Да ли су Руси отровали енглеског шпијуна?

Спектакуларним покушајем убиства поново је распламсана обавештајна афера „Скрипаљ“, која по размерама превазилази шпијунски рат између Истока и Запада и прераста у глобални скандал

Рат шпијунима између Истока и Запада води се интензивно од завршетка Другог светског рата. Врхунски шпијуни падали су на обе стране, тако да је повремено организована њихова размена. Британски шпијун Сергеј Скрипаљ само је један од многих, ни по чему посебан. Уосталом, размењен је, са још тројицом америчких шпијуна, за десет руских.

ШПИЈУНСКА КАРИЈЕРА Шпијунска каријера овог официра, како процењује руска ФСБ и како је и сам признао, трајала је десетак година. Откривен је 2004, осуђен 2006, а размењен 2013, тако да је у руском затвору провео девет година иако је осуђен на 13. Размењен је у руско-америчкој размени шпијуна, што говори о тесној вези америчких и британских тајних служби. Након тога настанио се у Енглеској. Иако се ради о врхунском шпијуну британске МИ6, јер је Сергеј Скрипаљ био пуковник руске војнообавештајне службе који је након пензионисања једно време радио обавештајно и у Министарству иностраних послова, од његове активне шпијунске улоге прошло је 14 година, тако да по свему судећи он више није био у фокусу интересовања руских служби. Уосталом, у време распада Совјетског Савеза такви случајеви издаје били су толико бројни да није било рентабилно бавити се деценијама сваким појединачно.

[restrict]

ТРОВАЊЕ ХЕМИЈСКИМ АГЕНСОМ Заборављени обавештајни случај „Скрипаљ“ поново је привукао пажњу целог света због спектакуларног покушаја убиства. Некадашњи британски шпијун, а руски обавештајац Сергеј Скрипаљ отрован је непознатом хемијском супстанцом у тржном центру енглеског града Солсберија, где је живео након размене. Да ствар буде још интересантнија, с њим је отрована његова кћерка Јулија и обоје се налазе у критичном стању. Педантни Британци, иначе потпуно спремни на сва изненађења по основу могућих терористичких акција, предузели су све мере опреза, од затварања појединих локала до тима за деконтаминацију и заштитних одела. Па ипак, истом супстанцом отрован је и полицајац који је први пружио помоћ Скрипаљу и његовој кћерки. Британска саопштења, случајно или не, од почетка стварају конфузију јер је у први мах саопштено да су отрована два лица из екипе медицинског особља, а сутрадан да је отрован полицајац. Са неколико дана закашњења саопштено је да је у инциденту лакше отрована још 21 особа, да би дан након тога пермутовали бројке и рекли да је у питању 12.

Истрага је утврдила да је у питању нервни агенс, спомиње се сарин, а то није ништа друго него хемијско оружје намењено за масовно и неселективно убијање људи, а чија су производња и складиштење забрањени резолуцијом УН, али и другим међународним конвенцијама и протоколима. Ако би се утврдило да нека држава, институција или појединац стоје иза овог акта, могли би бити оптужени пред међународним судом за масовно тровање људи забрањеним хемијским оружјем и кршење међународног права. Ипак, далеко је извесније да ће све остати на нивоу темпиране сумње и оптужби.

Британци нису чекали резултате истраге него су одмах осумњичили Русе и њихову обавештајну службу. Оптужују и председника Русије Владимира Путина да је одобрио ове ликвидације и прете контрамерама. За своје оптужбе за сада немају баш никаквих доказа осим претпоставки које људи на Западу гутају као потпуну истину. Руси наравно поричу и нуде помоћ у истрази, али их, по обичају, нико на Западу не чује. Међутим, и површна неутрална анализа догађаја показује да тврдње Британаца немају јака упоришта и да Руси нису ни једини ни најсумњивији када је овај покушај убиства у питању.

ПИТАЊЕ РУСКЕ МОТИВАЦИЈЕ Зашто би Руси организовали акцију ликвидације Сергеја Скрипаља?

Шпијунажа унутар обавештајних или безбедносних служби посебно је осетљива и опасна за безбедност државе. Нема за тајну службу непријатније ситуације од оне када схвати да јој поверљиви подаци нису сигурни ни у најбезбеднијим сефовима, и када закључи да поверљиве информације цуре преко некога од најповерљивијих људи. Разјашњавање такве дилеме и проналажење „кртице“ постаје приоритет приоритета и све друго се одгађа ма колико било ургентно.

Унутрашњи шпијун не само да одаје најповерљивије податке него може својој служби да сервира врхунске дезинформације које му припрема супротна страна. То истовремено ствара лажну слику о његовим изузетним личним способностима и доприноси бржем напредовању у каријери, чиме се отвара приступ све важнијим информацијама. Разоткривање шпијуна у сопственим редовима једно време снажно омета или делимично паралише редовне послове. Тако је штета коју је Скрипаљ нанео Русији сигурно велика.

Сасвим је сигурно да је МИ6 плански кљукао „информацијама“ Сергеја Скрипаља и тако му подигао рејтинг и значај, јер иако је морао да из здравствених разлога напусти војнообавештајну службу, након пензионисања 1999. године, као драгоцен обавештајни стручњак одмах је ангажован у Министарству спољних послова које нема тако строге здравствене критеријуме. Тиме је добио прилику да, поред војне, Британцима одаје и цивилну обавештајну структуру. Док су га Руси ценили и третирали као врхунског и драгоценог оперативца, он је у ствари био врхунски шпијун МИ6. Наравно да су високопрофесионални Британци водили рачуна о заштити тако важног шпијуна, али неко је погрешио и Скрипаљ је пао.

Теоретски гледано, постоји више разлога да руске службе желе физичко уклањање Скрипаља. Освета би била најмање вероватан, али ипак присутан мотив јер је учинио нешто што се сматра највећим злом унутар службе – одавао је информације о руским обавештајцима у Европи и то за новац. Дакле, нису биле у питању само информације о неким техничким и организационим стварима, него о живим људима, о колегама чије је животе директно угрожавао. Можда је неко од оних које је проказао и физички страдао и то сигурно изазива гнев и жељу за осветом. Ипак, ту се размишља хладне главе, потискују се емоције и доносе се одлуке у интересу будућности, а не ради прошлости. Много вероватнији руски мотив била би јасна порука сваком потенцијалном издајнику да се издаја не исплати, и да је за њу унапред одређена смртна казна која ће бити извршена ма где био. То би имало смисла као превентива да не дође до неке нове масовне издаје.

Постоје и много приземнији руски мотиви да се Скрипаљ физички уклони, зато што може бити користан у будућем раду британских, па и америчких обавештајних и контраобавештајних служби. Он зна како обавештајне акције планирају и реализују његове бивше колеге, зна како размишљају, зна одређене шаблоне у раду и може и те како помоћи да се открију и разјасне неки конкретни случајеви који њему нису одраније познати. Може бити веома користан саветник не само у обавештајним насртајима на Русију него и контраобавештајним захватима МИ5. Међутим, то је уопштена теорија, пракса у конкретном случају је много другачија.

ЗАШТО НИСУ РУСИ? Иако се разлози да Руси ликвидирају Сергеја Скрипаља чине велики, контрааргументи су далеко јачи. За време Горбачова и Јељцина сличних издаја било је много и оне су у потпуности уништиле до тада моћни КГБ. Да су одлучили да се баве ликвидацијама издајника, само би то радили и никада се не би опоравили. Био би то огроман посао без велике сврхе јер зло које су им учинили издајници давно је учињено и не може се поправити њиховом ликвидацијом. Само захваљујући томе што је руски председник и сам био врхунски обавештајац и што врло добро зна шта је за тајне службе битно а шта није, Руси су успели тако брзо да се консолидују и постигну стари обавештајни и контраобавештајни реноме.

Начин на који је извршен покушај убиства Скрипаља снажно сугерише да то нису учинили Руси. Није то први случај тровања „непознатом супстанцом“, а није први ни у Енглеској. Још се није политички охладио случај Литвињенко, где су такође осумњичени Руси, и зашто би неко планирао нешто слично? Британци сличност третирају као некакав потпис руских агената, а то је у ствари најјачи доказ да то Руси нису учинили јер нису глупи. Александар Литвињенко био је потпуковник КГБ-а, који је учинио сличну издају а отрован је 2006. године радиоактивним чајем у коме је пронађен полонијум – бар су тако истражили Британци. Одмах су оптужили Русе иако за то није било доказа и протерали четворицу руских дипломата. Руси су узвратили истом мером и на томе се завршило. Зашто би сада Руси којима се још од 2006. спочитава да користе отровне супстанце, радиоактивне или не, за ликвидације у иностранству, применили сличну ствар на Скрипаљу и тако пружили доказ и у вези са Литвињенком?

Руси су имали сасвим довољно времена да потпуно раскринкају Скрипаља и да до детаља истраже шта је све издао и какве им је дезинформације подметнуо. Девет година било је више него довољно да га преврбују. Ако је Скрипаљ током истраге и суђења признао да га је 1995. заврбовала британска МИ6, значи да је одлучио да каже истину и буде кооперативан. Јасно да му је нешто обећано ако буде искрен и не отежава истрагу и суђење. Утврђивање пуне истине доприносило је бржем опоравку руске службе, тако да је нека врста нагодбе са Скрипаљом професионално добра идеја. Скрипаљ се у затвору хватао за сламку и по свему судећи пристао на договор. Тако његово пуштање у размену и те како може бити обавештајна комбинација руске ФСБ.

Шефови служби воле да узврате шамар који су добили јер им се тако чини мање болан. Иако је та могућност више него вероватна, о томе се медијски не спекулише ни на Истоку, ни на Западу. Ако је Скрипаљ преврбован, Руси наравно не желе да се то сазна, а Запад ако је то сазнао, крије да су их Руси у једном сегменту тако успешне акције надиграли.

Зато Руси изгледају потпуно растерећени, а Британци оптерећени и забринути. Скрипаљ није издао из идеолошких разлога него због новца, а такве је лако преокренути. Чак и да није тако, искусан контраобавештајац се никада не може ослободити сумње, а то још како оптерећује контраобавештајну службу МИ5. Нису Британци наивни па да не знају како се то ради, тако да је њихов мотив да физички уклоне Скрипаља сада много јачи од Руског. Ако могу његов случај поново да искористе против Руса, онда су они у овој маратонској обавештајној игри поново у предности. Британски медији Скрипаља зову „руски шпијун“ или „двоструки агент“, а тако га могу звати само ако је преврбован. Ако га зову „двоструки“, онда више нису сигурни да је само њихов па га тако и третирају, и у томе се крије јак разлог за његову ликвидацију.

ЖРТВА ХИБРИДНОГ РАТА? Колико год Британци без доказа сумњиче Русе, још више су и сами сумњиви, као и Американци који су увек спремни да им учине услугу. Такав какав јесте, под сумњом да је преврбован у руском затвору, Сергеј Скрипаљ би им био далеко кориснији мртав него жив, поготово ако се таквом акцијом компромитују Русија и њен председник Путин. Наравно да је одлуку о ликвидацији могао донети и неки западни моћник, а све остало је ствар плана и најбољег сценарија.

Британци вештим дозирањем података и медијским спекулацијама натурају закључак да су покушај убиства извршили Руси и да је одлуку о ликвидацији донео председник Путин. Све приказују као некакву руску освету јер такав мотив осуђује већина људи. Потенцирају да у овој прљавој акцији није поштеђена ни Скрипаљова кћерка, иако није ништа крива и нема никакве везе са шпијунажом. Да се није водило рачуна о безбедности невиних људи када је за место ликвидације одређен добро посећени тржни центар, па су многи случајни посетиоци отровани хемијским агенсом. Будући да се не штеде невини и непознати људи, овај покушај убиства прераста у класичан терористички акт, те се тако Руси сумњиче и за тероризам.

Чињеница да Јулија живи у Русији, да је дошла у посету оцу и да се баш тада догодило тровање, поново асоцира на везу с Русијом. Најновије саопштење каже да је она вероватно несвесно пренела нервни гас у поклону за оца који је купила у Москви. Обичне претпоставке се полако слажу у причу намењену западној популацији – да су Руси украли и „обрадили“ поклон и од њега направили оружје за масовно тровање где их није било брига колико ће невиних људи страдати, и да су баш хтели да страда Јулија јер су знали да ће она бити присутна код отварања поклона. При томе не кажу какав је поклон у питању и да ли је уопште погодан за тако нешто.

Онако успут, потенцира се да су у периоду од две године умрли Скрипаљова супруга, син и старији брат, а већ наредно саопштење каже да је то било у периоду од пет година. С обзиром на то да је Скрипаљова супруга страдала у авионској несрећи, испада да су Руси у циљу некакве освете срушили путнички авион не обазирући се на невине жртве…

Тако је створена клима у којој је за компромитацију Русије и Путина довољно да се права истина никада не сазна, а она је потпуно у рукама Британаца.

Време покушаја тровања се чини темпирано одмах након годишњег обраћања нацији председника Путина у коме приказује руске успехе и презентира нова моћна оружја. Тако се спектакуларно реактивирање случаја „Скрипаљ“ одлично уклопило у интересе Британаца, САД и НАТО-а да се пажња светске јавности скрене са руског успеха на руску компромитацију. Сувише тога се поклопило са интересима Запада а на штету Русије да би било случајно. Русима је сада најмање потребно убиство за које се унапред знало да ће привући светску пажњу. Развлачење афере опет је у интересу Запада. Ни Литвињенко није умро одмах него су дуго медијима кружиле његове болесничке слике на које би се свако сажалио и осудио тровача. И Скрипаљ је у болесничкој постељи, као и његова кћерка и цео свет са пажњом прати да ли ће преживети и да ли ће кривци бити откривени. Тешко је ту видети интерес Русије.               

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *