Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Седам милиона за он-лајн пропаганду

Захуктава се битка за медијски простор на Западном Балкану

Иако није речено баш тако отворено, али нисмо то ни очекивали, из Сједињених Америчких Држава почиње да пристиже новац намењен борби против малигног медијског утицаја Русије на Западном Балкану, то јест медијској пропаганди у корист америчких интереса на овим просторима.
УСАИД-ов ПРОГРАМ Из Сарајева је, наиме, ових дана стигла вест да је амерички УСАИД представио Програм за помоћ медијима на Балкану чији ће фокус бити на „развоју он-лајн медија у Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори, Србији и Косову“. Програм ће трајати три године и вредан је седам милиона долара.
А да је његова (не)скривена намера заиста онаква каква и сумњамо да јесте, потврдила је америчка амбасадорка у Босни и Херцеговини Морин Кормак, која је, представљајући програм, поновила уобичајену флоскулу да су слободни медији темељ демократије, али је додала и да су у целом региону „медији под притиском разних извора“. Па их тог притиска разних извора, а из добрих разлога слутимо да се мисли на руски, треба ослободити тако што ће независни медији бити усмерени на амерички извор финансирања и утицаја који с тим неминовно иде.
И све то под фирмом помоћи истраживачком новинарству „јер је њихова улога у друштву посебна“, те стога овим медијима треба омогућити да „постану конкурентнији на локалном и регионалном тржишту“ како би била ојачана „одрживост независног медијског сектора широм региона“: „Програм ће то омогућавати тиме што ће медијским кућама и партнерима осигурати значајније и стабилније ресурсе како би постали одрживи, ангажовали ширу публику, проширили свој домет у региону и подстакли јача партнерства с циљем унапређења решења питања заједничких изазова, посебно у дигиталном простору.“

ПОЛИТИКА „ПОМОЋИ“ УСАИД ће овај свој програм помоћи у виду куповине медијског простора и утицаја реализовати, како се наводи у саопштењу, кроз америчке организације ФХИ 360 и „Интерњуз“.
„Печат“ је већ више пута указивао да америчка Агенција за међународни развој не дели новац из хуманитарних побуда већ из политичких намера, будући да делује „на основу спољнополитичких смерница председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност“ у којем седе и директор ЦИА, и директор Националне обавештајне заједнице, и амерички секретар за одбрану, начелник Генералштаба америчке војске…
Организација ФХИ 360 до сада се углавном бавила здравственим питањима, премда на свом сајту говори и о својим „програмима за грађанско друштво“ којима „грађанима помаже да реше своје проблеме и утичу на политику“.
Што се „Интерњуза“ тиче, повезаност ове непрофитне организације с вашингтонским центрима одлучивања кудикамо је транспарентнија. У његовом борду директора, тако, седела је Сузан Рајс, саветница за националну безбедност Барака Обаме, а међу донаторима и партнерима ове организације налазе се и Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Фонд браће Рокфелер, Фондација Форд која је одавно раскринкана као хладноратовски параван америчке Централне обавештајне агенције, Национална задужбина за демократију (НЕД) , Међународни републикански институт (ИРИ), Национални демократски институт (НДИ)…
Подсећамо и да су „Вечерње новости“ још у новембру прошле године најавиле да део износа од 250 милиона долара, које је амерички Конгрес за фискалну 2018. и 2019. доделио Фонду за супротстављање руском утицају, ускоро стиже и у Србију. Овај антируски пропагандни фонд основан је, иначе, Законом о супротстављању дестабилизујућим активностима Ирана који је у америчком Конгресу усвојен 27. јула 2017, и којим је предвиђено да споменути новац осим у Србији треба да буде искоришћен за сузбијање руског утицаја и у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, Македонији, Молдавији, на такозваном Косову и у Украјини, као и у НАТО и ЕУ чланицама које су „рањиве на утицај Руске Федерације“.

Опипавање пулса Београда

Захуктава се кампања за локалне изборе у Београду који ће бити одржани 4. марта, а са њом стижу и истраживања јавног мњења о чијој ћемо прецизности прецизан суд моћи да донесемо тек када буде касно, то јест кад биралишта буду затворена а гласови пребројани.
Имајући ову ограду у виду, бележимо резултате телефонског истраживања јавног мњења које је у главном граду између 23. и 29. јануара спровела агенција „Фактор плус“, а преноси их „Блиц“. Ова агенција, додајмо, прилично је прецизно прогнозирала резултат прошлогодишњих председничких избора у Србији, но треба рећи и да је до избора остало још нешто више од месец дана, тако да су извесна померања и даље могућа.
У сваком случају, анкета „Фактор плуса“ показала је да листу „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“ тренутно подржава 40,4 одсто гласача. На другом месту, са 16,6 одсто подршке, налази се листа Драгана Ђиласа коју су подржали Саша Јанковић и Вук Јеремић, при чему треба имати у виду да су Јанковић и Јеремић у збиру на територији Београда имали више од 30 одсто гласова на прошлогодишњим председничким изборима. На трећем месту је председник општине Нови Београд Александар Шапић с 11,1 одсто подршке, на четвртом коалиција Драгана Шутановца, Зорана Живковића и Бориса Тадића са 7,2 одсто, док је иза њих коалиција Социјалистичке партије Србије и Јединствена Србија с 6,6 одсто. Коалиција „Двери“ и „Доста је било“ налази се на горњој ивици цензуса с 5,2 одсто, док су испод њега Бели Прелетачевић с 3,8 одсто, радикали Војислава Шешеља (3,5 одсто), Иницијатива Не да(ви)мо Београд (2,5 одсто) и Демократска странка Србије Милоша Јовановића с 2,1 одсто која је први пут почела да се региструје у истраживањима.

Петреус у „Теленору“?

Након што је компанија за мобилну телефонију „Теленор“, која у Србији има више од три милиона корисника, саопштила да је „добила незатражене понуде за преузимање њеног портфолија пословања у Централној и Источној Европи“, те да би разматрање понуда требало да буде завршено до краја марта, „Политика“ пише да је „сасвим извесно“ да ће купац „Теленорове“ мреже у Србији и региону бити амерички инвестициони фонд ККР чије је најпознатије лице Дејвид Петреус, бивши директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА).
„На српском тржишту телекомуникација и информисања амерички капитал ће, у скоријој будућности, бити значајан фактор“, констатује лист, подсећајући да је ККР 2013. године преузео највећег српског кабловског оператера СББ, а преко своје ћерке фирме „Јунајтед групе“ у Србији поседује и телевизију Н1, као и Тотал ТВ, „Гранд продукцију“, Спорт клуб, Синеманију и дечји канал Ултра, а уз све то консултант за страна улагања Махмут Бушатлија „Политици“ је рекао и да се „прича да су у преговорима са грчким власником далеко одмакли да купе Прву ТВ и О2“.
Бушатлија каже и да је „посебно интересантан политички аспект ове куповине имајући у виду да је заштитно лице ККР-а бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус“, а с тим у вези „и мотиви овог инвестиционог фонда за улазак у послове са телекомуникацијама у овом делу Европе“, а „Политика“ преноси и речи професора на Економском факултету у Београду Љубодрага Савића, који каже да „концентрација најпрофитабилнијих делатности, које имају и велики утицај, у страним рукама није добра за једну државу“, али и да „она ту ништа неће моћи да уради“.

Орден за Дачића

Српски шеф дипломатије Ивица Дачић добио је вредно признање од председника Русије Владимира Путина – Орден пријатељства Русије, државно одликовање странцима који су допринели јачању пријатељства и сарадње са Русијом.
Овај орден додељен је прошле године и бившем председнику Србије Томиславу Николићу, а пре тога и нашем прослављеном режисеру Емиру Кустурици и актуелном министру без портфеља у Влади Србије Ненаду Поповићу.
Орден пријатељства, иначе, додељује се од 1994. године.
„Чиме је Дачић заслужио одликовање Москве“, запитао се овим поводом амерички Радио Слободна Европа, констатујући да вест о руском одличју за Ивицу Дачића „за јавност Србије није неочекивана, јер га одавно перципира као такозваног ’руског човека’… У последње време се, на пример, јасно залаже за додељивање дипломатског статуса запосленима у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, чему се САД изричито противе сумњајући у дугорочне намере тог објекта“.
„Потпредседник Ивица Дачић је, иначе“, закључује Слободна Европа своје разматрање баланса снага унутар Владе Србије, „копредседник српско-руске Међувладине комисије за економску и трговинску сарадњу, а министарка Зорана Михајловић је један од иницијатора недавно основаног Конгреса српско-америчког пријатељства“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *