Почетна / Колумне / Зона сумрака / Квислинзи

Зона сумрака / Квислинзи

Није ово текст о томе је ли Милан Недић херој, или издајник. Није ово текст ни о томе треба ли га рехабилитовати, или не. Ово је текст о томе како су управо они који га оптужују да је био фашиста – фашисти, да је био квислинг и колаборациониста – колаборационисти

Домаћа штампа пронемачког опредељења пуна је ових дана „згражавајућих“ фотографија са скупа који је у знак почасти Милану Недићу у Београду организовало неколико екстремно десних група. Згражавајуће је, заиста, да српске патриоте које су се окупиле да бране лик и дело Милана Недића (о којем овом приликом не желимо да судимо) дигну руку у нацистички поздрав. Следбеници Недића и Димитрија Љотића би требало да знају да то никада није био њихов поздрав, да никада ниједан „српски квислинг“, ниједан члан Српског добровољачког корпуса, Збора, Недићеве Жандармерије (за разлику од буквално свих осталих њихових европских „пандана“) није дигао руку у нацистички поздрав уз узвик „Хајл Хитлер“. Њихов поздрав била су три спојена прста. Јасно је, они који се представљају као „недићевци“ и „љотићевци“ не знају довољно, ако ишта и знају о њима. Ни они, међутим, неће бити тема овог текста. Групица незналица које се декларишу као фашисти су исувише „лака мета“, они су отворени, код њих нема мимикрије. О њима и наводној „свеукупној фашизацији“ Србије се и више него довољно извештава у нашим, углавном прозападно оријентисаним медијима, па то и није неки изазов.

Нама су занимљивији припадници „људскоправашког клера“ који се фашистичким методама боре против „клерофашиста“ у шта се убрајају сви њихови политички неистомишљеници. „Нема слободе за непријатеље слободе. (…) Слобода да екстремна десница има право да искаже своје мишљење је прелазак границе“ слободе, ускликну с пуно љубави за свог ближњег недавно активисткиња за људска права Марија Срдић. Не, не ради се овде о аутодеструкцији (макар не директној) јер Срдићева, или Срдићка (да се не увреди и ово не схвати као напад на њу и њену женскост) не би слободе лишила себе јер би другоме да ускраћује слободу. Она би слободе лишила оне који не мисле као она и не уклапају се у њен светоназор, у догму људских права коју промовише свештенство либерализма.

Исто тако, непријатељи наше слободе нису толико они који отворено кажу да су вуци и тоталитарци, него они који у јагњећој кожи слободу желе да нам одузму заклињући се да нашу слободу управо бране. Више од нацистичког поздрава на скупу у славу Милана Недића за „запрепашћивање“ је твит удружења Не да(ви)мо Београд. „Полиција штити младе фашисте чије су бабе и деде били у партизанима!“, изненађени су они. Ови борци за слободу и људска права скандализовани су због тога што полиција некога штити, па макар то били и „фашисти“! Запрепашћујуће је пре свега што полиција „фашисте“ мора да штити. Од кога то? Од пацифиста из редова паткара, ЛДП-а и ДС-а? Зар они нису против насиља? Зар, у складу с тим како они виде свет и себе, не би требало да буде баш супротно, да они буду угрожени и да полиција штити њих? Друго је питање шта је то полиција требало да уради? Да пусти „антифашистичку“ руљу да их демократски линчује? Да ли су ови „пријатељи слободе“ за преваспитавање ове „партизанске унучади“ по голооточком рецепту?

У свему овоме посебно је комично то што кандидати и кандидаткиње ЛДП-а за београдске изборе „фашистима“ поручују да у Београду нема места за квислинге. Је л’ кандидати и кандидаткиње планирају да се после избора иселе некуд? Па они би, кад би могли, били већи квислинзи од Недића и то хиљаду пута. Подсетимо их да је Милан Недић (какав год он био) у време своје власти, када је умањена и окупирана Србија била притиснута најужаснијим могућим проблемима и неописивим притисцима, окружена крволочним непријатељима, одбио захтев Берлина да се и српска застава завијори на Источном фронту на страни „европског рата“ против „источних хорди“. Тај квислинг је одбио да пошаље и тројицу Срба да се макар симболично укључе у поход цивилизоване Европе и рекао да му такву одлуку не би опростило потомство и да, док је он жив и у власти, на браћу Русе неће пуцати ниједан Србин. ЛДП се данас залаже за супротно – да Србија буде чланица НАТО-а, да се, за почетак, Русији уведу санкције, а да се, на крају, српска застава завијори на новом источном фронту и да Срби пуцају у браћу Русе. За кандидата ЛДП-а Наима Леа Беширија неки би, можда, рекли да није квислинг, али ови остали јесу. Гори квислинзи од Недића и гори фашисти од ових незналица што су салутирале Хитлеру.     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *