НЕНА Д ПОПОВИЋ – Наша генерација ће сачувати Косово, иначе Србија неће постојати

Док год понављамо да је Косово Србија и докле год то пише у нашем уставу, ма колико ми као држава били присутни у покрајини као генерација данашњих Срба, ми смо успели. На наредној генерацији је да покуша да оде даље и да Србије на Косову буде још више. Ми им зато морамо оставити Косово као део Србије и морамо им дати пример да смо се за Косово борили

Иако у појединим политичким круговима, али и међу онима што се називају елитом постоји спремност да се одступи од главног националног историјског тока и први пут се крене путем предаје државне територије на Косову, то не подржава садашња српска влада, а поготово не подржава народ. А то што су често гласнији и присутнији у јавности, никако не значи да су већина. Напротив, они су мањина. Било је таквог дефетизма и у ранијим периодима, али главна национална идеја увек је обликовала државну политику, што је случај и данас, каже у разговору за Печат Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој у Влади Србије и лидер Српске народне партије (СНП).

Изјавили сте да је највећи испит за ову генерацију Срба очување српске државности на Косову и Метохији коју су нам преци оставили у залог. Верујете ли да је наша генерација, под којом не подразумевам само политичаре већ и интелигенцију, националне институције и грађане, дорасла том задатку?

Свака генерација Срба имала је своје изазове и искушења. Не бих ишао далеко у историју, већ бих указао само на период од стварања нововековне Србије, од Карађорђевог устанка, који се у Србији обележава као Дан државности. Главне идеје водиље наших предака који су стварали Србију били су национална слобода и државна независност, уређење Србије као модерне европске и демократске државе и уједињење српских територија. Оно што је започео Карађорђе, наставиле су све наредне генерације Срба, уз потпуну свест да морају да сачувају то што им је предато, али и да допринесу у реализовању основних идеја обновитеља државности. Премда због стицања разних политичких околности нису могли да шире државну територију, они су је чували свим средствима. Није се ни постављало питање да ли она може бити предмет договора због других националних и државних циљева. Чекао се повољан тренутак да се крене даље у ослобођење нашег народа, а до тада се јачала и градила држава и чувала независна политика. Дубоко сам уверен да је данашња генерација Срба свесна величине и значаја наслеђа које нам је остављено, а посебно Косова. Ова генерација Срба остаће на том путу и сачувати Косово. Другачија опција је немогућа. Замислите човека који каже – пристајем да ми извадите срце, јер ћу, такав, боље и лепше живети. Зато је Косово не само део наше историје и будућности већ и наше анатомије!

Министар сте у Влади чије је стратешко опредељење улазак Србије у ЕУ. У најновијој стратегији Европске комисије за Западни Балкан истиче се максима да ниједна земља која није решила своје билатералне спорове са суседним државама не може да уђе у ЕУ. Видите ли у том документу обавезу Србије да потпише фамозни „правно обавезујући“ споразум с властима у Приштини, или се стиче утисак да је Брисел попустио под захтевима Шпаније да се Косово ни у каквом случају не третира као „држава“?

Желео бих најпре да истакнем да сам део Владе која заиста жели да уреди државу Србију као модерну и демократску, по највишим стандардима најразвијенијих европских држава. Указао сам да је то одувек био један од наших најважнијих националних циљева. У том смислу, процес европских интеграција користи да то и остваримо, а на нама је да оно што том циљу користи усвојимо и применимо. Међутим, једно је градити европску државу Србију, а друго је приступити Европској унији под политичким условима који погађају најважније државне интересе. А нема сумње да је државна територија најважнији интерес, а посебно територија на којој су рођени српска државност, духовност и култура. Косово је за нас оно што је за Јевреје Јерусалим. Можете ли да помислите да један Јеврејин покуша да преда другом народу у руке Јерусалим. То је просто немогуће. Европска унија о питању Косова суочила се са сопственом контрадикторношћу и недоследностима. Када су њене бројне чланице признале противправно проглашену независност Косова, нису желеле да размишљају о последицама које су тим одлукама изазвале. А једна од последица је буђење сепаратизма на њеном простору. И када су се суочили с проблемом Каталоније, нашли су се у чуду. Како сада бранити територијални интегритет Шпаније, када су га грубо нарушили на примеру Србије? Којим принципом? Шпанија је од почетка имала јасан став, свесна свих проблема које може проузроковати једна таква одлука − признање нелегалне сецесије. И Шпанија својим ставом, изнетим кроз примедбе на нацрт поменуте Стратегије проширења ЕУ да Косово може ући у ЕУ само као регион Србије, ту принципијелност потврђује. Захвални смо Шпанији, али и осталим државама ЕУ на тим јасним и праведним позицијама. С обзиром на то да се све одлуке у ЕУ доносе консензусом, из усвојене коначне верзије Стратегије, а на интервенцију Шпаније, јасно се види да Косово нема никакву перспективу чланства као лажна држава. Заговорницима независности Косова сада остаје да врше притисак на Србију да она ту лажну државност призна, и то не формално већ на мала врата, прихватањем њеног чланства у Уједињеним нацијама, чиме би се пред свршен чин ставили сви пријатељи Србије који се тој независности противе, а ту пре свега, поред Шпаније, мислим на Русију и Кину. Захтев за потписивање некаквог правно обавезујућег споразума са косовским Албанцима видим искључиво у том светлу. Иако он данас представља, како кажу „празан папир“, јер треба да буде резултат дијалога Београда и Приштине, мислим да ни косовске Албанце нити оне који их подржавају у сецесији не занима ништа осим те једне реченице у том споразуму. Та једна реченица решаваће судбину Србије, наш углед и нашу будућност, али и будуће функционисање међународних односа и важење међународног права.

Чини се да високи међународни званичници све више увиђају катастрофалну ситуацију у самопроглашеном, независном Косову? Генерални секретар УН Антонио Гутереш је у свом извештају оштро критиковао досадашње миљенике Запада и творевину Тачија и Харадинаја, што се до сада није чуло на Ист Риверу.

Међународна заједница која је подржала сецесију Косова нашла се у проблему услед крајње крутих ставова својих штићеника у Приштини о питању не само спровођења договора с Београдом већ и борбе против криминала и корупције, као и одговорности за очигледне ратне злочине који су почињени над Србима на Косову. Ти крути ставови приштинских званичника узроковани су унутрашњим приликама у покрајини и борбом за власт, али и страхом од одговорности за почињена злодела. Подржаваоци сецесије су се нашли пред два проблема због таквих ставова својих штићеника на Косову. С једне стране, не могу да траже од Србије да испуњава своје обавезе из договора, а посебно да додатно врше притисак у завршној фази преговарања да се Србија сагласи са чланством те лажне државе у УН. С друге стране, шаљу слику осталим државама у међународној заједници да је резултат њихове одлуке да бомбардују једну независну земљу Србију, а касније јој отму противно међународном праву део територије, постала једна лажна криминална коруптивна држава којом владају доказани ратни злочинци. Притисак на Приштину и ставови на које сте указали, а који се појављују у изјавама појединих званичника на Западу, видим искључиво у функцији ових циљева.

Немачки финансијски експерт и политичар Мартин Хајперц, који је боравио у међународним организацијама на Косову 2008, баш када је Приштина прогласила такозвану независност, у својој књизи „Макијато дипломатија“ пише да су авантуристи и ратни злочинци, руку умазаних крвљу, направили од Косова свој плен, да војнике НАТО-а исмева албанска мафија, а да капитулација пред организованим криминалом спада у неславне тренутке УМНИК-а.

Управо сам на то указао у одговору на ваше претходно питање. На простору Косова не функционише никакав правни систем, без обзира на присуство ЕУЛЕКС-а и УНМИК-а. Иако је циљ њиховог присуства био да се успостави каква-таква структура привремених институција, која би у прелазном периоду, до решавања статуса, обезбедила основна људска права, правну сигурност и ред, имамо низ примера да су највиши представници тих институција били корумпирани да би затварали очи пред очигледним безакоњем, пљачкама, убиствима, отмицама, трговином дрогом, људима и људским органима. Да не би били изложени таквом насиљу од стране оних које су у нелегалним актима подржали и због којих су бомбардовали Србију, правили су се да ништа не виде. Њихова лична сигурност, сигурност НАТО базе „Бондстил“, али и очигледна финансијска корист били су разлог да немо гледају стварање „црне рупе“ криминала и злочина у срцу Европе. Подсетићу вас да је поменути Мартин Хајперц близак сарадник изузетно моћног немачког политичара, старог вука Волфганга Шојблеа, а био је и саветник Жан-Клода Јункера, председника Европске комисије. И управо је Хајперц недавно изјавио да му никако није јасно зашто западне силе нису прихватиле да Косово добије најширу могућу аутономију унутар Србије. Истина је као вода. Увек пронађе пут да избије на површину. А ми немамо већег савезника од истине.

Суочавамо ли се, после десет година, са накнадном памећу утицајних међународних представника, њиховом грижом савести, или западни центри моћи мењају не само поглед већ и политику према Приштини?

Не мислим да се мења западна политика према Косову у најважнијем сегменту, а то је нелегална независност те творевине. Они који су ту независност подржали желели би да она буде успешна, јер је то њихова слика и прилика, и да буде до краја легална, јер би тако оправдали сва насиља, и материјална и правна, која су у име те независности чинили. Они би желели да тамо на власт после ратних злочинаца дођу нови људи, чистих биографија, па тиме чвршћи у одбрани те лажне државе и непомирљивији према свима који је оспоравају. После Тачија, Весељија и Харадинаја желели би Аљбина Куртија, који би по њиховом мишљењу био то умивено лице сецесије. Тако мисле да у будућности добију нова признања правног насиља које су починили над Србијом. Отуд и притисак да профункционише суд за ратне злочине ОВК, да то буде увод у ту смену генерација. Али пре тога ови који сада владају Косовом, упрљани и уцењени, треба да испоруче све што се од њих тражи, како би се дао простор Западу да врши додатни притисак на Србију, не би ли се она сагласила са чланством те лажне државе у УН.

Присуствовали сте сахрани Оливера Ивановића у Београду као његов пријатељ. Прошло је месец дана од његовог убиства, а помака у истрази које воде власти у Приштини нема. Коме је могло да одговара убиство једног од лидера косовских Срба и зашто није прихваћено наше инсистирање да и државни органи Србије учествују у истрази?

Убиство Оливера Ивановића је терористички акт уперен против Срба на Косову и против државе Србије, и тако смо га доживели сви који смо били на његовој сахрани, али и све државне институције и сав српски народ. Он је уперен против Срба зато што је такво мучко и свирепо убиство усред дана требало да пошаље поруку да Срби нису безбедни на северу Косова, да институције које треба да им гарантују безбедност то не чине, и да ако се то може догодити једном од њихових лидера, може се догодити сваком. Таква порука треба да произведе страх у народу и размишљање о напуштању севера Косова. Поред тога, с обзиром на то да је Оливер Ивановић био опозициони политичар, планери и извршиоци овог убиства желели су да унесу у народ додатне поделе, сумњичења и осуде и тиме разбију национално јединство, као услов одбране и опстанка. У централној Србији ово убиство требало је да изазове нове политичке сукобе и расправе не само о Косову и државној политици према њему већ да буду део кампање за важне изборе у престоници. Истог дана ствари су управо тако почеле да се развијају, а поједини представници опозиције су директно оптуживали власт за овај злочин или су тврдили да је због политичког деловања Оливера Ивановића она подстрекивала на извршење атентата. У сваком случају, циљ овог убиства је био да створи атмосферу сукоба, сумњичења, дубљих подела и несигурности и у Србији и међу Србима на Косову, а све како би се нарушило јединство у народу на Косову, али и слабљење власти у Београду. Вероватно се претпостављало да ће таква ситуација ослабити Београд у преговорима који следе. Интерес за то имају многи, и у Приштини, и ван Србије. Посета председника Србије Александра Вучића Косову и поруке које је послао приликом сусрета с народом у покрајини нарушили су у највећој мери ове планове. Сада, када је Србија одлучна да ствар истера на чистину и разбије цео медијски спин који су правили Албанци, али и неки појединци у Београду о тобожњој умешаности српских власти у злочин, они који имају власт у покрајини опструирају захтеве државних органа Србије да се укључе у истрагу и добију све релевантне податке потребне за утврђивање истине о овом убиству. Овакво понашање привремених институција у Приштини показује где заиста треба тражити траг мотивације за овај терористички чин.