Глува среда

Бомбардовање Срба и Србије почело је пре 19 година, 24. марта у Глуву среду, која пада у пету, Глуву недељу Часног поста

Утувите, Срби, себи у главу, ако нећете да памтите, нисте криви! НАТО је злочинац! Ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Важно је стално понављати, јер хоће да  нам набију осећање кривице. Тобож, ми „зли“ грађани Србије смо криви што нас је „невини“ НАТО бомбардовао. Радиоактивним ђубретом затровао. Десетине хиљада грађана Србије обољева и умире од рака. Нема осумњичених. Нико не одговара.

Плаћени НАТО тетреби и стипендисти тврде да је осиромашени уранијум чак здрав.

ДВА АРШИНА ТУЖИЛАШТВА Можда једног дана НАТО болесници затраже и да им платимо за утрошени радиоактивни материјал који су просипали по нама за наше добро. Тужилаштво ћути. Ни абера. Кад су вакцине у питању, особе које су против вакцинисања одмах су осумњичене и оптужене. Мора се штити зарада страних инвеститора, односно белосветске мафије који производе вакцине. Тужилаштво је врло брзо. Не сме да се прича против вакцина, али се сме говорити и писати како бомбардовање радиоактивним ђубретом није штетно. Довољно је само пребројати умрле и болесне од рака и упоредити са бројем оболелих од малих и овчијих богиња, па ће, што би рекао народни песник из Чачка, „и будали бити јасно о чему се ради“. Стварно мрзим НАТО. Искрено. Из дна душе. Без страха.

Пре 19 година, 24. марта почело је убијање Србије и њених грађана. Била је среда. Убијање је почело, тако сам записао у дневнику, у двадесет сати и десет минута. Тад су се огласиле сирене. Наводим изводе из дневника: „Дремао сам, кад осетих додир руке моје жене Анђелке по рамену и речи: Устај! Почело је бомбардовање – то је био мој први сусрет с ратом. Устао сам, не знајући шта да радим. Гледамо се. Нико не зна шта треба да ради. Оно знамо, говорило се, очекивало већ неколико дана, али смо сад све заборавили. Стојимо и чекамо ко ће први нешто рећи, макар и паметно.“

Бомбардовање Срба и Србије почело је у Глуву среду, која пада у пету, Глуву недељу Часног поста. У Обичајнику код Срба  о среди је записано: „СРЕДА се  убраја у напредније дане и тога дана се може отпочињати посао и кретати на пут. Деца рођена у среду биће напредна и здрава. Дете које прохода у среду биће срећно и богато. Средом је добро започети жетву и бербу, али не ваља месити брашно. Средом се не једе мрсно. Срби среду замишљају као светицу, Свету Среду, којој се обично заветују болесници. Народна прича казује да је Света Среда затекла жену како меси брашно, па је побеснела и узела велики лонац да скува ту жену. Сељани који су се затекли једва је измолише да се предомисли. Од тад све жене добро пазе шта раде средом.“

У песми Бисенија из збирке Снохватица чика Јова Знај помиње „видовиту среду“.

Православна црква посветила је овај дан Часном крсту.

ГРЕШКА У „ПРЕВОДУ“ Зашто је баш среда, кад не спада у лоше дане, изабрана за почетак бахатог НАТО оргијања над Србима – тешко је одгонетнути. Могуће да је преводилац у ЛА (лудачка алијанса) појам „глува“ схватио у буквалном значењу и помислио да је ово добар час за почетак бомбардовања, јер Срби неће ништа чути.

Ове, 7526/2018. године среда је 21. марта, а годишњица бомбардовања је у суботу 24. марта. Занимљиво, ове године, као 19 година раније, јесте Глува недеља, односно пета недеља Часног, Васкршњег поста.

Верујем да власт неће заборавити злочин који је учињен грађанима Србије, без обзира на њихову верску и националну припадност. Од бомби су страдали сви, као што и данас од последица бомбардовања умиру и деца која нису била ни рођена кад су НАТО безумна чудовишта расипала отрове по Србији. Могло би тужилаштво државе Србије да буде ажурно и подигне оптужнице против оних који јавност лажу да осиромашени уранијум није опасан по здравље. Ако се тужилаштво хвали да је независно, зашто оклева већ једну деценију да поименично оптужи оне који јавно тврде да вишеструко повећана смртност од рака нема везе са НАТО бомбама. Ако могу да се оптуже Мирјана Бобић, Маја Волк, Јелена Карлеуша, могу и јавности познати естрадни тетреболози који у истим или сличним новинама лажу да уранијум није опасан по живот. Да ли је могуће да тужиоци поштују народну изреку: Заштићен ко тетреб у време ловостаја.

Српски хероји Радован Караџић, генерал Ратко Младић чаме у евроунијатском затвору.  Капетан Драган је у затвору у Хрватској. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Нама је НАТО отео део Србије, а они су остали на својим огњиштима да чувају српско име од затирања. Теже је њима.           

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *