Почетна / Интервју / Адела Маргот – Суочавање међу писмима и Теслин аманет у језику

Адела Маргот – Суочавање међу писмима и Теслин аманет у језику

Да ли су словенски језици најближи вавилонском, и како је један Немац доказао да је „српска ћирилица од свих азбука на свету најлепша, најбоља, најједноставнија, најлакше се учи, најлакше се чита, најмање замара очи“

Институт за експерименталну фонетику и патологију говора „Ђорђе Костић“ окупља врхунске научне раднике из разних струка, негујући и развијајући холистички мултидимензионални и мултидисциплинарни приступ звуку, говору и језику свести и мишљењу, који је конципирао Ђорђе Костић, давне 1949. године, као оснивач и вишедеценијски директор Института. Овај светски познати лингвиста, фонетичар, надреалиста, сликар и поета окупио је око 300 сарадника, професора српског и старосрпског језика, у периоду од 1954. до. 1961. године, и под његовим руководством израђен је Корпус српског језика – једини ручно граматички обрађен корпус у свету који има више од 11 милиона речи и једини дијахрони језички корпус у свету, јер садржи узорковане текстове свега што је написано и записано на старом српском и савременом српском језику од 12. до 20. века. Ђорђе Костић је радио са сарадницима на КСЈ у циљу реализације пројеката аутоматског препознавања говора и машинског превођења, као и на изради анализатора и синтетизатора гласа и фонетске машине. За разлику од преовлађујућих западних трендова да се језик што више сведе на формалну логику како би се омогућила комуникација човека с машином, Костић у свом ставу и истраживањима инсистира на истраживању језичке природе, указујући да је неопходно ући у суштинске, дубинске сложености језичких појава, о чему пише у књизи „Оперативна граматика“.

„Чувар трезора“ Костићевог легата, његов најближи сарадник, обновитељ института и директор Института академик проф. др Мирјана Совиљ, препознала је у раду Аделе Маргот (1947., Темерин), „Печатове“ саговорнице, ону нит која се уклапа у Костићеву визију језика и подржала методолошки приступ у изучавању језика кроз „НПНЛ програм Адела Маргот“. Специјално развијеним алгоритмима кодирања речи и реченица, као и „провлачењем“ једне речи кроз различите језике, овај информационо-технолошки систем је у свом теоретском и компјутерском програму објединио знање – не само из различитих научних дисциплина (лингвистике, психолингвистике, неуролингвистике, епистемологије, фонетике…) већ и древних знања из геометрије, кабале, казодаме, котодаме…  

Адела Маргот је изашла у сусрет предлогу да (уз неопходну поједностављеност) за наше читаоце изнесе своја занимљива и значајна вишедеценијска сазнања, која иначе континуирано наставља да развија.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!