Трамп о стању нације

Амерички председник Доналд Трамп одржао је, 30. јануара, говор о „стању нације“ (State of Union Adress) пред америчким Конгресом. Трамп је посебно истакао да „никада није било боље време да се почне са остварењем америчког сна“

У прилично опсежном излагању (транскрипт говора обухвата више од 5.500 речи) испуњеном високопарним фразама о уверености у снагу америчке нације и посвећености америчким вредностима Трамп је ипак успешно скицирао кључне теме и трендове из своје прве председничке године (сумарни поглед на Трампову прву годину можете прочитати у прошлом броју „Печата“) као и наде и очекивања за наредни период.

[restrict]

Саопштавање „стања нације“ пред Конгресом представља уставну обавезу америчких председника која проистиче из прве клаузуле, треће секције другог члана Устава САД.

Изворно председници су се лично обраћали Конгресу. Овај обичај прекинуо је председник Томас Џеферсон пошто га је ова пракса сувише подсећала на „беседу са трона“ британских монарха. Он је своје излагање о стању нације слао Конгресу писмено да би га прочитао неки од секретара. Џеферсона су, можда и не знајући за његове разлоге, следили и други амерички председници, све до Вудра Вилсона који се вратио првобитном начину и што се одржало до сада.

ЕКОНОМИЈА У ПРВОМ ПЛАНУ Према доступним подацима Трампово излагање је пратило 45,6 милиона гледалаца преко телевизије а компјутерски алгоритми су регистровали да је поводом њега настао 21 милион интеракција на друштвеним мрежама.

Занимљиво је да су неки коментатори, супротстављених политичких позиција, забележили да је обраћање било уобичајено дуго и уобичајено досадно – тако пишу Дејвид Грејем за Атлантик мантли (умерени, али ипак антитрамповски часопис) и Јона Голдберг за конзервативни Нешенел ривју.

Либерални критичари истичу – што није тачно – да се тежиште говора односило на имиграцију. Двадесет посебно важних минута било је концентрисано на – економију. Значајан део тог обраћања односио се на пореске законе усвојене у децембру прошле године које је Трамп означио као „највећу пореску реформу у америчкој историји“.

Економски показатељи на које је указао а који су обележили претходну годину заиста одузимај дах – 2,4 милиона новостворених радних места (од тога 200.000 у производним занимањима), најнижа стопа незапослености у последњих четрдесе тпет година (посебно је истакао повољна кретања код афроамеричке и хиспаноамеричке популације), високо самопоуздање код малих предузетника… Трамп је додао да је „Епл“ објавио своје планове да инвестира 350 милијарди долара у САД, док је „Ексон мобајл“ обзнанио инвестиционе планове вредне 50 милијарди долара.

У сфери економије Трампа тиште слабе инфраструктурне инвестиције. На тај проблем указује и америчка пословна заједница чије ставове медијски артикулише Ендру Браун у Волстрит џорналу – према његовим речима, док Америка производи слогане „Кина гради мостове и аутопутеве“. Трамп очекује да ће успети да испослује пакет за инфраструктурна улагања вредан хиљаду милијарди долара. Реч је о веома сложеном проблему и потребан је наглашени оптимизам – који Трампу не мањка – да би се веровало како ће успети да разреши ситуацију у овој сфери током свог првог мандата. Расел Берман је у Атлантику помало цинично указао да ова мера, попут оне о „праведнијој трговини“, звучи познато зато што и јесте позната: Трамп ју је готово дословце поновио из свог првог обраћања Конгресу од пре једанаест месеци.

Међутим, без обзира на неке проблеме мора се признати да Трампов оптимизам и поуздање изражено речима да „никада није било боље време да се почне са остварењем америчког сна“ у светлу споменутих економских показатеља нису неутемељени.

ОБУЗДАВАЊЕ ИМИГРАЦИЈЕ Када је посреди имиграција, Трамп је предложио четири мере које се односе на ова питања: програм легализације који би обухватио 1,8 милиона илегалних досељеника који су у САД доведени као деца (у америчким медијима они се означавају речју dreamers – сањалице); изградњу зида на јужној америчкој граници према Мексику; укидање лутрије за додељивање усељеничких виза насумично, без обзира на вештине, личне карактеристике и способности да се допринесе америчком друштву; ограничавање „везаног“ усељавања на нуклеарне породице. Према досадашњим прописима теоријски је на овај начин један усељеник могао да доведе бројне чланове своје породице.

Према Трамповим речима имиграционо законодавство убрзо долази на дневни ред – „Током наредних неколико недеља, Представнички дом и Сенат гласаће о имиграционом реформском пакету“, рекао је. По свој прилици Бела кућа види ову тему као најбољу прилику за законодавну победу пре међуизбора за Конгрес.

Није необично да председник понавља своје речи из ранијих обраћања Конгресу. Велике законодавне захвате није лако извести у доба дубоке поларизације која је захватила амерички политички живот. Слична ситуација је била и са најавама претходног председника Барака Обаме о подизању минималних надница, промени имиграционих закона и инфраструктурним инвестицијама. Трамп има још увек неискоришћену предност – републиканци чине већину у оба дома америчког конгреса. Међутим, као што се најизразитије видело код неусвајања „Трампкера“ прошле године, идејна лутања ове странке онемогућавају заступање јасне и јединствене линије. Са тако слуђеном странком председнику није лако да ради.

 Трамп је за годину дана прешао дуг пут ка „политичкој нормализацији“ или „политичком обуздавању“ – зависно од тога са којих се вредносних позиција посматра овај пут. Говор о „стању нације“ стога представља значајну карику тог процеса и заслужује да се уврсти у најважније јавне наступе Доналда Трампа.     

[/restrict]