Почетна / Регион / Висока цена одбране границе

Висока цена одбране границе

У марту престаје одлука о кризном стању у Мађарској због масовног доласка избеглица

У свом редовном двочасовном обраћању нацији, премијер Мађарске Виктор Орбан 19. јануара аргументовано је поновио разлоге због којих је његова влада недељу дана раније од Брисела поново затражила да плати половину суме од 900 милиона евра за одбрану копненог дела ЕУ од миграната. „Ако је солидарност на коју се позива Брисел двосмерна, зашто у замену за такозване обавезне мигрантске квоте који је чланицама сам наметнуо, Мађарској солидарно није платио 450 милиона евра и олакшао јој големи финансијски терет у заштити њених граница од најезде миграната, јер су то спољне копнене границе и Уније и Шенгена?“, запитао се Виктор Орбан истичући ефекте одлуке своје владе да жичане ограде постави дуж целе јужне границе према Србији (175 километара) и на две трећине југозападне међе према Хрватској и половини источне према Румунији…

 

ЦЕНА ЗАШТИТЕ Као доказ да је био у праву, презентовао је податке Државног завода за статистику. У Мађарску је 2015. године ушло 177.135 избеглица, годину дана касније 29.432 особе, док је та бројка у првој половини 2017. године износила свега 1.979 лица.
У пословима око миграната и комплексне заштите државне границе према троје комшија учествовало је чак 19 државних органа Мађарске.
Прва препрека, „бодљикава жица“ на јужној граници са Србијом коштала је више од два милиона евра, док је прва метална ограда (са сијалицама које су је ноћу осветљавале, сензорима и алармима) била десет пута скупља, а трећа, тзв. Паметна ограда (трослојна са струјом и дроновима) скоро 44 милиона евра. У цену антимигрантске „барикаде“ дуж комплетне јужне линије од више од 100 милиона евра ушла је и ограда иза тзв. Маневарског пута, а ту још треба урачунати и трошкове које је код градње имала Команда центра казнено-поправних установа (затвореници су у радионицама израђивали делове за ограде и касније их монтирали, правили и проширивали транзитне зоне, уводили у њих канализацију и струју, правили туцаник на којима су положени контејнери за припаднике војске и полиције који су обезбеђивали државну границу Мађарске дуж све три линије…), те Управа полиције на државном нивоу за физичко обезбеђење Прве ограде, постављање електронског система надзора, прикључење на водове за снабдевање струјом, проширење и одржавање транзитних зона за мигранте код Томпе и Реске…). Додатно је из буџета мађарске војске утрошено још више од 40 милиона евра, највише за додатна проширења и већу функционалност транзитних зона не само за избеглице већ и за лица која је Мађарска реадмисијом враћала Србији, Македонији и Албанији, а која су због нелегалног боравка депортована из држава Западне Европе…

ТРОШКОВИ КАМПАЊЕ Кажимо на крају и да је сам кабинет премијера Виктора Орбана у вези са мигрантском кризом највећи део својих трошкова у посматраних 30 месеци имао на два поља – комуникацијама и пропаганди. Потрошио је четири и по милиона евра. Између осталог и на две велике владине кампање – „Зауставимо Брисел“ и „Стоп Сорошевом закону“.
У Мађарској је још увек на снази ванредно стање коју је Орбанова влада (због масовног доласка блискоисточних и афричких избеглица у ту државу) увела у септембру 2015. године. Рок за дефинитивни престанак његовог важења (иако су услови то одавно дозволили, одлуку о укидању кризне ситуације у земљи владајући Фидес чак три пута је пролонгирао) – истиче у марту ове године.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *