Грабљивице деструкције полећу из Холивуда

Документарац у жижи светске пажње: „Гледате јастребове“

Из Стоунове кухиње за демистификацију најврелијих тема из огранка такозване политичке теорије завере стигао је дводелни документарни филм „Гледате јастребове“, који потписује Оливеров син Шон, а у коме је млади аутор уз очеву присутност у интервјуима, али и продуцентску помоћ, понудио своје виђење историјског „брака“ кључних полуга моћи у врху америчке власти (практично свих администрација које су владале овом земљом) и филмске индустрије забаве (од када она постоји)

Ових дана је интернет пружио обожаваоцима Стоунове кухиње за демистификацију најврелијих тема из огранка такозване политичке теорије завере дводелни документарни филм „Гледате јастребове“, који потписује Оливеров син Шон. Млади Стоун, уз очеву присутност у интервјуима али и продуцентску помоћ, понудио је своје виђење историјског „брака“ кључних полуга моћи у врху америчке власти (практично свих администрација које су владале овом земљом) и филмске индустрије. Мада, не само филмске већ и медијске. Продукције лажи умотаних у такозване вести и чувено америчко слободоумно демократско обасипање „истинитим лажима“ сопствених конзумената те тако тамо дичне слободе исклесане у најдемократскијем уставу свих времена. Како овај филм илуструје, а далеко од тога да је једини (пошто се и сам позива на знање, коментаре и сваковрсне изворе бројних аутора који се одавно баве раскринкавањем систематског обмањивања америчке нације, самим тим и светске), ово се догађа о свим могућим питањима значајним за властодршце –оне званично на власти и оне опскурније, из сенке чије су марионете првоспоменути. Филм Шона Стоуна се ипак највише бави индустријом забаве у којој је његов отац стекао име и славу у свом вишедеценијском раду. Отуд и значајна минутажа интервјуа које је дао његов отац Оливер Стоун. Обојица су, тако, наставили рад Стоуна Старијег, који се храбро и бескомпромисно латио напора да у свом животном и радном веку раскринка све митове Америке.

[restrict]

После покушаја да свету покаже истину о вијетнамском рату у коме је и сам учествовао као младић, па преко прљаве и деструктивне политике коју је Америка водила према латиноамеричким држава или откривања глобално погубног инсталирања волстритовске културе грамзивости и деструкције, нерада и пљачке које она у суштини промовише, па до у најскорије време упирања прста у око истим америчким полугама моћи из сенке који се ужасавају комунистичких симбола као што су Куба и Русија (Стоунови интервјуи са Кастром и Путином), да поменемо само најпознатији део његовог богатог опуса, Оливер је са сином дошао до Холивуда и медијске спреге шпијунске америчке бирократије и посебних њихових служби за индоктринацију са такозваним шоу-бизнисом и медијима. Филм „Гледате јастребове“ је дело његовог сина, али је и те како видљиво присуство старијег Стоуна како у стилу, тако и у приступу рада на шкакљивој теми. У овом остварењу Шона Стоуна можда су најзанимљивија два момента Први, којим све почиње и у његовом филму, али и у злоупотреби моћи филма и медија, препознатој као ефикасно пропагандно средство, јесте да су људи у конзумирању било ког медија готово потпуно спремни да буду третирани као идиоти! Да, баш тако. Доказ? Од када је генијални Орсон Велс подигао америчку нацију на ноге радио-преносом инвазије ванземаљаца – а заправо је читао одломке из књиге Х. Џ. Велса „Рат светова“ (30. октобра 2017. је било тачно осамдесет година од те његове емисије), преносом приликом ког је најмање четвртина америчке нације заиста поверовала да их нападају ратоборна бића из свемира – медији су у очима манипулатора препознати као идеална алатка за све могуће обмане, потурања и испирање мозгова о свим питањима. Други значајни моменат у овом филму се појављује на самом крају у форми врло занимљивог цитата једног од најчувенијих америчких предавача на тему масовне продаје и аутора бројних књига из области употребе маркетинга и медија Хала Бекера, који је рекао: „Ми се крећемо према орвелијанском друштву, с том разликом што је код Орвела Велики брат морао да бди над својим поданицима, а данас то не мора, јер поданици гледају у њега!“ А гледају га управо посредством онога чиме им дословно зависност изазивају произвођачи лажи у филмовима или они у масовној продукцији тзв. вести. А све између ове две важне тачке у филму чини разраду ове поенте.

Холивуд као пропаганда машина

Да, Холивуд је свакако најзначајнија полуга у пропаганди великих америчких тема и онога што суштински поменуте тајне полуге из сенке потурају као њихов патриотизам. Нација која има, и увек је имала (другачије не може ни да функционише), моћну војну индустрију и на хиљаде широм света инсталираних војних база и ко зна колико још код куће, у Холивуду је проналазила извор надахнућа и оправдања за ратовања током читаве историје његовог постојања. Сваки је рат у холивудским филмовима глорификован, оправдан и бар на неки начин позитивно „објашњен“. Чак и вијетнамски, неко време најжешће коментарисан, посебно у чувеним Стоуновим филмовима „Вод“ и „Рођен 4. јула“, које је, а то тврди пред камером синовљевог филма, десет година безуспешно покушавао да сними. Стоун Млађи у свом остварењу инсистира на систематској злоупотреби како сублималне моћи филмског језика, тако и оне сасвим отворене, бруталне, на коју је већина аутора пристајала под притиском или барем уз одлучујуће учешће експерата за пропаганду из Пентагона и за такве ствари оформљених одељења унутар ЦИА и осталих „обавештајно-одбрамбених“ служби и агенција. А сви су они деловали у служби пропагандног рата против најпре комунистичких вештица, а потом и против свих осталих за које се у одређеним моментима испостављало да би могли да буду претња „америчком начину живота“ (пљачкању и колонизовању свих који су могли да буду опљачкани и поробљени).

Одлична страна филма је и ангажовање мреже говорника који су одавно доказани борци против глобалистичких полуга америчке такозване неолибералне диктатуре. Њихове су изјаве драгоцене, мада је прозивање имена из Холивуда која су кроз његову историју била одговорна за послушнички одзив на присилу власти да им послуже као пропагандна индустрија – сведено на минимум. Инсистирано је, рецимо, на врло занимљивом објашњавању како се то изводи, а не толико исцрпно ко све то и зашто ради. У ову медијску манипулативну индоктринацију (сетимо се идиота којима су сматрали своју публику) били су укључени директно или индиректно, вољно или присилно, као загрижени њихови јастребови (отуд, барем делом, и наслов), сви чији су филмови могли да допру до најширих маса, али и не само они. Ангажоване су звезде свих огранака индустрије забаве. У игри са творцима и налогодавцима сваковрсних пропагандних акција били су и музичари. У филму се у нешто другачијем контексту наводи име чувеног гангстер-репера Тупака Шакура, који је сматран великом претњом властима, па његово убиство отуда можда може да буде виђено и из другог мотивационог угла од званичног. Помињани су и други људи који су најблаже речено под сумњивим околностима нестали са лица земље у тренутку када су почели да бивају претња моћницима. Нестанак, па потом, после годину дана, проналажење тела холивудског сценаристе Герија Девора, који се наводно по себе погубно замерио ондашњој сили на власти покушајем да обелодани истину о мотивима упада америчке војне силе у Панаму, добио је највећи простор.

Истина ипак постоји

Филм помиње и актуелну Вајнстајн аферу са силовањима и сексуалним уценама овог продуцента што је био модус операнди његовог вишедеценијског успешног делања у Холивуду. Ту исту моћ коју његове звезде, посебно оне које као продуценти или челници студија, дакле људи са великим новцем, злоупотребљавају, одавно користе и службе, како то старији Стоун воли да каже, „америчког војноиндустријског комплекса“. И док Вајнстајн и, рецимо, недавно у жижу изопачених сексуалних злоупотреба ухваћени глумац Кевин Спејси, чувени „притајени хомосексуалац“ педофилских склоности, сву ту силну моћ користе за иживљавање својих сексуалних девијација и поремећених страсти, стручњаци за пропаганду из поменутог комплекса је ангажују за спровођење америчке политике или за сопствено богаћење. Тако аутор филма на тапет ставља скоро сваку америчку администрацију наводећи и примере филмова који су настали под директним утицајем стручњака за пропаганду из овог света („Пад црног јастреба“, „Амерички снајпериста“, „Арго“, „Једини преживели“, „Тајна операција“…) и који су глорификовали америчке војне операције чак и онда када су оне биле брутално крваве, нељудске и погрешне. При томе су безочно извртали све историјске чињенице које им нису одговарале приказујући „стварност“ баш у светлу неопходном да америчке војнике увек представи као хероје великог срца забринуте за спас света или, још циничније, за одбрану мира и нејачи коју су у име тог мира у стварности убијали називајући њихова страдања колатералном штетом.

Ништа ново, рећи ћете. И, да, бићете у праву. Холивуд је од првих дана важан део ратне машинерије Сједињених Држава. Ипак, овакво истицање те истине је веома значајно. Ако ништа друго, показује да баш нису сви идиоти за које их испирачи мозга сматрају. И тамо где цвета демократија у којој њој неприкладни нестају и смртоносно страдају, мрежа интелектуалаца који се томе стваралачки и промишљено супротстављају и те како је велика. Оливер Стоун и његов син, са свима који су пристали да отворено говоре пред камерама, овим филмом су показали да има спремних за опирање Великом брату и фашистичкој демократији америчког неолиберализма. Да истина ипак постоји и да може да се чује. Барем за сада… 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *