ДИРЕКТНИ ПРЕНОСИ И КРИЗА РТС-а

Како уређивачки потези РТС-а угрожавају идеју јавног медијског сервиса

Радио-телевизија Србије није видела јавни интерес и пропустила је да организује директне ТВ преносе неколико догађаја значајних за заједницу и државу Србију и препустила је тај простор комерцијалној телевизији Пинк. На овим ТВ преносима Пинк није само дизао своју гледаност већ и наглашено поставио питање: због чега РТС одустаје од своје друштвене улоге?

Посета руског шефа дипломатије Србији Сергеја Лаврова, поводом 180. годишњице дипломатских односа Србије и Русије, изузетан је догађај због чега су и неки медији осетили потребу да уложе посебан напор како би ту посету, у јавном интересу, представили на начин примерен њеном значењу.

Тако је Министарство спољних послова Русије на својој Фејсбук страници директно преносилo церемонију представљања мозаика на куполи Храма Светог Саве у Београду. Овај догађај преносила је и руска агенција РИА Новости. И телевизија Пинк је, опет у јавном интересу, директно преносила тај свечани чин, на коме су се јавности обратили руски министар спољних послова Сергеј Лавров, председник Србије Александар Вучић и Његова светост патријарх српски Иринеј.

Занемарена јавност

И поред великог националног и државног значаја годишњице руско-српских дипломатских односа, као и манифестација везаних за њу, Радио-телевизија Србије није преносила овај импресивни догађај из Храма Светог Саве.

Јавни медијски сервис Србије није видео јавни интерес за директан телевизијски пренос презентације крупног духовног и културног резултата иначе укупно богате сарадње Србије и Русије, у којој су учествовали највиши представници Руске Федерације, Републике Србије, Републике Српске, као и представници руске и српске цркве.

Радио-телевизија Србије је, нажалост, на тај начин остала доследна себи. Јавни медијски сервис Србије, наиме, није само овај пут занемарио јавни интерес и потребу за улагање ванредних напора како би и директним преносом пропратио догађаје изузетно значајне за државу и јавност.

Учинио је то РТС и недавно, упадљиво суздржаним односом према државничком потезу Александра Вучића, који је у тешким околностима отишао у Загреб и сусрео се са хрватским званичницима и Србима из Хрватске. Овај догађај обележен је и тиме што је био покривен директним телевизијским преносом, али не РТС-а него опет једне приватне телевизије, телевизије Пинк. Одлучујући се на овакав уређивачки корак, телевизија Пинк је у тренуцима директног преноса сусрета Александра Вучића са Србима из Хрватске забележила рекордну гледаност.

У време тог драматичног, вансеријског, несвакидашњег ТВ преноса сусрета државног врха Србије са хрватским званичницима, али и сусрета са муком и страховима Срба у тој земљи – РТС, медијски јавни сервис, овој јавности понудио је своју баналну програмску свакодневицу. Уредништво РТС-а проценило је да је то јавни интерес… Оно је јавности понудило уређивачку рутину уместо директног преноса нечега што је, захваљујући далекосежности политичких последица, носило и ауру политичког и медијског спектакла!

 

Политичка одлука

Одбијајући да директно преноси ове догађаје, РТС се одрекао своје кључне медијске предности, омогућавања гледаоцу да буде непосредни сведок историје. Тиме се РТС одрекао своје новинарске суштине. Таква одлука, дакле, никако није била професионална. Она је била неприхватљиво политичка. Што је најгоре, она је била супротна политици своје државе и, таква, симболизовала је крах етике српске новинарске професије.

 Гледалиште је због такве уређивачке одлуке брутално казнило РТС. Они од чијих пореза овај РТС живи, два дана су брутално игнорисали РТС и својим даљинским управљачима бирали директан пренос спектакуларног Вучићевог пробоја стварне слике Србије у регион и свет посредством ТВ Пинк. То бирање директног телевизијског преноса из Хрватске на комерцијалној телевизији, и одбацивање РТС-ове баналне рутине, било је својеврсни референдум о домаћој медијској сцени посредством даљинских управљача. На том референдуму је уређивачки концепт Пинка одбранио професију, а уређивачки концепт РТС-а је доживео тотални и незапамћени крах. РТС је, заправо, био посрамљен.

Све је то виђено и нешто раније, приликом посете Александра Вучића Србима на Косову и Метохији. И том приликом РТС се задржао у оквирима своје програмске шеме, као да се ништа битно не догађа, а његову улогу је, посежући за директним ТВ преносом догађаја значајног за државу и јавност, опет пригрлио Пинк. Због тога је Пинк током директног ТВ преноса, за који екипе РТС-а имају куд и камо веће техничке и кадровске капацитете, регистровао, такође, рекордну гледаност. Директан пренос тренутака председниковог разговора са очајним људима са Космета посматрало је 2.200.000 гледалаца. Вучићев разговор је публика гледала на Пинку, зато што се РТС одрекао интереса тих људи да гледају уживо сусрет свог председника у разговору са сународницима на Космету.

Али нису они једини који би после свега требало да осећају бреме срамоте.

Ту је и Влада. Шта то плаћа Влада у РТС-у када једна приватна, комерцијална ТВ станица преузима на себе улогу медијског јавног сервиса? Зашто новац из буџета иде медију који, удаљавајући се од интереса јавности на овако драстичан начин, показује да се, заправо, лажно представља када тврди да је медијски јавни сервис?

Алиодговорност би, пре свега, требало да осећа Управни одбор РТС-а. Ово тело више не сме да ћути. А ћутало је у околностима у којима је својевремено Програмски савет ове медијске куће дочекан „на нож“, када је на институционално коректан начин интервенисао у случајевима очигледно неприпремљене, и са неприхватљиво лошим политичким последицама вођене „ток-шоу“ емисије „Да, можда не“, или катастрофално реализоване пилот емисије – серије капиталног националног значаја – „Немањићи“.

 

Бујошевић и закон

Напади директора и главног и одговорног уредника РТС-а Драгана Бујошевића и његових уредника на Програмски савет РТС-а, што је било грубо изражено неприхватљиво настојање да се утиче на рад Програмског савета, били су, заправо, напади на закон и документе РТС-а! Јер и закон и документи РТС-а налажу управо онакво понашање какво је показао Програмски савет. Понашање уредничког тима и директора РТС-а било је напад и на сам Управни одбор РТС-а, који поставља чланове Програмског савета да раде оно што су и радили, али и напад на тела Скупштине Србије која су саставила листу кандидата са које је Управни одбор, ради заштите интереса јавности, поставио оне за које је сматрао да ће најбоље водити рачуна о квалитету програма ове медијске куће.

Поводом свих ових збивања, за које је мало рећи да су необична, јер представљају облик искакања директора Бујошевића и његових уредника из њихових законских оквира у медијском, дакле, посебно осетљивом простору, мора се рећи да је РТС данас у великој кризи руковођења и испуњавања своје основне обавезе. Та криза је данас очигледна из односа РТС-а према сопственој држави, због чега улогу јавног медијског сервиса преузима једна комерцијална телевизија. На кризу РТС-а указује и начин на који у јавност излазе сукоби уредничке и менаџментске екипе са институцијама, законом одређеним, да у сарадњи са новинарима и руководством куће саображавају њен уређивачки концепт са интересима публике у Србији – дакле, са јавним интересом.

Отворено речено: РТС је медиј у чијој уређивачкој политици централно место заузима опструкција државне политике Србије, што је позиција која угрожава и демократске процесе, али и саму заједницу. За тако нешто, по природи ствари, морају постојати одређене последице. Или у РТС-у, или у редовима оних који и законски и морално и политички морају да воде рачуна о јавном медијском сервису, па и о томе да његова уређивачка политика остане хармонизована са интересима укупне јавности, а не само делова јавности који имају резерви према државним пословима.

Све ово показује да овакав РТС, вођен од Драгана Бујошевића и његовог уређивачког тима, није у стању да остварује своју основну функцију – служење јавном интересу у Србији.

У таквим околностима, уколико настави са својим ћутањем и поводом последње уређивачке бламаже медијског јавног сервиса, Управни одбор РТС-а ће послати поруку јавности да фактички одустаје од својих законских обавеза вођења рачуна о томе у којој мери јавни медијски сервис служи јавном интересу. То ћутање би било довољан разлог за логичан закључак: да Управни одбор РТС-а само још формално није поднео оставку.      

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *