Почетна / Колумне / ФЛЕКСИБИЛНОСТ – ДОГМА КОЈА УНИШТАВА

ФЛЕКСИБИЛНОСТ – ДОГМА КОЈА УНИШТАВА

Апсолутна фаза турбокапитализма подразумева покретљивост, делокализацију, прилагодљивост. Тако она брише сентименталну и професионалну стабилност. У корист несигурног постојања

Aпсолутни ликвидно-финансијски капитализам пост-1989. има за циљ да деконструише старе буржоаске облике трајног и фиксног рада према уговорима на неодређено време. У буржоаској фази темељ су били сигурност и стабилност, иако је и та фаза имала тенденцију да се претвори у отуђивање и монотонију живота у фабрикама какве су биле Фордове, а што је мајсторски овековечио Роберт Линхарт 1978. у књизи „Етаблиран“.
Некада је посао био отуђујући. Као што је напоменуо Грамши на страницама посвећеним американизму, тејлористички систем тежи да максимално развије махинални део у раднику, да прекине стару психофизичку везу квалификованог професионалног рада који је захтевао одређено учешће интелигенције, иницијативе, маште радника, да би се производне операције свеле само на физички аспект: Радник постаје машина која, у стабилности дегенерисаној у отуђујућу монотонију, понавља током целог живота исте покрете и исте операције.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Превод са италијанског Драган Мраовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *