Почетна / Култура / Глумци између уметности и политике

Глумци између уметности и политике

Гостовање нишког Народног позоришта у Београду

У средишту комада У чије име Александра Михаиловића су збивања у нишком Народном позоришту када су се 1944. појавили партизани као ослободиоци након немачке окупације и када се отворило питање зашто су глумци изводили представе под окупацијом

Када наиђу тешка времена и живот изађе из редовне колотечине, дође и до поремећаја у деловању позоришта. Дабоме, то се у нашој земљи догодило када су 1941. нацистичка Немачка и њени савезници (тзв. силе осовине) без објаве рата напале Југославију жестоким бомбардовањима и војним упадом са свих страна. У Београду је знатно оштећена зграда Народног позоришта, али су окупацијске снаге инсистирале да национални театар приступи приказивању представа у својој другој згради – „Мањежу“, на Сцени на Врачару како су је званично звали. У Нишу је Народно позориште приказивало представе у својој згради на Синђелићевом тргу. Углавном приказивала су се дела немачких писаца, претежно Герхарта Хауптмана, Паула Хелвига, Курта Бортфилда, Лесинга, Гетеа и др., а из домаћег репертоара изводили су се комади из народног живота. У Београду се често приказивао Ђидо Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака, са музиком коју је приредио Станислав Бинички, као и Глишићева комедија Подвала. Слична ситуација била је и Нишу.

У средишту комада У чије име Александра Михаиловића су збивања у нишком Народном позоришту када су се 1944. појавили партизани као ослободиоци након немачке окупације и када се отворило питање зашто су глумци изводили представе под окупацијом. У Београду су због тога, поред осталих, настрадали глумци Жанка Стокић, Александар Цветковић и Јован Танић, који су осуђени због наступања у хумористичко-забавним позориштима и суделовања у емисијама Радио Београда, а у Нишу је нестало такође неколико глумаца, који су за време окупације играли. Аутор овог игроказа, глумац Александар Михаиловић, који је написао пет позоришних комада – Права реч се још родила није, Ад либитум, Васкрс на Моглену, У чије име и Срећна Нова – овако објашњава властити стваралачки поступак: „Када таласи историје подигну талог једног друштва, кад потом тај муљ замути поглед истини и доброти, кад наступи доба без чистих, безгрешних верних и милостивих, када нестану сенке у које би се мали човек тако жељно склонио, ко је тај ко ће победницима рећи да у његово име немају право ни кап крви поражених да пусте? Зато ова драма и зато У чије име.“

У драми се приказују збивања у позоришту иза завесе, што чини представу посебно занимљивом. Глумци се окупљају и воде свакојаке разговоре, но све се врти око питања која су дела играли за време окупације? Комичар се брани извођењем Шуме Островског, јер у питању је дело руског писца.

Сагледана у целини, вешто написана драма У чије име омогућила нам је да уживамо у добро изведеној представи о догодовштинама у позоришту у бурним временима, па ће се зато прича и завршити трагично – погубљењем тројице глумаца. Редитељ Милан Караџић инвентивно оживљава дијалошке сцене и, рекли бисмо, у духу брехтовског театра формира масовне призоре у којима је аутентично оживљена атмосфера која је владала у нашим позориштима 1944. године.

У комаду У чије име Александар Михаиловић окупио је познате нишке глумце. Ту је легендарни Душан Цветковић – Чика Дуца, кога суверено приказује Мирослав Јовић. Писац овог комада наступа као Живојин Жика Вучковић, Александар Маринковић као Миодраг Мија Ковачевић, а Данило Петровић као Никола Поп, док је Дејан Цицмиловић сугестивно представио управника позоришта Константина Бату Атанасијевића. Наступиле су Сања Крстић као Јулијана Јулка Буквић, Јасминка Хоџић као Лепосава Ђорђевић, а као гошће суделовале су Наташа Станковић као Елка Петровић и Катарина Јеличић у улози Јелене. Такође, Марко Павловић као гост играо је Жарка. У комаду наступају и други бројни извођачи, чланови Академског позоришта Студентског културног центра у Нишу – њих двадесетак као припадници културне чете и четворица као партизани – као и четворица музичара.

Представа је одиграна уједначено, прецизно и, што је најважније – веома уверљиво, уз многобројне добро реализоване ефекте.

Гостовање нишког Народног позоришта овом импозантном ансамбл представом у време када београдским сценама доминирају извођења с неколико глумаца може се само поздравити. Али не само због тога – у питању евидентан уметнички резултат остварен изузетним еланом, вољом и смислом за колективну игру сваког члана ансамбла.              

Александар Михаиловић

У ЧИЈЕ ИМЕ

ПОЗОРИШТЕ Народно позориште – Ниш на Великој сцени Народног позоришта у Београду

РЕЖИЈА, АДАПТАЦИЈА ТЕКСТА, ИЗБОР МУЗИКЕ И ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ СЦЕНОГРАФИЈЕ Милан Караџић

КОСТИМОГРАФ Драгица Лаушевић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *