Почетна / БРОЈ 506 / ПРВА ЖРТВА ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ПРВА ЖРТВА ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ЧАУШЕСКУА

Пре тачно стотину година (1918) родио се Николаe Чаушеску, који је за живота добио епитет „геније Карпата“, а после смрти (1989) проглашен је за „диктатора“, односно „последњим стаљинистом Европе“

Николаe Чаушеску је 1955. године биран у највише руководству Комунистичке партије Румуније, постао је и њен генерални секретар од 1965, а од 1974. је и председник државе. Његово свргавање са власти означило је и прву примену „обојене револуције“, као политичке технологије смене Западу неподобних власти. Чаушеску се није плашио да разговара са Никсоном, да се супротстави Брежњеву, док је Горбачову јавно поручивао „да ће пре Дунав престати да тече, него што ће спровести ’перестројку’ у Румунији“. „Карпатски геније“ је успео да у потпуности ослободи државу од лихварских дугова Међународном монетарном фонду, али је 1989. постао жртва лажи и различитих манипулација, које су искривиле његову реалну улогу у животу Румуније.

ЗЛАТНО ДОБА РУМУНИЈЕ Владавину Чаушескуа у науци различито оцењују, међутим сагласни су да што се тиче економског развоја, овај период представља „злати век“ Румуније.

Од 1950. године у Румунији се граде бројне хидроцентрале (прво на рекама Карпата, а потом и Дунаву), фабрике за производњу електро материјала, али и фабрике за тешку у лаку машинску индустрију, отварају се рудници. Већ следеће деценије Румунија производи машине, турбине за хидро и термоцентрале, вагоне, локомотиве, тракторе, комбајне, камионе и различиту другу технику. Према званичној румунској статистици током пете и шесте деценије XX века обим индустријске производње у Румунији је порастао за 40 пута. Индустријализација је донела и пресељавање становника села у градове и развој грађевинске индустрије. Наиме, до 1948. године у Румунији је само 23 одсто становника живело у градовима, а крајем 60-их прошлог века – 40.

Румунија за време Чаушескуа је имала и среће. Наиме, нафта којом обилује ова земља је поскупљивала, а посебно после 1974. године. Румунија је ово искористила. Компанија „Рено“ је изградила огромну, савремену фабрику аутомобила у Питешти (сада се тамо израђује дачија логан), затим различите фабрике, хотеле, летовалишта на Црном мору, изграђивала се хемијска индустрија, улагано је доста и у пољопривреду, затим индустрију оружја. У односу на период до Другог светског рата експлоатација нафте је повећана за два пута, а индустријска производња за сто пута.

Када је дошло до разлаза са Западом, посебно са САД које су притискале Букурешт да вештачки обори цену нафте, влада Румуније се окренула, да би подстакла развој индустрије, изградњи нуклеарних централа, а прва је пуштена у рад 1982. године („Чернаводе“). Тако је Румунија постала и велики извозник електричне енергије, поред нафте, аутомобила, хране, текстила, производа хемијске индустрије и оружја.

Познато је да урбанизација и индустријализација доводе до смањења рађања, што није мимоишло и Румунију. Поред тога, разрушени православни морал од стране комунизма довео је до ширења неморала, па је Чаушеску закључио „да се са народом мора строго“. Од 1966. године се забрањују абортуси, а уводе се и друге, партијске мере да би се морал поправио. Комунистичка Румунија, па и за време владавине Чаушескуа, наставила је да води националну политику оснивача Румуније, тј. да румунизује све народе, у чему је успела – код свих (чак и међу Мађарима и Немцима), сем код Рома (Цигана). Истовремено, док је код Румуна наталитет падао, код Рома је растао, тако да су од незнатног броја у структури становништва (0,4) стигли до пет одсто. Данас, када се више од два милиона Румуна иселило у Европску унију, удео Рома у становништву Румуније се опет увећао.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!