Почетна / Друштво / Шта хоће Хрватска?

Шта хоће Хрватска?

Пред сваки међудржавни сусрет између Србије и Хрватске учини се да има некакве наде за поправљање односа, а испостави се да за то нема никакве шансе. Странпутица српско-хрватских међудржавних односа везана је за будућност бар колико за прошлост

Хрватска позива на дијалог само да би Србији диктирала услове, без преузимања било каквих обавеза. Такав став је гаранција да нормализације односа неће бити, што, изгледа, Хрватској и одговара.

ХРВАТСКИ ДИКТАТ СРБИЈИ Ништа није тако нестабилно и променљиво као хрватска политика према Србији. Прави разлози политичког колебања добро су скривени и није их лако дешифровати. Таман када помислите да су односи крајње заоштрени до копања ровова, са хрватске стране уследи угодно изненађење и смиривање тензија, и таман када помислите да ствари крећу у најбољем правцу нормализације, редовно уследи какав неугодан гест, непријатан као шамар из чиста мира. Суштина је у томе што нису у питању само дневна политика и ситни политички поени хрватских политичара, него и политичка стратегија која је и политичка, али и основа за војну. Дневнополитички интереси се само боље виде па се погрешно закључује како је на њима све засновано.

Српско-хрватске међудржавне односе у потпуности диктира Хрватска. Понашање Србије изнуђено је превртљивом политиком Хрватске, која осцилира као графички приказ амплитуде земљотреса. Када амплитуда крене према горе, радосно прихватамо дијалог и све предлоге у циљу нормализације односа, или се збуњени дрскостима и безобразлуком бранимо када та амплитуда неочекивано и без видљивих разлога крене надоле. Када наступи позитиван период хрватске политика према Србији, спремите се за непријатна изненађења, а када помислите да све иде у правцу ескалације, спремите се за пријатно изненађење. Као да нека невидљива политичка моћ не дозвољава да се међудржавни односи поправе, али ни да ескалирају у отворени сукоб, него је циљ очување замрзнутог конфликта на пројектованом нивоу.

Ако се све то има у виду, позив хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић председнику Србије Александру Вучићу да посети Загреб уследио је у сасвим логичном тренутку, након оштре протестне ноте хрватског Министарства вањских и европских послова поводом изложбе у седишту УН о страдањима Срба, Јевреја и Рома у усташком логору Јасеновац. Овога пута позив српском председнику више је изненадио и збунио Хрвате и изазвао праву буру на хрватској политичкој сцени.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Hrvatska i da hoce ne moze da sa Srbijom razvija dobrosusedske odnose.Nemoze zbog same sebe.Ponavljam se kao papagaj ,ili kao hrvatska politika prema Srbiji.Hrvatska nacija kao i sve druge na ovim prostorima ,koje su nastale od Srbskog korpusa (Srbskog gena) nastale su i formirane sa ciljem smanjenja Srbskog uticaja ili direktnog unistavanja Srbskog bica.Tako su odlucili silni a ljudi lakoumno pristali.Sve ove drzavice opravdavaju svoje postojanje onim koji su ih napravili time sto izvrsavaju svoj zadatak koji je u direktnoj suprotnosti sa interesima Srbskog naraoda.Zato su oni tako nepredvidivi jer razne zemlje imaju na Srbskom etnickom prostoru razne interese.Valjda je to svima na ovim prostorima odavno jasno.Sav nas trud je uzaludan i samo oslikava nasu nemoc i snishodljivost ili bolje reci obican narod uverava u ovo o cemu ja pricam.Sta ciniti.Isto sto cini Izrael ni manje ni vise.Jer smo u slicnim situacijama.




    10



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *