Вашингтонски синдром

Имиџ Америке бледи и Русија се појављује као алтернатива, због чега је настала идеја да се Владимир Путин оптужи за „хаковање“, а медији који критикују САД прогласе за руске агенте и плаћенике

Све дужи списак – никад доказаних – оптужби против Русије за хакерске нападе широм света прошле недеље допуњен је још једном. Овог пута реч је о најави „хаковања“, а куриозитет је у томе што сада руска страна превентивно упозорава да ће бити оптужена! Како истиче руско Министарство иностраних послова, ускоро се очекује „у ангажованим западним медијима појава псеудоистраживања без доказа о ’руском трагу’ у хакерским нападима на информационе ресурсе повезане са олимпијским играма у Пјонгчангу“. „Покренути информативни рат против Русије наставља да узима маха. Низу држава већ је прешло у навику да све своје унутрашњополитичке проблеме приписује имагинарном мешању Русије. Никаквих доказа, разуме се, ни овог пута неће бити. У овој антируској кампањи могу да учествују не само ангажовани медији ’Вашингтон пост’ и ’Базфид’ већ и компаније које су одавно повезане са ЦИА и Националном безбедносном агенцијом (НСА), као што су ’Третконект’, ’ТрендМикро’, ’Есет’ и друге. Сумњамо да се на овај начин припрема још једна провокација“, наводи се у саопштењу МИП РФ.

 

МЕДИЈСКИ ОБРАЧУН СУПЕРСИЛА Москва одбацује све оптужбе за подривање међународне информационе безбедности и сматра их апсурдним, наводи руски МИП. Како се истиче, управо Русија дуже од 20 година иступа са низом конкретних идеја за јачање међународне информационе безбедности. „Прво, то је иницијатива за израду глобалних правила игре и принципа одговорног понашања држава којима би се регулисала питања о томе шта је допуштено радити у информационом простору, а шта није. Друго, то је идеја усвајања универзалног међународноправног документа који би могао да искорени проблем сајберкриминала. Реч је о руском пројекту конвенције УН за спречавање информационог криминала. Парадоксално, овај предлог одбијају да подрже баш наши западни партнери, који не само да трпе огромне губитке од сајберкриминала већ за то оптужују Русију“, истиче се у саопштењу руског МИП-а, објављеном прошле недеље. Како се подвлачи, „имагинарну руску претњу истичу управо оне земље које увећавају свој војни сајберпотенцијал и баве се незаконитим праћењем и кршењем људских права“.

Овим је обухваћена суштина проблема који се појављује у последњих неколико година. Имиџ САД у свету бледи и Вашингтон у очима јавности бројних земаља све више делује као негативац, док се Русија на челу са Владимиром Путином профилише као алтернатива Америци. То доводи до све већих потешкоћа за америчку спољну политику да остварује глобалне интересе без употребе силе, користећи само такозвану меку моћ. Америка више није у светском јавном мњењу општеприхваћени глобални лидер, који треба следити. За овакву промену расположења у свету првенствено је заслужна сама америчка политика, која је последњих деценија извела неколико оружаних акција и мешања у унутрашње ствари суверених држава, без одобрења Савета безбедности УН, што је довело до повећања несигурности и осећања угрожености у многим деловима планете.

У исто време, Русија и Кина предузеле су велике напоре да овакву представу о Америци пренесу што ширем аудиторијуму. То је медијски обрачун суперсила и Вашингтон је тек недавно схватио да губи овај рат. Ипак, то не значи по аутоматизму да Москва и Пекинг производе „лажне вести“ којима обмањују светску јавност. Напросто, њима је надохват руке гомила аутентичног материјала који у претходним деценијама није имао ко да новинарски обради и представи конзументима информација, пре свега на Западу. Сада, уз помоћ интернета и моћних медија на које утичу Кина и Русија, могуће је информационо деловати у Европи и САД. То западним центрима моћи изузетно смета.

Тако се и појавила идеја да се Русија и Кина оптуже за „хаковање“ свега и свачега, а сви медијски извештаји у којима се критикује Вашингтон прогласе за „непријатељску делатност“, а новинари за „руске плаћенике“. Отишло се корак даље, па велике америчке интернет компаније филтрирају информације и вести које се не уклапају у званичну доктрину Вашингтона, проглашавајући их за „лажне вести“ (фејкњуз) и уклањајући их са својих сервера. За овај посао ангажовано је врло много људи и то кошта милијарде долара, али се не штеди. Како уверавају „заштитници“ слободе говора и јавне речи, њихов једини циљ је да грађани могу мирно да спавају, без опасности да ће их „руски хакери“ дезинформисати, и кажу да неће жалити свој новац у овој племенитој мисији.

„ПРОСВЕТИТЕЉСКИ РАД СА БИРАЧИМА“ У овако постављеној пропагандној матрици, коју опслужује армија западних чиновника, сав информативни садржај који производе Русија и Кина све теже се пробија до корисника, што и јесте основни циљ целе замисли. Интернет компаније САД бришу или маргинализују критичке информације, док се истовремено на све могуће начине афирмише и промовише критика Русије и Путина. Као опште место појављује се идеја да су у данашњем свету сви исти (кад су већ Американци дефинитивно остали без ореола добрих момака) и да Русија не заслужује улогу предводника алтернативе актуелном светском поретку – јер је и сама много грешна. Агресивна, напада комшије, отима територије, гуши опозицију, сузбија људска права и слободе, брани диктаторске режиме широм света, и много тога још. Другим речима: Америка је можда зло, али је Русија веће!

Није прошло много и овај механизам је прорадио у свим државама под контролом САД. Један од последњих случајева је малена Молдавија, чији је парламент пре неколико дана усвојио декларацију којом оптужује Русију за „мешање у информациону безбедност Молдавије“. То је покушај „законског“ образложења за укидање емитовања руских телевизијских канала, што је учињено крајем прошле године. Ово је посебно важно у Молдавији, чије становништво разуме и користи руски језик подједнако као и молдавски. Руска Државна дума је усвојила декларацију којом осуђује „дискриминацију руских медија у Молдавији“, а многи ће се сетити да је забрану емитовања руских телевизија учинила и нова власт у Кијеву после државног преврата 2014. године. Прозападна већина у молдавском парламенту „изражава забринутост у вези са појачавањем напада на информациону безбедност наше земље од стране Руске Федерације“. Истовремено док забрањују и цензуришу руске медије, молдавски парламентарци се „залажу за конструктивни дијалог, јачање и развој партнерства с Русијом“.

Само неколико дана раније, и Јанис Мајзитис, шеф Бироа за заштиту Устава, односно тајне службе Летоније, најавио је да ће Русија „покушати да утиче на изборе за Сејм“, то јест на гласање за парламент – 6. октобра ове године! Први летонски обавештајац тако је упозорио грађане да не верују свему што читају и слушају, јер из тога може да стоји Кремљ. И више од тога, Мајзитис  је најавио да ће, ради борбе против „руских агената утицаја“, држава појачати „просветитељски рад са бирачима“! Врло поучно за демократску Европу: тајна служба ће грађанима објашњавати које су вести лажне и не треба им веровати, а које су исправне и пожељне за читање.

Слично се догодило и у јануару, приликом избора председника Чешке, када је другопласирани Јиржи Драгош изјавио да „руске специјалне службе показују интересовање да Милош Земан освоји други председнички мандат“. У децембру прошле године и британски парламентарци оптужили су Русију за мешање у политичке процесе. Месец дана раније премијерка Тереза Меј окривила је Москву за „мешање у изборе и хакерске нападе на данско министарство одбране и Бундестаг“. Како је објаснила, Русија жели да „користи информације као оружје“, односно употребљава „државне медије да шири лажне информације и фотографије обрађене у фотошопу, како би посејала раздор на Западу и подривала његове институције“. Наравно, не треба заборавити ни чувене оптужбе да су Руси хаковали изборни штаб Хилари Клинтон, због чега је, наводно, победио Доналд Трамп. Од ових написа је и кренула лавина против „руских хакера“.

МЕДИЦИНСКО-ПОЛИТИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА Након што се грудва закотрљала, прихватили су је и медији у Немачкој, Данској, Шпанији, Холандији, Норвешкој, па чак и у Јужној Африци. Власти ових земаља углавном су касније демантовале вести о руском мешању, или су признале да немају доказа за такве тврдње, али талас антируске кампање је преплавио свет. Москва је више пута порицала да се мешала на било који начин у послове других држава. Својевремено је Владимир Путин у интервјуу америчким медијима рекао да су „иза покушаја мешања у изборе у САД могли да стоје амерички хакери, који покушавају да пребаце кривицу на друге“. Поплаву оваквих оптужби је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров окарактерисао кратко, са две речи – вашингтонски синдром – којима повезује политичку и медицинску терминологију.           

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *