
Од убистава мужева до чедоморства, тровања, силовања, содомије, жене су у прошлости Србије вршиле различите преступе. Чиниле су злочине против власти и владара, кривотвориле новац, организовале пљачке, скривале хајдуке, биле хајдучице… Кршећи кривичне законе, разбијале су и стереотипне представе о женама.

Ова књига део је „криминалне белетристике“ и врста „полицијске књижевности“ која је у Србији почела да се развија крајем 19. века. Читање овог динамичног и узбудљивог дела неминовно води ка успостављању паралела са данашњим криминалитетом и положајем жена у друштву.
„Лагунина“ едиција „Савременице“ је настала у жељи да се освежи или употпуни наше културно памћење о сложеном раду значајних Српкиња из 19. и с почетка 20. века, као и о историји приватног живота жена тог доба. Слика српске књижевности и културе овог периода постаће разноврснија и богатија захваљујући новом тумачењу и превредновању незаслужено заборављених дела.         

Казуо Ишигуро
ОСТАЦИ ДАНА
„Нова књига“, Подгорица

Ово ремек-дело британског нобеловца, овенчано Букеровом наградом, представља, по консензусу критичара, један од најбољих романа посљедње деценије прошлог века. Остаци дана нуде дубоки и фасцинантни портрет Стивена, савршеног батлера, и његовог скривеног света смештеног у Енглеској након Другог светског рата. Роман прати један дан у животу главног јунака. На крају своје вишедеценијске службе у Дарлингтон холу, Стивен креће у ретроспективно путовање кроз своју прошлост, у намери да се увери да је служио човечанству, служећи изврсном „џентлмену“ лорду Дарлингтону. Но необична природа сећања и сугестије које никад нису биле до краја разјашњене као да откривају неког новог лорда Дарлингтона, а самим тим доводе у питање и природу Стивеновог живота, службу, али и његово интимно саморазумевање.        

Ребека Вест
ЦРНО ЈАГЊЕ И СИВИ СОКО
„Вулкан издаваштво“, Београд

Најзначајније дело Ребеке Вест, легендарни путопис о Југославији, већ деценијама не губи на популарности. Када је ова књига први пут објављена давне 1941. године, изазвала је велико интересовање публике и критике. О њој се писало као о једној од „великих књига духовне побуне против 20. века“ (Њујоркер), као о „монументалној хроници“ (Њујорк тајмс), те „љубавној афери“ са Југославијом која подсећа на Хемингвејев занос Шпанијом (Њујорк хералд трибјун). Виђени туђим очима, мудрим погледом жене која је много знала о свом времену, добили смо прилику да сопствену историју, стваралаштво, геополитички положај и борбу за опстанак на балканској ветрометини схватимо као ретко богатство, које вреди неговати и с поносом представљати другима. Ребека Вест је својим надахнутим пером нацртала изузетан портрет Јужних Словена и њихово место у преокретима европске судбине.

Тибор Варади
ПУТ У ЈУЧЕ. ПРИЧЕ ИЗ АДВОКАТСКЕ АРХИВЕ
„Академска књига“, Нови Сад

Премда би то било очекивано, али Пут у јуче није наставак претходне књиге Тибора Варадија, друга је књига у сваком погледу раскошна надоградња, тематски, али и жанровски неупоредиво богатија. Док је раније само давао назнаке аутобиографије, пишући о себи само онолико колико се мора, Пут у јуче бива књига од барем два, а онда и три, четири, пет токова, који се измјењују и преплићу. Пишући о давним судским и извансудским случајевима, јуристичким, али помало и парајуристичким, Варади исписује свој животопис, а онда, на врло изне­нађујући начин, и својеврсну аутобиографију, у којој показује читатељу, али што је важније – и себи, зашто је био оно што је у животу био.

Постоје и неке друге, можда и важније, разлике између две књиге. Док је у првој Варади прилично озбиљан, премда приповедачки силно шармантан у тој озбиљности, Пут у јуче неочекивано је духовита књига.

Пут у јуче жанровски врлуда између прворазредне хисториографске „мале повијести“ и документарне прозе. У основи, књига је и једно и друго. Можете је читати као поуздано сведочанство о времену, али и као понуду, шокантно великодушну, низа романескних заметака, изванредних прозних скица (из рецензије Миљенка Јерговића).             

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *