Почетна / БРОЈ 513 / ФЕЈСБУК ИСПОРУЧУЈЕ ЉУДЕ

ФЕЈСБУК ИСПОРУЧУЈЕ ЉУДЕ

ШПИЈУНАЖА У ЕРИ ИНТЕРНЕТА

Фејсбук је најстрашнија шпијунска алатка икада измишљена. Пружа најсвеобухватнију базу података о људима, њиховим односима, именима, адресама, локацијама, међусобним комуникацијама, базу доступну америчким обавештајним службама, изјавио је још маја 2011. оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж. Афера око британске фирме „Кембриџ аналитика“ и „Фејсбука“ само је поново директно у јавности бацила чињеницу да смо сви под константном присмотром

Амерички уметник Ричард Сера још давне 1973. године направио је видео под називом „Телевизија испоручује људе“ у којем је публици јасно поручио да су сви телевизијски гледаоци не потрошачи него производ. „У комерцијалним емисијама гледалац плаћа да буде продат. Потрошач је потрошен. Ви сте телевизијски производ. Вас испоручују оглашивачу који је стварни клијент. Ви сте коначни производ“, упозорио је тада он кроз уметност. Питање је колико је Сера пре више од 40 година могао да предвиди на који ниво ће технолошки развој подићи „продају људи“. У његово време начин функционисања телевизије није још био толико очигледан, док је данас јасно да корисници друштвених мрежа и осталих дивних и корисних услуга које нам нуде разне фирме попут „Фејсбука“, „Гугла“, „Твитера“, „Линкд ина“, „Инстаграма“ више нису клијенти, него роба.

Као што свака добра прича има свог хероја и антихероја, јунака и зликовца, тако има и ова. За естаблишмент, главни зликовац је Џулијан Асанж, човек који је јавности бесплатно дао приватне информације корпорација и расветлио страшне државне тајне, а главни јунак је Марк Закерберг, који је у суштини урадио супротно – корпорацијама и олигархији за велики новац дао приватне информације свих нас. Иронично је да су и један и други у жижу јавности дошли исте године. Асанж је 2010. објавио документа о америчким злоделима у Авганистану, Ираку и другде због чега је већ годинама брутално прогоњен, док је Закерберга угледни магазин „Тајм“ тада прогласио за личност године. Док је Закербергово богатство 25. марта ове године процењено на 62 милијарде долара (и то пошто је услед скандала са „Кембриџ аналитиком“ изгубио око девет милијарди), Асанж живи као пацов сатеран уза зид канцеларија еквадорске амбасаде у Лондону.

ШТО МОЖЕ ОБАМА, НЕ МОЖЕ ТРАМП Лицемерје олигархије евидентно је и у садашњој афери око „Кембриџ аналитике“. Скандал који је Закерберга до сада коштао девет милијарди долара и који је до те мере уздрмао његову империју да мора да организује састанке са радницима како би им подигао морал и спречио надолазећи „одлив мозгова“ из сопствене фирме, избио је када је установљено да је ова британска фирма неовлашћено од „Фејсбука“ узимала личне податке корисника и употребила их у вођењу кампање Доналда Трампа и подршци присталицама брегзита у време британског референдума. Ово је свакако за осуду, али је проблем у томе што када је исто ово рађено 2012. за кампању америчког председника Барака Обаме, не само да нико то није осуђивао него се о томе и јавно говорило, а сам „Фејсбук“ је то подржавао. Бивша Обамина директорка за анализу медија Керол Дејвидсон отворено се 2012. хвалила како је „Фејсбук“ био „потпуно кул“ у односу на чињеницу да је Обамин тим прикупљао податке корисника како би појачао подршку бирача и извојевао победу на изборима, а иза ових навода стоји и данас, подупирући их доказима. „Пошто је ’Фејсбук’ открио нашу операцију прикупљања података, свесно су нас пустили да наставимо с тим јер су подржавали нашу кампању“, навела је она. Представници „Фејсбука“ чак су „дошли у наше канцеларије након кампање и били веома срећни због тога што су нам дозволили да радимо ствари које не би дозволили неком другом, јер су били на нашој страни“, додала је Дејвидсонова.

ШТА ЗНАЈУ ВЕЛИКА БРАЋА Следећи упутства Џулијана Асанжа о преузимању свих похрањених података на „Фејсбуку“, потписник ових редова је, иако није баш активан на друштвеним мрежама, имао прилике да завири у свој досије и види шта све то Велики брат зна о њему. Прво ћемо обратити пажњу на ствари које је сасвим очекивано наћи на овом месту, попут прецизних података о свакој реклами, односно „спонзорисаној објави“, коју је корисник погледао, што је врло корисно за анализу његових афинитета да би се направио план којим садржајима кога треба „гађати“. Ту је и читав списак интересовања са подацима о политичким, музичким или забавним садржајима привлачним кориснику који је вероватно једним делом састављен на основу „лајкованих“ страница, али и другим методама пошто је међу њима било и ствари које потписник ових редова поуздано зна да никада није ни посетио, а камоли да је означио да му се свиђају, као што су, на пример, „Кокс комјуникејшнс“ или „Диш нетворк“, фирме за које до сада нисмо ни знали да постоје. Од овога још више узнемирава чињеница да „Фејсбук“ има и списак оглашивача који поседују корисников контакт. У случају потписника ових редова то је, поред осталих, банка чији је клијент био док је живео у Белгији. Проста логика сада налаже да се запитате који су све још подаци дошли до „Фејсбука“, јер је очигледно да је било размене између њих и банке. Да им банка није дала податке, како би „Фејсбук“ уопште знао да је неко био или јесте њихов клијент?

Као да ово већ није довољно језиво, долазимо до момента када ствари постају још горе. „Фејсбук“ поседује и сву преписку коју сте икада имали преко њиховог програма за дописивање, укључујући и поруке, преписке и људе које сте обрисали, али и оне за које уопште нисте знали као што су поруке које се аутоматски стављају у „непожељне поруке“ и о којим најчешће нисте ни обавештени. Ту су и прецизни подаци када сте се и одакле улоговали на мрежу. Застрашујућа је и чињеница да „Фејсбук“ поседује и податке о вашим контактима који не користе ову друштвену мрежу. У случају овог аутора, ради се, између осталог, о кућном и мобилном броју телефона његове мајке која компјутеру нити било којој сличној справи и не прилази, а да контакте из телефона никада није синхронизовао са „Фејсбуковом“ апликацијом. Врхунац је скуп података за „препознавање лица“ што је нешто од чега „Фејсбук“ може имати мало користи, за разлику од обавештајних служби.

СВЕПРИСУТНИ ГУГЛ По приватност још опаснији је „Гугл“. Информатички консултант Дилан Каран поред „Фејсбука“ анализирао је и које све податке о вама поседује „Гугл“. „Фејсбуков“ досије о њему садржао је око 600 мегабајта података (досије вашег аутора је знатно мањи, нешто испод 300 мегабајта), док подаци које је о њему поседовао „Гугл“ заузимају чак 5,5 гигабајта, што је простор довољан да се похрани око три милиона „ворд“ докумената, односно око три милиона текстова попут овог који сада читате. Према његовом истраживању, „Гугл“ зна тачно сваку локацију и време у које сте на њој били, као и време које вам је било потребно да до ње стигнете са претходне локације, откако сте почели да га користите, односно откако користите „паметни телефон“ који је обавезно повезан са „Гуглом“. „Гугл“, такође, зна и сваку вашу интернет-претрагу чак и у случају да сте је обрисали. Ова компанија не крије да је у стању да направи ваш „рекламни профил“ укључујући локацију на којој се налазите, пол, узраст, хобије, посао, интересовања, брачни статус, могућу тежину и приходе. (Треба ли да наглашавамо да сви ови подаци могу да се користе и у друге, а не само рекламне сврхе?) „Гугл“ зна и које све апликације користите, колико често их и одакле користите и с ким преко њих улазите у интеракцију. Ово значи да „Гугл“ поседује и вашу преписку са горепоменутог „Фејсбука“, али и у које време идете на спавање или коју врсту порнографских филмова волите да гледате. Кад смо већ код тога, знају и шта гледате на „Јутјубу“, на основу чега може да се закључи да ли ћете ускоро постати родитељ, да ли сте конзервативац, или либерал, да ли сте Јеврејин, хришћанин, муслиман, да ли сте депресивни или анорексични… У досијеу од 5,5 гигабајта су и све фотографије које сте снимили, сви подаци из вашег календара, па чак и број корака које сте направили у току дана.

Према речима Дилана Карана, „они могу приступити и вашој камери и микрофону у било које време, списку ваших контаката (у шта смо се већ уверили), вашој електронској пошти, календару, историји позива, порукама које сте послали и примили, документима које сте скинули с интернета, играма које играте, чак и радио-станицама које слушате…

Овако богата колекција информација може се злоупотребити на милион различитих начина. Можете рећи да нисте криминалац или терориста и да немате шта да кријете, али овде се ради о нечему много озбиљнијем и већем од, рецимо, искрености пред органима безбедности. Овде се ради о томе што вас олигархија, држава и ко год то пожели, а може довољно да плати, могу познавати не само боље од ваше мајке, сестре, жене или деце него вас могу познавати боље него што и ви сами себе знате. У тој ситуацији ни о каквој слободи не можемо говорити, јер вам она може бити одузета у било ком тренутку из било ког разлога. Најгоре од свега је што смо се вековима уназад борили за то да имамо слободу, да не дозвољавамо владама или корпорацијама да нам улазе у приватан живот, да нам не постављају камере и микрофоне у домове и на радна места, да нас не прате, али смо им на крају то све сами омогућили, само да бисмо одржали корак с временом.           

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *