Куд се ђеде цар Немање благо

Ако је, а кажу да јесте, дошло време да платимо рачуне из прошлости, питам се докле сежу ти наши греси – до Винчанске културе или ћемо рачуне полагати само за време после Христовог Вазнесења?

НАТО је злочинац. Време пролази, ране не зацељују. Срби масовно умиру од рака. Ко другачије каже – лаже!

Давно је Милица Јаковљевић (Мир Јам) написала роман Грех њене мајке. Роман о несрећној девојци Неди коју прати мајчин „грех“ читале су наше мајке и бабе, а млађи су са пажњом пратили серију РТС-а коју је режирао Здравко Шотра. Грех у роману и серији има срећан крај. Тако је у романима и телевизијским серијама. У стварном животу данашња власт испашта због грехова направљених у прошлости. Какав ће расплет бити у стварности – видећемо.

РАЧУНИ ИЗ ПРОШЛОСТИ Зашто данашња власт у Србији мисли да је она обавезна да плати наводне рачуне из прошлости, који се Србима данас испостављају? Власт се ужурбала да рачуне што пре измири. Не знам чему журба кад сама власт признаје да то нису њени дугови, већ дугови из прошлости. Власт тврди, а њој ваља веровати, јер власт увек истину говори, да су баш ових дана стигли рачуни. Нема одлагања, нема на рате, нема грејс периода. Нема никаквих бенефиција већ се све мора одједном платити. Очито неко јачи од наше власти тражи да се исплате дугови које су начинили претходници из прошлости. Шта да се ради. Сила Бога не моли.

Мене занима кад су у прошлости греси направљени. Колико је далека прошлост, односно за које време уназад се дугови морају платити. Да ли је у питању последњих двадесет пет година? Или можда седамдесет. Или стотину година уназад? Можда рачуни досежу до културе Лепенског вира, Винчанске културе? Или ћемо рачуне полагати само за време после Христовог Вазнесења? Да исплатимо рачуне које су правили кнежеви Мутимир и Стројимир? Рачуне Немањића, Стефана, Симеона и Светога Саве мораћемо да исплатимо, јер се зна да су они неумерено трошили, о чему сведочи и народна песма Куд се ђеде цар-Немање благо. Расипали су народно благо и краљеви и цареви: Милутин, Душан, Лазар. Шта су све они потрошили на грађевинске радове у земљи и иностранству тешко је данас израчунати. Сигурно је само да су у питању огромни издаци, а узгред многе грађевине су данас у рушевном стању, тако да се не могу користити. Неко је давно примио мито.

Да ли се рачун за плаћање дугова из прошлости може умањити за грађевине, односно задужбине које су наши славни преци подизали на пример у Светој земљи, на Сиону, или у данашњем граду Јерусалиму?

 

ЗАДУЖБИНЕ ЗА НАПЛАТУ Свети Сава је дао да се подигне манастир Светог Георгија као прихватилиште за српске хаџије који ће ту одседати приликом обиласка хришћанских светиња. Сава је подигао и манастир Светог Јована Богослова на Сиону. Краљ Милутин за четири деценије владавине подигао је више од четрдесет цркава и манастира у Србији, на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији, Јерусалиму и на Синају. Са изузетком Јерусалима и Синаја, сви други градитељски захвати су извршени у данашњим евроунијатским државама, те сходно њиховим позитивним прописима и независном правосуђу Милутинове грађевине би могле ући у стечајну масу и тиме умањити дугове које данашња власт мора да плати. Важно је знати да постоје писани, правно ваљани документи у виду повеља. Тако да нема сумње ко је градио по наведеним областима.

Право приватног власништва код евроунијата је неприкосновено. Мислим да правно нема никаквих проблема да се поменута имовина прогласи власништвом Србије. Кад је Србија увела Закон о реституцији и враћа имовину свима који је затраже, не видим никаквог разлога да се и Србији не врати њена имовина. Има мноштво књига у којима су објављене повеље о исплати и градњи. Наводим само две новије књиге јер немам више простора. Прва је Повеље кнеза Лазара Александра Младеновића („Чигоја штампа“, 2003), а друга је Срби и Јерусалим Динка Давидова („Политика а. д.“, 2007).

Врло важно је питање с ким о гресима из прошлости преговарамо. Коме се рачуни морају платити? Да ли повериоцима, ММФ-у, Светској банци, НАТО-у, САД? Ако је реч о њима, питам се с којим правом траже наплату кад нису ни постојали у време кад смо наводне дугове или грехе чинили. Нисам правник, али мислим да се ни код једног суда не могу правно легитимисати. Зато предлажем да се данашња власт не залеће са плаћањем. Полако са плаћање, рече Шојић. Нека се повериоци писмено обрате, а ми имамо врсне правнике и Министарство правосуђа. Нек стручни одлуче.

Српски хероји Радован Караџић и генерал Ратко Младић чаме у евроунијатском затвору. Молимо се за њих. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Свима честитам Сретење, празник државе Србије.               

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *