Учитавање могућег смисла – ХАШКА ЛЕКЦИЈА

На списку оптужених налазили су се, углавном, Срби. Не само починиоци одређених злодела него читава наша новија историја, устанци против завојевача, атентати на окупаторске главешине, ослободилачки ратови, све до романа Иве Андрића и песама Васка Попе: излази да је само наше постојање заједнички злочиначки подухват. Преширок захват, превазилази снагу анонимних који су одједном избили на осветљену сцену

Заврши се, коначно, и та мрачна лакрдија у Шевенингену… Редитељ не изиђе да се поклони публици, из бојазни да га, уместо аплаузом, не обаспу звиждуцима. Комад је, као и многа слична уметничка остварења, био субвенционисан, а мецена се држао дискретно, није му било до истицања своје дарежљивости. Механизам правде је гломазан и компликован, ваља га одржавати и подмазивати. На западном Балкану се, одједном, појавило пет-шест нових језика, што је изискивало вишесмерно и унакрсно превођење. А тек плате судија, тужилаца, писара, сведока оптужбе, затворских стражара…

На списку оптужених налазили су се, углавном, Срби. Не само починиоци одређених злодела него читава наша новија историја, устанци против завојевача, атентати на окупаторске главешине, ослободилачки ратови, све до романа Иве Андрића и песама Васка Попе: излази да је само наше постојање заједнички злочиначки подухват. Преширок захват, превазилази снагу анонимних професорчића који су, из мрака своје неважности, одједном избили на осветљену сцену. Идеја колективне одговорности морала је с временом бити напуштена, али је до краја лебдела у ваздуху.

У Шевенингену су претежно тамновали многи наши сународници. Зашто само они? Због урођене дрскости и непослушности нашег рода, због непоштовања старијег и јачег. Господари света одлуче да Југославију пусте низ воду: ми се, једини, успротивимо. Реше да се има градити унитарна БиХ, ми опет по своме, нећемо. Смисле да нам се одузме Космет, ми не пристајемо. Крену да нас бомбардују, пружимо отпор. Интервенција НАТО-а требало је да потраје два и по дана, одужила се на два и по месеца. Жалосни Жак Ширак нас је, у више махова, кумио и преклињао да се уразумимо: бадава. Е, ту је дара превазишла меру. Тако нам је приређена суданија, као наставак ратних дејстава другим средствима, у име освештаних вредности западне хемисфере. У грађанском рату на рушевинама Југославије, рату који је Запад морално подстицао и материјално помагао, било је многих злочина. Посебно важна су била злочинства наших саплеменика. Цивили убијени у Грделичкој клисури уврштени су у ред колатералних штета. Запад је своја злодела чинио случајно, а ми намерно. Он је могао да нам приреди судски процес, ми њему нисмо.

Грађански рат је, по себи, злочин првог реда… Отвара могућност крвожедним психопатама да се размахну и легализују с муком обуздаване склоности. Таквих има у сваком народу, па и у нашем. Кад се једном поведе коло, нема краја намиривању рачуна. Поштовање „добрих“ ратних обичаја условљено је свакојаким конкретним околностима. Витешко држање умрло је са двобојима, ако га је и онда било. Злодела нападача, и злодела нападнутих, помешана су у потоцима проливене крви. Кривце, евентуално, треба тражити међу вођама који нису учинили све што је могућно да се рат избегне. Леп допринос су дали и светски лешинари са својим геостратешким рачунима. Покренувши парницу против наших, стварних или набеђених ратних злочинаца, тужилац је себе изузео из сукоба, уздигао се на статус недужног и пренераженог посматрача. Суд је изјавио да је НАТО бомбардовање путничког воза изван његове надлежности. Па неће, ваљда, доводити  у питање исправност својих оснивача, покровитеља и финансијера, усрећитеља Ирака, Авганистана, Либије и Сирије! Реда мора да буде, а зна се ко је, овде доле, за њ задужен, ко је себи доделио звање чувара пожељног светског поретка и планетарног жандара. Пун себе, арогантан, безгрешан и непогрешив, дрзак, незналица из презира према знању и истини, дволичан, огрезао у лажљивост, основао је Суд према свом моралном профилу и духовном обличју, начинивши, тако, карикатурални аутопортрет једне посрнуле, обезбожене цивилизације. Представљена је у живим сликама тзв. Међународна заједница и њено европско језгро; наговештено нам је да у тој, љубљеној и сањаној „Европи“, нећемо, никада, бити равноправни, што, пијани од илузија, неки међу нама одбијају да увиде. Као да ће се нарав силника и силеџија, са нашим уласком у изабрано друштво, променити, као да се са њима може изградити однос заснован на међусобном поштовању. Ономе ко то заборавља Хаг је очитао корисну лекцију.

Хашки трибунал је био и остао офуцани политички суд. Искусили су га Сократ, Исус Христос, Јованка Орлеанка, маршал Тухачевски, генерал Михаиловић. Његова пристрасност изазвала је, код нашег света, рефлекс солидарисања са сопственим ратним преступницима. Уместо помирења, суд је пробудио непомирљиво гађење према светској гнусоби и бешчашћу. Према мишљењу нашег Патријарха, судом је управљао Сатана, господар многих земаљских послова, извор злобе и пакости, професор подлости и цинизма.

Тако изгледа свет у коме живимо, и Међународна заједница у којој нам је додељена улога грађана четвртог реда. И то не од јуче… На коју год се страну окренемо, слика је иста.

Изузетак, бар засад, представља стање у држави Бутан. Та невелика краљевина лежи на јужним падинама Хималаја, нема излаз на море и простире се на површини нешто већој од половине Србије. Има око два милиона житеља, независна је од 1971. Рељеф: високе планине раздвојене дубодолинама. Престоница Тимбу, језик тибетански (џонгхан). Деведесет одсто становништва живи на селу. Гаје пиринач, просо, јечам и кромпир. Производе лак и восак. Жене не учествују у политичком животу, али је зато право наслеђивања дато најстаријој ћерци. Пушење забрањено, рачуна се да један одсто грађана, потајно, упражњава тај порок. Туристи који желе да посете хималајску краљевину дужни су да уплате 250 долара на име дневних трошкова. Тај износ обезбеђује смештај у луксузном хотелу, три оброка, превоз, шофера и водича. Четвртина од тог новца иде у буџет образовних и здравствених установа.

Државом управља 37-годишњи краљ Џигме Кезар Вангчук. (Он, једини у земљи има презиме.) Познат је по скромности и народској једноставности. Лист Courrier International од 11. јануара 2018. јавља да се Његово величанство дало фотографисати како у једној ђачкој кухињи помаже куварицама љуштећи црни лук. И Краљица се истиче у добротворним акцијама.

Државна идеологија почива на идеји о благостању грађана. Уместо бруто националног дохотка (БНД), уведено је мерило бруто националне среће (БНС). Тај се стандард остварује бригом о очувању природне средине, и успесима у неговању народног памћења. Бутанци су последњи на Земљи припустили на своје тло Телевизију и Интернет. То им је, изгледа, помогло да се озбиљније посвете одржању врсте. Тридесет одсто житеља је млађе од 14 година.

Лепо, да лепше не може бити, само, питање је докле ће издржати. Сатана је, и на том простору између Кине и Индије, посејао отровно семе, и сад чека, да ижђика коров. Две трећине грађана Бутана је непалског порекла. Непалци упражњавају хиндуистичку веру, а Бутанци су будисти тантристичког смера. Колико сам успео да се обавестим по енциклопедијама, реч тантра, на санскрту, означава основу ткања или, суштинску подлогу неког учења. Тантристички будизам се појавио као реакција на секташку искључивост браманизма који је елитна струја хиндуизма. Односи између две верске групе нису складни. На грађане непалског порекла гледа се с неповерењем. Сукоб тиња, уз могућност да се једног дана распламса. И онда ће доћи хуманитарна катастрофа, а за њом хуманитарна интервенција Међународне заједнице, па, можда, и њен правдољубиви Трибунал.

Мањ ако им древна азијска божанства, једнима и другима, не улију памет у главу.       

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *