(САМО)УБИСТВО СТРАНОГ АГЕНТА

СЛУЧАЈ МИХАИЛА ЛЕСИНА, ОСНИВАЧА РТ

Више од две године од мистериозне смрт Михаила Лесина у хотелској соби у Вашингтону, амерички Федерални истражни биро објавио је резултате истраге који, уместо да расветле случај и ставе тачку на њега, само отварају простор за нове спекулације и сумње у заташкавање

Рано ујутро у среду 4. новембра 2015. Михаил Лесин, који је конзумирао прекомерне количине алкохола, напустио је хотел „Фор сизонс“ не одјавивши се и пријавио се у хотел „Дипон сиркл“. Наредног јутра, у четвртак 5. новембра 2015, око 11:32 часова, Лесин је пронађен мртав у својој хотелској соби. Ово је почетак извештаја ФБИ од 13. априла 2016, који је објављен у суботу 27. јануара 2018. „После обдукције, патолог је као узрок смрти одредио ударце тупим предметом у главу. Патолог је установио да су смрти допринеле повреде тупим предметом нанете врату, торзу, као и горњим и доњим екстремитетима. Патолог је одредио да су околности смрти ’неодређене’“, наводи се у овом извештају. До овог тренутка ствари још делују разумно, али наратив убрзо узима сасвим други ток.
У извештају ФБИ од 2. октобра 2017. околности у којима је Лесин изгубио живот се напрасно мењају. „Начин Лесинове смрти патолог је првобитно окарактерисао као ’неодређен’. Истрага је сада показала да је начин смрти ’несрећа’ уз акутно тровање етанолом као додатни узрок смрти. Истрага је, такође, показала да не постоје докази који би указивали на убиство или кривично дело треће особе“, наводи се у извештају. „Лесин је у хотелску собу ушао у среду ујутро после вишедневног тешког опијања и претрпео повреде које су довеле до смрти док је био сам у хотелској соби“, додаје ФБИ истичући да су „повреде главе, врата, торза и горњих и доњих екстремитета изазване падовима“.

ПИЈАН КАО ЧЕП И СМОТАН КАО САЈЛА Да би смрт Михаила Лесина изгледала како ју је ФБИ описао, ова особа би морала да буде најтрапавији човек на свету. Лесина можемо да замислимо пијаног као чеп, што се оно каже. Ипак је он Рус, а чак и америчким агентима ФБИ је познато колико су они слаби на вотку. Можемо да замислимо и Лесина како пијан пада на под своје хотелске собе, али тешко је замислити га како изнова и изнова пада и не одустаје од падања све док се није убио. А управо у то ФБИ жели да поверујемо.
Веома је чудно што је ФБИ у целости цензурисао извештај с аутопсије (видети слику) јер делови значајни за ову причу немају везе са приватним, личним информацијама, које би покојника могле да осрамоте. У крајњој линији, да је ФБИ желео да очува његов дигнитет, не би где год је стигао написао да је Лесин био тешко пијан. Упркос тако темељној цензури, међутим, из извештаја се може назрети обим повреда које је Лесин претрпео. Према написима патолога, на глави је било најмање осам повреда тупим предметом, на врату четири, на торзу три, на рукама две и на ногама једна. Лесин је, дакле, на под морао пасти најмање осам пута док се није убио. И то у случају да је главу повређивао при сваком паду, а остале делове тела повремено. Баш је био упоран.
Иако ФБИ тврди да је Лесин у време смрти био тешко пијан, у потпуности је цензурисао и токсиколошки налаз, па не можемо знати нити колико је то тачно алкохола било у његовом организму, али ни да ли су биле присутне неке друге супстанце.
У реду, рећи ћете, ФБИ није желео да са широм јавношћу подели детаље Лесинове смрти, али је то свакако урадио са руским властима. Е, па није. Лесиново чедо РТ јавио је још 2016, неколико месеци пре затварања случаја, да Москва очекује од Вашингтона објашњење због чега јој нису достављени никакви детаљи истраге о Лесиновој смрти, упркос вишеструким захтевима. „Амбасада Русије у САД је у више наврата дипломатским каналима тражила информације о детаљима истраге о смрти држављанина Русије. Америчка страна нам није дала никакве значајније информације“, рекла је тада портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова и нагласила да „очекују објашњења од Вашингтона и званичне податке о напретку истраге“. Такође, Русија је од САД званично затражила и „међународну правну помоћ“, односно да јој се омогући учешће у истрази. И руски државни тужилац Јуриј Чајка затражио је марта 2016. од своје америчке колегинице Лорете Линч податке о истрази, али без успеха.

ЗАПАДНЕ ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ Практично одмах по смрти Михаила Лесина, амерички медији главног тока почели су да развијају теорије завере по којим је једног од својих некадашњих најближих сарадника убио, наравно, Владимир Путин. Логика којом су ишли готово сви виђенији медији главног тока, од британских „Гардијана“ и „Дејли мејла“ до америчких „Њујорк тајмса“, „Вашингтон тајмса“ и „Вашингтон поста“ је та да је Лесин запао у немилост у својој земљи, и да је пребегао у САД, па је као опасан сведок малверзација у руским медијима и њихове пропагандне офанзиве на Запад, морао бити уклоњен. Овој теорији додаје се и чињеница да је управо негде у то време покренута и истрага против њега пред америчким правосуђем због финансијских малверзација у тој земљи.
Сенатор Роџер Вајкер затражио је, наиме, крајем 2014. године од Министарства правде да истражи Лесина због могућих кршења закона о прању новца, посебно с обзиром на његову повезаност са руским личностима против којих су САД увеле санкције. Помоћник државног тужиоца Питер Кедзик одговорио је сенатору да је то питање пребачено кривичном одељењу Министарства правде и Федералном истражном бироу. Претпоставка америчких медија је била да је Лесин дошао у Вашингтон како би га ФБИ испитао, или да би с њима постигао некакав споразум, али је убијен пре него што је стигао да се састане са истражитељима. „Дејли мејл“ је тада чак указивао на то да се хотел у којем је преминуо налази на само нешто више од два километра, односно двадесетак минута хода, од седишта ФБИ. Овај лист потврду налази и у чињеници да је „Лесиново присуство у Вашингтону необјашњиво“, посебно у тренутку када су „припадници руске елите свесни све већег непријатељства због Путинових авантура у Украјини и Сирији“. Неки од ових медија поредили су чак Лесинову смрт са убиством бившег агента ФСБ-а Александра Литвињенка, за којег Британци тврде да су га његове бивше колеге отровале високорадиоактивним полонијумом јер је пребегао.
Као аргумент Лесиновог пребега, ови медији наводили су чињеницу да се он 2011. преселио с породицом из Москве на Беверли Хилс, где се са сином упуштао у продуцирање високобуџетних филмова са познатим глумцима и куповао ексклузивне некретнине. Проблем с овом теоријом је, међутим, што се Лесин 2013. године вратио у Русију где је био шеф највећег руског медијског холдинга „Газпром медиа“ и где је остао све до јануара 2015.
Такође, када се узме у обзир на који су начин западне власти и медији користили смрт Александра Литвињенка, нема сумње да би, да је Лесин био жртва својих бивших пријатеља, и у овом случају учинили исто. За руску умешаност у његову смрт имали би сигурно и сасвим довољно доказа јер будући да је Лесин био под истрагом, па самим тим и присмотром ФБИ, апсолутно је искључена могућност да у хотелу у којем је провео последње сате живота није било и агената који су га надзирали. Ово утолико пре ако је тачна информација да је требало с њима да се састаје, било ради испитивања, било због склапања неког споразума о сведочењу у замену за имунитет.
Да постоји било каква назнака да би Лесин могао бити жртва руске завере, то би било објављено на сва звона и дошло би „к’о кец на једанаест“ „дубокој држави“ која још од пре избора Доналда Трампа за председника говори о малигном утицају Русије не само широм света него и у Америци. Чињеница да је извештај ФБИ брутално цензурисан упућује управо на супротан закључак – да Американци не желе да открију оно до чега су дошли у истрази јер им не иде наруку.

КО ЈЕ БИО ЛЕСИН Губитком Лесина, у сваком случају, више губи Русија, него САД. Овај човек сматран је најутицајнијом фигуром на руској медијској сцени и поред тога што је оснивач и идејни творац мреже „Раша тудеј“, данас РТ, најпознатији је по томе што је био министар информисања код Владимира Путина од 1999. до 2004. и што му је, после тога, био један од најближих саветника за питања медија све до 2009. године.
Телевизијску мрежу коју је основао нешто касније стиже готово истоветна судбина као и Лесина – Американци не могу да је ликвидирају, али су јој максимално отежали пословање ставивши је на списак „страних агената“, у складу са законом донетим тридесетих година прошлог века зарад борбе против нацистичке пропаганде. Овом одлуком америчког министарства правде, РТ-у је практично одузета могућност извештавања из бројних институција, а стављена јој је и озбиљна стигма у склопу антируске хистерије каква до сада практично није виђена у САД.

СЕРИЈА СУМЊИВИХ СМРТИ РУСКИХ ЗВАНИЧНИКА

Лесин је био тек један од првих у низу високих и важних руских функционера који су на сумњив начин изгубили живот у веома кратком времену.
На дан америчких председничких избора, 7. новембра 2016, руски дипломата Сергеј Кривов пронађен је у несвесном стању у руском конзулату у Њујорку и убрзо је преминуо. Званични извештаји тврдили су да је пао с крова. Кривов је био задужен за спречавање саботажа и шпијунаже.
Амбасадор Русије у Турској Андреј Карлов убијен је 19. децембра у Анкари, у време када се интензивира турско приближавање Русији и њено удаљавање од САД и НАТО. Убио га је полицајац који је наводно био повезан с Исламском државом.
Истог дана у Москви је ватреним оружјем убијен још један руски дипломата Петер Полшиков. Полшиков је радио у одељењу за Латинску Америку у Министарству спољних послова.
Бивши генерал ФСБ-а Олег Еровинкин, који је наводно помагао у прављењу Трамповог досијеа, пронађен је мртав на задњем седишту свог аутомобила 26. децембра 2016. у Москви. Еровинкин је био и помоћник бившем потпредседнику руске владе Игору Сечину, који сада предводи „Росњефт“.
Андреј Мелањин, руски конзул у Атини, пронађен је мртав у свом стану 9. јануара 2017. Грчка полиција саопштила је да нема доказа да је неко провалио у стан. Није тачно установљено од чега је овај човек умро, а играо је важну улогу у отопљавању односа Русије и Грчке у време када је Атина била под жестоким критикама ЕУ и НАТО.
Амбасадор Русије у Индији Александар Кадахин умро је после „кратке болести“ 27. јануара 2017.
Последњи на овој листи је шеф руске мисије при УН Виталиј Чуркин, који је умро на свом радном месту у Њујорку 20. фебруара 2017. од срчаног удара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *