Печат недеље

За зид и против њега

Док влада премијера Виктора Орбана жичану ограду према Србији сматра симболом борбе против илегалне миграције, комплетна мађарска опозиција и више од трећине држављана те земље поменуту физичку препреку сматрају великим и (пре)скупим неуспехом владајућег Фидеса (јер зид није решио мигрантску кризу, а избегличког таласа већ седам месеци ионако нема) и све гласније тражи да се гвоздена завеса према јужном комшији (подигнута без икаквог договора с њим, а Србија, иако доведена пред свршен чин, избегла је да због тога уђе у дипломатски сукоб с Мађарском!) – сруши!

У сваком случају, трослојни жичани антимигрантски зид биће важан и позициони и опозициони адут у предизборној кампањи за априлске парламентарне изборе у Мађарској коју су све политичке странке у тој држави започеле 15. фебруара.              

ЗГОТОВЉЕН У АМЕРИЦИ

У оквиру открића о утицају Вашингтона на изборе у другим земљама, амерички „Њујорк тајмс“ пише да су на изборима у Србији 2000. године САД успешно финансирале настојања да се порази тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, обезбедивши „политичке саветнике и милионе налепница са симболом опозиције – стегнутом песницом и натписима ’Готов је’ штампаним на 80 тона лепљивог папира и испорученог од произвођача из Вашингтона“. Позивајући се на текст „Вашингтон поста“, где се наводе изјаве тадашњих лидера Отпора о томе како су смислили слоган „Готов је!“, лист пише да је „током три месеца милион налепница одштампано на 80 тона увезеног самолепљивог папира, који је платио USAID, а испоручила вашингтонска Ронко консалтинг корпорација“. Историчар и кустос Међународног шпијунског музеја у Вашингтону Винс Хјутон, који је некад служио као војник на Балкану и тесно сарађивао са обавештајним агенцијама, рекао је да је видео америчке интервенције свуда по свету. „Јасно смо ставили до знања да немамо намеру да Милошевића оставимо на власти“, изјавио је Хјутон.    

 

Десница у походу на Немачку

Десничарска Алтернатива за Немачку (АФД) први пут у историји је у анкетама испред социјалдемократа (СПД) који би требало да формирају коалицију са демохришћанима Ангеле Меркел. Према анкети института „Инса“ за дневник „Билд“, АФД има 16 одсто подршке, један проценат више него на претходном мерењу, и заузима друго место испред друге по величини странке у Немачкој СПД која је изгубила проценат и ужива подршку 15,5 одсто бирача. Анкета на узорку од 2.040 људи обављена је од 16. до 19. фебруара. Већ неколико недеља се смањује разлика између ове крајње десничарске странке, која је ушла у парламент 24. септембра, и најстарије немачке партије, коју потреса криза и лидерска трвења. С друге стране, конзервативне странке Хришћанско демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел и њена савезничка баварска Хришћанско социјална унија (ЦСУ) ојачале су за 2,5 процентна поена на 32 одсто. Демохришћани и социјалдемократе сада заједно имају 47,5 посто гласова и према томе немају већину у парламенту у случају новог гласања. Две групе се спремају да формирају коалициону владу под условом да договор одобри база СПД-a. Око 464.000 чланова те странке почеће од сутра да гласају поштом, а резултат се очекује 4. марта. Драстичан пад подршке социјалдемократама у анкетама могао би да их подстакне да одобре ову нову коалициону владу, а уколико одбију, то би вероватно довело до превремених избора и катастрофалан резултат за њих. СПД је на изборима у септембру освојио 20,5 одсто гласова, што је био њихов најгори послератни резултат, али од тада странка и даље губи подршку, док екстремна десница која је на изборима имала близу 13 одсто – јача.             

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *