Почетна / Колумне / Накнадна истина

Накнадна истина

Кривити Милана Недића за логор на Старом сајмишту, који је био под управом усташке НДХ, исто је као оптужити владу Кубе и Кубанце да су у бази Гвантанамо, којом управља САД, мучили затворенике

Србија је била држава домаћина. Домаћини су стожер око ког се окупљала породица, а затим и шира заједница. Поглавито сеоска. Некада је у Србији више од две трећине становника живело у селима. Домаћин је био стожер и у градској средини. Стећи звање домаћина није било лако, али кад неког назову домаћином, веће овоземаљске награде нема. Уз награду иду и обавезе, те домаћин, кад посвршава своје предузетничке обавезе, увек брине и о другима. Да се помогне колико се може. Домаћин је бринуо да чељад васпита како доликује. Кад одрасту да и они буду домаћини.

ОЦЕНА ИЗ ВЛАДАЊА Јави ми се Војмир Благојевић, брат од тетке из Чачка. Исприча причу о Милошу Благојевићу из Такова. Неку годину после завршетка Другог светског рата замоли Милета свог стрица Милоша да оде у основну школу, јер звао је учитељ на родитељски састанак. Милета бише у сеоском послу, те није могао да се одазове позиву, а не би било лепо да нико не оде. Милош послуша и оде да чује како уче његови унуци Милијан и Мирко. Учитељ одржа састанак, прочита оцене, кад унук Мирко имаше три двојке. Двојка је тад била слаба оцена. Због двојки се понављао разред. Заврши учитељ и упита има ли неко од присутних нешто да пита. Јави се деда Милош и упита учитеља: Зашто мој Мирко који има двојке има из владања пет? Учитељ одговори да је Мирко добар и васпитан дечко, али га Милош прекиде и упита: Коју оцену има из владања? Учитељ рече: Петицу, нема веће оцене од петице. Деда тад рече: Е мој учитељу, из оног предмета који сам га ја учио има петицу, а из овог што га ти учиш има двојке. Стави шајкачу на главу, поздрави учитеља и оде. Поучна прича о домаћем васпитању које се некад у кућама учило.

Данас кад отворим новине или гледам у телевизијски екран, видим говорнике, пуни себе причају приче. Ових месеци пуни су прича о Србији и некаквом савезу држава „Западног Балкана“. Залуд им је показивати географске карте, где се лепо види да је Србија на централном делу Балканског полуострва. Благе везе држава Србија нема данас са „Западним Балканом“. То говорнике пуне себе нимало не спречава да говоре потпуну неистину. Може им се. Учитељ им гледао кроз прсте, а из куће ни васпитања ни знања нису понели, а за стид што лажи јавно говоре и не маре.

ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ И кад говоре о другим стварима, исто се понашају. Оптужују Милана Недића за логор на Старом сајмишту, који је био под управом усташке НДХ. Постоји брдо докумената у којима је то записано. Државни службеници НДХ, домобрани и немачки војници убијали су цивиле. То су радили четири године. Влада Милана Недића никакве надлежности над логором није имала. Нема ни одговорности.

Замислите да неко кроз двадесет или педесет година оптужи владу Кубе и Кубанце да су у бази Гвантанамо мучили и убијали муслимане, највише Арапе. Јесте да је нобеловац Барак Обама обећао па порекао, али се Нобела није одрекао, да ће затворити амерички логор смрти. Ни први ни последњи који је нешто рекао па порекао. И шта сад? Може ли се по било ком основу Куба оптужити да је учествовала у злочинима над цивилима, јер се Гвантанамо налази на њеној територији? Нико разуман то данас неће рећи, али не значи да се неки „мудрац“ у скоријој будућности неће сетити да Кубу оптужи за злочине према цивилима. Зато је важно да се све записује.

Пре неки дан председник Хаитија се жалио на понашање хуманитарних организација под окриљем Уједињених нација. Открило се да су се „помажући“ становницима „хуманитарци“ узгред бавили педофилским послом, силовањима и свим што уз то иде. У питању је организација „Оксфам“, али су поменуте и друге невладине организације. Објављено је да су се сличне ствари дешавале и на простору Косова и Метохије и Босне и Херцеговине. Под окриљем Уједињених нација чине се највеће гадости над немоћним људима широм планете. Ово ваља знати кад се јавно огласи тетреболог – цитирајући извештаје сличних организација – обичан никоговић и плаћени НАТО лажов, објашњавајући да у Србији нема штете од осиромашеног уранијума и осталих отрова које су НАТО злочинци бацали; да Срби умишљају и измишљају да масовно умиру од рака!

Двојка се може учењем и уз доброг учитеља поправити, али петица из владања се носи из домаћинске куће.

Сетимо се речи које изговори јунак Вељко Петровић: Главу дајем, Крајину не дајем! Помозимо нашој браћи Србима на Косову и Метохији.              

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *